Da ne govorim da i za nepismenost imamo uvek krivca u lošem školstvu, a to što nije čitao ni lektiru, obrazloženje je da kod nas niko ništa ne čita, pa što bi i on? Jer, zaboga, da glasači išta čitaju, morao bi i on. Ovako, šta mu "hvali"?! Pa, nije mog'o bit' štreber kad kod nas takve ne vole. Da vole, on bi se ubio od čitanja i pisanja. Ovako se ubi od pišanja po svima.
Tako ceo život imamo nekog ko je u lošem društvu, a mi to moramo da razumemo i prihvatimo. I glasamo iznova i iznova. To "dete" stalno neko nagovara na nešto, loše ga savetuje ili se krije iza njega, radi mu iza leđa ili ga ne obaveštava. A mi strepimo nad njim i sve se pitamo što mu neko ne kaže, on bi uradio nešto sigurno, samo da zna o čemu se radi. Stradanje nekih ljudi objašnjava se time da su im napakovali ovi oko Njega. Zato mi nije čudan odgovor: "Ja sam njega pit'o i on je rekao da nije", na pitanje da li zna koliko mu je kriminalaca u redovima. Eto, kao priča se, ali on mi je dao svoju reč da nije. I šta ćemo tad? Opet ukrug kako, zaboga, On suviše veruje svojim ljudima. Ma, naivan k'o francuska sobarica! Naivan roditeljima, naivan glasačima, naivan u tri lepe majčine! A privatna imovina nenaivno raste.
Ili je loše vaspitanje ili uopšte nema vaspitanja ili je kriva žena ili mu je švalerka mozak zavrtela, uglavnom upućuje da mu je mozak uvek negde drugo ili da je tip kojim se pedagoški bavimo ceo vek. Satraše nedovršeni tipovi, a kako li će tek nacija biti dovršena kad je štite tako falični?!
Za svaku promašenu odluku, koja nas košta kao svetog Petra kajgana, krivi su saradnici, timovi, a odgovornost je kolektivna i ne znam samo ko izglasa te odluke: većina marsovaca ili sledbenika gospodina Nedovršenog?
S obzirom na to da se u zadnje vreme stalno pominje grčki scenario za BiH, samo da napomenem da i kod Grka ima slična poslovica, samo se kaže: Skupa li je kajgana svetog Đorđa! Petar ili Đorđe, svejedno je dok nam imovinu razvlače kao Alajbegovu slamu. Čisto da konstitutivno zaokružim.
Jedan je hteo da bude komandir policije u svom mestu, pa kad nije prošao, ceo život se leči time što samo poznaje pare i vlast. Drugi bi hteo da bude gradska raja i svira gitaru, pa sve vreme igramo kako on zamišljeno svira. Treći panično želi da se zaboravi činjenica da se potpisivao ćirilicom i da je bio odan komunističkoj partiji i jugoslovenskoj ideji, pa sad razmišljamo gde će početi, a gde prestati treći entitet. Četvrti je rastao ušuškan u obilje, nikad primljen ravnopravno u mahalsku raju, pa se osvetio na socijaldemokratiji sve, kao, podržavajući je. Peti nikad pobegao od opisa da je "mali format", pa uporno pada na pokušaju da bude taj "veliki format". Moglo bi se još nabrajati.
I za svakog od njih kažu apsolutno isto: "Ma, nije on loš, ali mu okruženje ne valja". Saradnike im, valjda, biram ja? O njihovoj informisanosti ili znanju odlučuje... kо?! Odluke donosi... kо?! Upali u loše društvo... koje?!
Radi opšteg dobra, najbolje nekako dovršiti dete, pa ga pustiti u svet. Ali, opet kako će od nedovršenih roditelja danas ispasti dovršeno dete, koje neće uvek upadati u loše društvo kao u šaht? Kako izbeći da nas ne vode stalno (da ne glasamo stalno) za neke nedovršene, koji će nam ostavljati nedovršenu državu i nedovršen posao, a zaokruženo privatno imanje? Još nam pride dođu i međunarodno nedovršeni kadrovi sa tendencijom dovršavanja kod nas, pa nedovršenosti nikad kraja.
Ima li leka? Čini mi se, bar za sada, da je jedini lek ledina: osvešćenje brže ide kad se otrese o ledinu, a i sve što se gradi, zdravije je kad s ledine niče, nego na ruševinama. Sve da se sunovrati od vrha do dna, a onda lepo premeriti, temelje staviti i dovršiti sa dovršenim ljudima.
Svetlana Cenić
(Dani)
No comments:
Post a Comment