Hristos se rodi!

Svim pravoslavnim vjernicima

 zelim Sretan Bozic!

"Mir Boziji i Hristos se rodi"

You might also like:

Eso i prijatelji cestitaju...

Sretna Nova 2014 i svima onima koji slave sretan Bozic od Esada i njegovih prijatelja…

Ljilja M.: Slika

Vrijeme praznika pruža nam svečano ukrašene trpeze kojima se divimo, koje nas namame pa pojedemo i više nego što je potrebno, a sve češće ih prije jela fotografišemo pa se vraćamo kasnije na njih, divimo se tim slikama… Ova je pak slika nastala u noći dok je jedan intelektualac štrajkovao glađu, jedan intelektualac tragične sudbine… Ovo je odlomak iz “Dnevnika jedne robije” Žarka Lauševića:

 …Moram već jednom, mom profesoru, Minji Dediću, pismo da napišem. Hajde. Moj profesor je, to malo ljudi zna, i fantastičan kuhar.

“Noćas bi se stvarno ponosili sa mnom, Profesore! Ta raznovrsnost boja (naslikaću to jednom po sećanju, mada je neponovljivo), molim Vas, obratite pažnju na celovitost I nedodirljivost priloga. Cvekla je (sa tačkicama mlevenog bibera i listićima belog luka) ipak neprikosnovena. Pripustila je sebi, ali ipak na razumnoj distance, boraniju koja se, kuvana I zelena, obradovala tom visokom društvu. Sa cvekline desne strane, iz mog nepristrasnog, ali bolećivog ugla mreste se dve paprika, pečene, oljuštene, ali i dalje u ljubavi, i jedna sa drugom, ali i sa cveklom i svakim okom. Poseban deo na tanjiru pripada kriški njeguškog sira koji deluje nepristupačan, ali vrlo promiskuitetan, čim ga malo bolje upoznate. Poći će vrlo pohotno za svakim zalogajem, ali će se opet i sačuvati da doprinese toj nemerljivoj završnici. Nasred njega kao na nekom letećem ćilimu vidljivo otvorenog uma meditira oljušten orah. Kao Polifemovo iz sredine tanjira gleda jedno Saturnovo (o, kako nedostojno!) jaje na oko (uf!) ‘sdjelano’ u metalnoj “Cepter-Spuž” čaši i svojim savršenim i metafizičkim krugom kao da tera ‘zritelja’ da potraži, izmisli nove reči za tu lepotu. Nemarno, ali i neodoljivo, dodato zrno bibera čini da mladež iznad leve usne Sidni Kraford panično traži onkologa, plastičnog hirurga, psihijatra, bilo kog… Ispod te lepote se skromno nudi jedno polubelo, poluparče hleba, koje je tu samo da pridrži njegove sokove i nepodnošljivu fotogeničnost. Pažljivijem gurmanu neće promaći dva češnja belog luka koji nevino, poput indijskog oraha, deluju nezainteresovano (“dekorativno – poslastičarski” što bi rekao… drug Lenjin.)

Tri ruže koje sabrano nadvisuju celi prizor, a urbane, kao obično, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, izgledaju I malo posramljeno, iako svojim stavom ne pokazuju strah od ugroženog primate. Iznad ruža na jednoj čudnoj grbi bočnog zida potpuno logično srasla sa podlogom gori sveća. Da nema benignih izraslina po njenim leđima, mogla je biti breza, ovako (samo) majka Tereza.”

…

Sa namjerom da skrenem pažnju na zaista dobru “Drugu knjigu - dnevnik jedne robije” Žarka Lauševića izdvojila sam jednu kratku cjelinu i dala joj naslov ‘Slika’.

LjiljaM.

Bilo bi ljepse....

Kada bi svako u covjeku drugacije rase, nacije, vjere, vidio 
covjeka od krvi i mesa,

covjeka slicnoga njemu samome,
covjeka koga muce slicni strahovi, bolesti i zelje, 
covjeka koji voli slicno njemu samome,

covjeka koji brine o porodici i prijateljima - 

na ovoj kugli zemaljskoj, 
koja nam je svima zajednicka, 
bilo bi ljepse zivjeti.

Mogul' ovi ?!

  Pitanje / za žene/:

- Šta nabaviti? Muža ili psa?
Odgovor:
- Zavisi, hoćeš li da ti neko usere samo tepih ili celi život.
*********                                                       

SRPSKA TAJKUNSKA ISTINA:
Sve što imam ukrao sam, samo sam školu i vozačku kupio.
 **********                                                              

 
..Pušeći cigaru u tišini zamračene sobe, Mujo će Fati:
"Sudeći po ovome što sam noćas vidio i doživio, nisam ti prvi."
Fata: "Jok, bolan. A sudeći po onome sto sam ja doživila, nisi ni poslednji."

***************                                                     

Sreli se Haso i Mujo nakon dugo godina i pita Haso Muju:
"Kako su ti sinovi, šta rade?"
"Mašala, prvi mi sin modni dizajner, drugi frizer, treći maneken."
"A četvrti je isto peder." **************                                                         

Ribolovac priča plavuši:
- Čitav vikend sam proveo na kanalu Dunav-Tisa-Dunav.
- Ja ga nemam na  kablovskoj?
****************                                                                      
                                                                      

Otišao Lala kod lekara, žali se da ne vidi ko prolazi sa druge strane ulice,sve mu mutno u očima.
Kaže DR, posle urađenih analiza: "Lalo, loši su ti rezultati, holesterol, šećer, krvna slika...ništa ne valja.
Moraćeš da pripaziš na ishranu, manje slanog, masnog, kobasica, slanine, slatkog,
vina, rakije, piva...
Razmisli Lala pa odluči
"Znate šta doktore, kad ja malo bolje razmislim, jebe se meni ko prolazi s druge strane ulice"  *************

Žene su nervozne u 3 slučaja :
KADA DOBIJU
KADA NE DOBIJU
I KADA BI TREBALO DA DOBIJU...
INAČE SU SKROZ OK !

***********                                           

Dođe Brad Pitt u kiosk i zatrazi kondom.
Prodavačica: "Za ovde ili za poneti?" 

****************

Idu dve gliste pokraj porcije špageta. Kaže jedna drugoj:

 "Gle, grupni seks!" 

**************                                        

Mujo u Zenici

Naslikao Suljo svoju prvu sliku, pa je donio u galeriju.
Gleda vlasnik galerije i kaže: "Nije loša, a kako se zove?".
"Mujo u Zenici" - kaže Suljo.
"A ko je ova gola žena na slici?"
"Fata".
"A ovaj goli muškarac pored nje?".
"Huso"
"A gdje je Mujo???"
"U Zenici".
 **************
                                 
Prodaje seljak petla na pijaci. Prilazi mu kupac:
- "Dobar petao nema šta! A penje li se na kokoške?"
- "Da, da penje se! I ne samo na kokoške nego i na guske, patke,
koze..! Pre neki dan popeo se i na psa!"
- "Pa zašto ga onda prodaješ?!"
- "Od juce me nešto cudno gleda." 

WINTER CLASSIC

Kanadjani su ludi za hokejom. To je sport koji kanadjani s pravom smatraju svojim. Broj timova koji igraju u raznim hokej ligama u Kanadi ne moze se nabrojati. Najpoznatiji i najpopularniji tim je Maple Leafs iz Toronta. Nekada je ovaj klub osvajao titule jednu za drugom, trinaest ukupno. Ali posljednju titulu osvojili us davne 1967. No i pored toga stotine hiljada navijaca ovog kluba iz svih krajeva Kanade strpljivo ocekuju novu titulu. Pune stadione i u Kanadi i u USA, ali titulu nikako da osvoje. I tako vec 36 godina.
Klub je i dalje najbolje organizovan i najbogatiji u ligi, ali i dalje titule osvajaju manji klubovi i sredine bez tradicije u ovom sportu.
Svake godine NHL ( profesionalna hokej liga USA i Kanade)  organizuje jedan zvanican mec na otvorenom, nazvan Winter classic, da bi se podsjetili na uslove u kojima je hokej igran nekada kada nije bilo niti velikih dvorana niti umjetnog leda.

Prvog dana ove godine taj mec je odigran u Detroitu po pravoj snijeznoj oluji na -18C. Stadion pun. 110.000 gledalaca spremnih da trpe i snijeg i zimu da bi uzivali u klasicnom hokejaskom ambijentu i utakmici starih hokejaskih rivala Maple Leafs iz Toronta i Red Wings iz Detroita.
Skoro pola stadiona napunili su navijaci Toronta noseci plave dresove svog tima. Red Wings navijaci u crvenim dresovima upotpunili su ambijent koji je po bojama podsjetio na neke davne fudbalske meceve  u bivoj nam zemlji.
I tu se podsjecanje zavrsava.
Ovdje gledaoci dolaze da uzivaju u igri i da protivnickim navijacima dozvole da navijaju za svoj tim, isto kao sto oni uzivaju u igri svoga tima. Koja razlika od onoga sto gledamo u Evropi i Juznoj Americi!  Nisu potrebni kavezi i kordoni policije da odvoje navijace jedne od drugih.  jedne od drugih. Ovdje su navijaci izmjesani i, zamislite, ne tuku se izmedju sebe.
Sustina odlaska na utamicu je da se zabavi. Da se dozivi pobjeda svoga tima i uziva u utakmici.
Da ne zaboravim. Utakmica je bila zaista izvanredna. Nakon 2:2 u regularnom i u produzetku, Maple Leafs su pobijedili nakon izvodjenja penala! Navijaci iz Toronta su se ovog puta radovali. Navijaci Detroita ih nisu ometali u tome.

Zeljo

Dragi moj Pedja,dragi svi moji i nasi - rasuti po bijelom svijetu !

Nadjoh negdje ovaj prelijepi snimak vodene kapljice,”izvora Zivota”, dok pada i udara od vodenu povrsinu,pa - zbog simbolike i slicnosti sa novogodisnjom jelkom - odlucih da ga podijelim sa svima vama,cestitajuci vam usput Novu,2014-tu godinu !

Neka vas posluzi dobro zdravlje i da nadjete radost svaki put kad budete okruzeni djecom i prijateljima ! 

Zbog njih,zbog vas,ali i zbog svih nas - iskreno vjerujem u ljepsa vremena koja dolaze…Ne stidite se da volite i da pruzite svoju ljubav svima,kojima je potrebna.

Neka vam je SRETNA NOVA 2014-TA GODINA !

Vasi,Slava,Drazen i Zeljo

Svetlana Cenić: Kako smo ubili svetog Nikolu, Deda Mraza i Djeda Božičnjaka.

 Ne bih da kvarim praznično raspoloženje. A, opet, ne progovorim li, umreću od žala. Došla devojčica mo­jih poznanika iz vrtića u suzama. Tužna, pretužna. Delio sveti Nikola/Deda Mraz paketiće i njen drug do­bio naj, naj, najveći, lego kockice (od 240 KM), a njoj dao samo Barbiku. Kako, pitam ja, znajući da vrtići ne­maju te pare i otkud uopšte da i Barbike dele, osim ako nisu one kineske kopije sa pijace. Ona kroz suze pri­ča da njenog druga sigurno više vole, da jeste ona želela Barbiku, ali kako to njemu toliko veliki paket, a nji­ma samo neki mali. Opet ja dosadno pitam šta su dru­ga deca dobila, a ona kaže da su neki dobili samo po čokoladu i da su i oni plakali. Zašto nju ne voli sveti Ni­kola, šta je ona kriva, pita jecajući. Njena majka ne sa­mo tužna, nego besna kao ris.

O čemu se radi? Pa, tete u vrtiću (Nova Varoš, Banja Luka) su rekle ro­diteljima da će doći Deda Mraz/sveti Nikola, pa da donesu poklone za svoju decu, a on će da podeli. Majka (Ž. D.) dečaka o kojem je reč donela je za svog sina te ta­ko skupe kockice, a s obzirom na to da svi znaju koliko je bliska bi­la najvišem rukovodstvu i da se za njeno ime vezuje kre­dit Investiciono-razvojne banke RS-a od pet miliona, nikada vraćen, negodovanje roditelja je bilo još veće. Da li im treba još nabijati na nos to što oni, kao poreski obveznici, njen kredit vraćaju?Da su i te kockice, praktično, oni platili, a svoju de­cu zakinuli? Pripitam ja, vrlo glupo, zašto tete nisu tra­žile da svako od roditelja da neki simboličan iznos nov­ca, pa da se svima kupe isti paketići, da ne bi bilo pla­ča. Valjda to vaspitno nije moderno više, nego da sva­ko pokaže svoju (ne)moć. E, hajd' ti sada budi genije, pa objasni devojčici od pet godina da ona nije ništa ma­nje vredna, jer za taj poduhvat ti ostaju samo dve solu­cije: da joj kažeš da sveti Nikola/Deda Mraz ne posto­ji i daje svako od roditelja nosio poklon, ili da lažeš ka­ko je, zapravo, Barbika veća. A priča o tome da je sva­ko od roditelja nosio poklon vodi ka objašnjavanju za­što neko može, a neko ne može da da 240 KM i zašto su neka deca dobila samo čokoladu.Deda Mraz ili sveti Nikola iz tog vrtića je naša slika: orobiš poreske obveznike i onda im još trljaš so u živu ranu. Razlikuje li se od ove priče ponašanje vlada entiteta: zadužiš roblje do guše, a onda ih strašiš da neće dobiti plate ako kreditor ne da pare, a neće dati dok drža­vni organi ne usvoje budžet? U kojima sede i većinu či­ne pripadnici istih partija kao i u vladama entiteta. Po­ruka je sledeća: od vaših para, mi ćemo ne samo pro­slaviti nego i poklone dati svojim najbližima, a vi neće­te moći ništa do toga, jer smo vas mi svojim neradom i neodgovomošću prvo osiromašili, a onda propustili da vas na vreme zadužimo još više i da vam to prikažemo kao da je lično sveti Nikola, Deda Mraz ili Djed Božićnjak preko nas poslao za plate i penzije.

Čude li ikoga i one nebulozne izjave tipa da je vla­da ova ili ona građanima poklonila most, put, obila­znicu...? Volim ja naročito kad mi od mojih para pok­lone nešto. Da ima sreće, te izjave bi bile formulisane da je vlast ispoštovala svoj narod i njegove pare, te u ro­ku završila planirani objekat ili šta već. Još ako se nije ugradila u svaki milimetar, radosti i veselju nigde kra­ja. Ali, to već prevazilazi i najoptimističnija očekivanja od ovog bosanskohercegovačkog političkog, najčešće i ljudskog fuša.

Mislim i gore, posebno nadahnuta da pominjem i sunce, i familiju, i sve živo kad vidim ova nadrndavanja kojekakvih primitivaca i skorojevića čak i po vrtići­ma. Kao ona voli svoje dete, a mi svoju decu ne volimo?! More, lako je i njoj i ovoj vladajućoj bulumenti da vo­li svoju decu našim parama! Što je najgore, pripitaš li za njihovu decu, račune po belom svetu, paruštine koje im se daju, to što im vozači i pratioci izigravaju dadilje, što dobijaju angažmane po kabinetima bez obzira na to imaju li škole, što se bahate po kafanama, svi se nađu uvređeni što im, zaboga, diraš u porodicu! Ma, majku vam vašu, jesu samo vaša deca - deca? Je li samo vašim ženama dozvoljeno da pišaju po našoj deci, a švalerkama da nam utrljavaju na nos koliko su love dobile? Plus cele familije raspoređene.

Kakav sultan od Bruneja, porodica Al-Nahyan (UAR) ili Al-Sabah (Kuvajt) kako su: BiH shvatili nasledno pravo! S obzirom na to da su nepotizam i zakonom ukinuli. Što reče moja prijateljica, nema ovde više ni Murte, samo je ostao Kurta sa sinovima. Od naslednika oči ne možeš da otvoriš bilo da je reč o fakultetima, kabi­netima, javnim preduzećima ili vladi. Sve kum do ku­ma, brat do brata, a na kraju MMF.

Da građanima čestitam praznike? Od mene samo želje za dobro zdravlje. Sa ovakvim fondovima, jedino zdrav ima nade da će hleba kako-tako zaraditi ili u kon­tejneru naći. U Deda Mraza, svetog Nikolu i Djeda Božićnjaka odavno ne treba verovati, jer ih serviraju u kon­stitutivnom trojstvu. Sad smo ih i kod dece sahranili.

Svetlana Cenić (www.bhdani.com)

Sule: SVIJET U KOJEM SMO ŽIVJELI No.2 KAO „GRLOM U JAGODE“

Godine 1963. Tito je posjetio Ameriku.

Dana 26. jula 1963. godine Skoplje je zadesio katastrofalni zemljotres.

Dana 28. avgusta 1963. godine Martin Luter King je u Vašingtonu pred preko 200.000 boraca za ljudska prava održao jedan od najznačajnijih govora u istoriji, koji završava onom istorijskom rečenicom „Ja imam san o ...“.

Dana 22. novembra te godine u Dalasu je ubijen predsjednik Amerike Džon Kenedi. Taj dan nismo išli u školu, odveli su nas na Šibove u obilazak Partizanskog groblja.

Godine 1964. održane su XVIII olimpijske igre u Tokiju. Miroslav Cerar i hrvač Branislav Simić osvojili su zlatne medalje, dok je vaterpolo reprezentacija Jugoslavije osvojila  srebrenu medalju.

Dana 25. februara te godine Kasijus Klej-Muhamed Ali je postao profesionalni prvak svijeta u teškoj kategoriji. Pobijedio je zloglasnog Soni Listona. U slavlju na samom ringu pridružio mu se „kralj soula“ Sem Kuk. 

 

            

Godine 1962. eskalirala je je Kubanska kriza, kada su Rusi pokušali stacionirati nuklearne rakete srednjeg dometa na Kubi. Tih dana svijet je bio najbliži atomskom ratu u svoj istoriji. Srećom, Hruščov i Kenedi su bili razumni ljudi.

Na svjetskom prvenstvu u Čileu, fudbalska reprezentacija Jugoslavije je zauzela četvrto mjesto. U polufinalu smo izgubili od Čeha, ali smo zato u četvrtfinalu pobijedili Švabe sa 1:0. Go je dao centarhalf Rijeke − Radaković, u 85. minuti. To je bio strašan go sa preko 25 metara. Švabe su prethodno Radakoviću razbile glavu, pa je skoro cijelu utakmicu igrao sa „čalmom“ na glavi. Naš centarfor Dražen Jerković je bio prvi strelac prvenstva, a Šeki je uvršten u idealani tim tog prvenstva.

Prije odlaska reprezentacije u Čile kod nas je izlazio strip „Sve sile za Čile“.

Little Sule

Sretna vam Nova 2014. godina

Svima vama koji ste u ovoj maloj konobi nasli trenutke odmora i zadovoljstva, vasim porodicama i prijateljima zelim sve najbolje u Novoj 2014. godini.

Predrag Canak