Akreditiranje
"Od deset visokoškolskih ustanova koje su u postupku akreditacije, četiri su dobile rješenje o akreditaciji koje izdaju nadležni obrazovni organi. Međutim, proces se završava upisom visokoškolske ustanove u državni registar akreditovanih visokoškolskih ustanova koji vodi Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta, a koje se vrši nakon što Agencija ocijeni da je rješenje o akreditaciji (koje je izdao nadležni obrazovni organ) u skladu s kriterijima i normama kojima se utvrđuju minimalni standardi. Do danas nijedna visokoškolska ustanova u BiH nije upisana u državni registar akreditovanih visokoškolskih ustanova”, kazao je Nanić.
Na skandal sa akreditacijama za univerzitete u BiH upozorava i profesorica Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu, Lamija Tanović, koja je niz godina bila šefica Odjela za međunarodnu naučnu, tehničku, obrazovnu, kulturnu i sportsku saradnju pri Ministarstvu vanjskih poslova BiH.
Polemika oko kvaliteta obrazovanja na visokoškolskim ustanovama u BiH svodi se na proces akreditiranja, odnosno ispunjavanja uvjeta kako bi diplome s univerziteta iz ove zemlje bile priznate izvan njenih granica.
Ni za jednu visokoškolsku ustanovu u BiH još uvijek nije utvrđeno da li su studijski programi u skladu sa određenim evropskim standardima obrazovanja, otkrila je profesorica Tanović za agenciju Anadolija.
"Nijedan univerzitet u BiH nije akreditovan, a svaka država mora imati svoj registar akreditovanih univerziteta. Entitet Republika Srpska ima svoju agenciju za akreditovanje i postoji agencija za akreditaciju i na državnom nivou koja nema nadležnosti, te kao takva obično samo potvrđuje ono što joj predlože entiteske agencije”, kazala je Tanović i dodala kako veliki problem predstavlja i činjenica da se diljem Bosne i Hercegovine posljednjih godina otvaraju mnogi univerziteti koji nemaju potreban stručni i kvalificirani kadar.
"Posljednjih godina u BiH postoji veliki broj privatnih univerziteta koji ne doprinose povećanju znanja i vještina kod studenata. Trenutno imamo oko 45 univerziteta ili fakulteta od čega samo osam državnih”, kazala je Tanović.
Napomenula je da postojeći obrazovni sistem u BiH nije funkcionalan i da ne prati potrebne evropske obrazovne trendove.
"Od kraja rata imamo problem da ne postoji dobra saradnja univerziteta i kompanija tako da se neplanski obrazuju nove generacije studenata. Očigledno je da postojeći sistem ne funkcionira jer na biroima za zapošljavanje imamo na hiljade osoba sa završenim fakultetima. Potrebno je da se na univerzitetima obrazuju studentni sa vještinama i znanjem koje će se iskoristiti u profesionalnom radu. A to je moguće samo kroz praktičan rad”, smatra Tanović.
Direktor Agencije za razvoj visokog obrazovanja i osiguranja kvaliteta Husein Nanić pojasnio je da visokoškolske ustanove proces akreditacije završavaju samo zvaničnim upisom u Državni registar, nakon što se utvrdi da su njihovi profesori kvalifikovani za obavljanje akademskog posla, da su studentima dostupna potrebna sredstva i literatura ili da se održava minimalno 20 sati predavanja sedmično.
Državni registar
Istakao je da će samo upisom visokoškolskih ustanova u Državni registar visokoškolskih ustanova diplome sa univerziteta iz BiH biti priznate i u Evropi.
"Akreditacija je potvrda kvaliteta određene visokoškolske ustanove i kontinuiran je proces. Okvirni zakon o visokom obrazovanju uvodi akreditaciju kao formalni postupak priznavanja kvaliteta, te bi u skladu s tim sve ustanove trebale proći kroz taj proces. Upis visokoškolske ustanove u državni registar visokoškolskih ustanova će svakako doprinijeti evropskom prepoznavanju izdatih diploma, kao i mobilnosti nastavnika i studenata van granica BiH, što je jedan od osnovnih principa Bolonjskog procesa”, poručio je Nanić i naglasio da svi bh. univerziteti moraju ispuniti potrebne evropske standarde u oblasti visokog obrazovanja ako žele da postanu respektabilne institucije u Evropi i svijetu.
"Visokoškolske ustanove u BiH trebaju ispuniti vrlo jasne kriterije za akreditaciju visokoškolskih ustanova u BiH koji su u skladu s Evropskim standardima i smjernicama za osiguranje kvaliteta u Evropskom prostoru visokog obrazovanja”, kazao je Nanić.
On smatra da poseban problem sa dobivanjem akreditacija u BiH predstavlja i činjenica da je proces akreditacije visokoškolskih ustanova u nadležnosti nekoliko nivoa vlasti od kantonalnog, entitetskog, pa do državnog.
"Ispunjenost pomenutih kriterija su uslov da ustanova uspješno završi proces akreditacije. Procedure za provođenje postupka akreditacije su u nadležnosti relevantnih obrazovnih organa."
Nanić napominje da je pred bh. univerzitetima mnogo posla, iako su pojedini već stupili u proces akreditiranja.
"Za dobijanje akreditacije, bh. univerziteti kao i relevantna ministarstva, trebaju da završe sve neophodne aktivnosti precizirane Odlukom o normama kojima se utvrđuju minimalni standardi u oblasti visokog obrazovanja. Većina visokoškolskih ustanova redovno provodi proces samoevaluacije i na taj način ispunjava prvi korak u započinjanju procesa akreditacije. Nadležni obrazovni organi moraju donijeti odgovarajuće propise kojima će taj postupak detaljno utvrditi”, rekao je čelnik Agencije za razvoj visokog obrazovanja i osiguranja kvaliteta BiH Husein Nanić.
Zbog činjenice da pojedine visokoškolske ustanove, prilikom medijskog oglašavanja, navode kako su "akreditirana visokoškolska ustanova i akreditirani program”, Upravni odbor Agencije za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta u BiH ranije je upozorio javnost kako se radi o neistini.
"Kako do sada nijedna visokoškolska ustanova nije upisana u ovaj registar, tako nijedna visokoškolska ustanova u BiH još nije akreditirana”, navodi se u ranijem saopćenju Upravnog odbora.
(Oslobodjenje)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
