
Omerhodža je, priča veli, kupio “sepet jaja, pa
čučnuo da prebroji". U tom njegovom nastojanju priskočila mu je u pomoć
prodavačica, seljanka.
“Digla
snaša suknju, a Omerhodža vadi iz sepeta jaja i mećući ih snaši u krilo sav se
izbezumio. Ne zna ili bi gledao u snašu ili u sepet. I što snaša više diže
suknju da jaja ne poispadaju, to se Omerhodža niže spušta. Isprva je još znao
da broji! Ali kad malo poodmače, hodža se posve izgubi i stade da nabraja:
devetnaest, dvadeset, dvadeset i devet, dvadeset i deset, trideset... i bog te
pitao koliko bi on još nabrajao, podvirujući snaši pod suknju, da ne povika
odnekle kaplar Tabulo:
-
Ne broji se tako Omerhodža, stani da ja prebrojim.
Omerhodža,
uvrijeđen, će na to:
-
Ma nemoj se ti u naše
račune plesli, kako god ja brojao, snaša neće bili na kvaru, a ti me nećeš
učili brojati".
Aleksandar
Aco Ravlić (‘Banjalučke vesele zgode i anegdote’)
No comments:
Post a Comment