Ivana Dimić: Sreća je uskladiti svoje želje sa svojim mogućnostima

"Prezirem politiku", kaže Ivana Dimić, ovogodišnja laureatkinja Ninove nagrade. Time vam, moglo bi se reći, stavlja do znanja da se manete pitanja na tu temu. U njenim skorašnjim intervjuima deluje politički nezainteresovano a možda baš to određuje njen politički stav, piše Aleksandra Ćuk u intervjuu sa književnicom.
***
Videla sam Danila Kiša kad su ga napali za "Grobnicu za Borisa Davidoviča". Gledala sam kako strada umetnik od nepravednih optužbi i kako to kida. I mislila sam tada - bolje da se sve što pišem nekako sakrije, da ne bude vidljivo jer ja to ne bih izdržala. Ne bih podnela nepravedne optužbe i vređanja. Naše društvo je tome sklono. Mentalitet naš je takav, da se rugamo.
***
- Ja sada imam 60 godina i meni je sve potaman. Znam ko sam, ko me voli, koga ja volim. Imate u "Hadrijanovim memoarima" fantastičan detalj kad on kaže "shvatio sam da sam odrastao onda kada je prestala da me mori ta nasušna želja da se svima dopadnem". Hoću da kažem, ako do šezdesete ne znate ko ste - teško vama.
***
- Kad je Borhesa na kraju života jedna novinarka pitala da li žali za nečim, on je rekao: "Da, žao mi je što se nisam potrudio da budem više srećan". Ali, pazite tu formulaciju - "žao mi je što se nisam potrudio". Dakle, ja da se potrudim - ističe Ivana Dimić.
***
- Ja se trudim da budem srećna. Sebi sam to dala u zadatak. Pre svega, sreća je da uskladite svoje želje sa svojim mogućnostima. Kad imate malu penziju, da se u nju uklopite - platite sve račune, da imate da jedete i da imate za cigare. To je meni dovoljno.
***
- Da, dovoljno je, jer ako vi imate preterane želje u odnosu na svoje mogućnosti, vi ćete stalno biti nesrećni. Dakle, to vam je prva stvar da uradite, a druga je vežbanje. Ja u to duboko verujem. Kao što Popaj vežba mišiće, vi vežbate mišiće u mozgu da se naviknete, da vidite lepe ljude, lepe stvari, da zapamtite šta je bilo prijatno u danu, zato što je osnovno - da se savlada dan. Ima i pesma "Size The Day", jer u danu morate da naučite to umeće življenja. Kako ćete u njemu biti srećni i kako ćete to rasporediti. Pošto za nesreću imate dovoljno razloga. Možete stalno da budete nesrećni uz onoliko stvari koliko nam se događa - tragičnih na ličnom, na širem planu, na društvenom planu, na opštem planu. Možete odmah sa mosta da se bacite po pet puta dnevno koliko je život komplikovan i težak. I ovo vreme, ovaj duh vremena, strašan, surov,
nemilosrdan prema ljudima i bilo kojoj ljudskoj vrednosti, dakle, u takvim uslovima kad živite - da vam neko kaže - budite srećni. Ali, to jeste, zaista, stvar unutrašnje vežbe.
***
- Ja se sećam da je jedan moj drug neurolog, kad me je nešto od kičme bolela ruka, rekao - prestani da se nerviraš. Pitam ga - kako to misliš, kako da prestanem da se nerviram, a on mi kaže - pa jedino to zavisi od tebe. Vi u stvari ne možete da menjate spoljne okolnosti, ne znate šta će da vam se sruči na glavu tokom dana ili nekad. Ali, ono što možete da kontrolišete jeste vaš unutrašnji doživljaj. Kad vam pukne bojler na dan kad mu je istekla garancija, vi pobesnite. Hoću da kažem, vi tada možete da izbrojite - jedan, dva, tri, četiri, samo da se zaustavite u prvom naletu i onda se smirite. I to je bildovanje sreće, način da napravite sebi srećan život.

Iz razgovora koji je Aleksandra Ćuk vodila sa Ivanom Dimić ('Danas')

Ivana Dimić, dobitnica je 63. NIN-ove nagrade za najbolji roman godine ("Arzamas")