E sada, nakon svih tih godina, kazu da to ne valja. Utice negativno i na potenciju. To me podsjeti na onaj vic o dva solunca. Prvi: "Sjecs li se kad su nam ono na solunskom frontu svako jutro u caj stavljali brom?"
Drugi:"Sjecam. Poceo je da djeluje!"
Sad vi lijepo, do kraja procitajte ovaj tekst koji mi je poslao moj drug Zeljo Saric, i kazite da li djeluje!
Zeljo se nije izjasnjavao.
********************************
Naime, ozloglašena prehrambena industrija već neko vreme prikriva zabrinjavajuće rezultate ispitivanja uticaja aspartama na naše zdravlje. Aspartam naime sadrži 10% metanola, koji može da bude smrtonosan već pri dozi od dve čajne kašičice, jer se u telu pretvara u formaldehid i mravlju kiselinu. U aspartamu isto tako nalazi se i fenilalanin i aspartamska kiselina, koja se inače u kombinaciji sa aminokiselinama postepeno razgrađuje, a u toj kombinaciji brzo dolazi do centralnog nervnog sistema u nenormalno visokim koncentracijama i tako preterano stimuliše moždane ćelije, što za posledicu ima i njihovo odumiranje. Aspartam uništava seksualni nagon i izaziva druge seksualne tegobe, sprečava normalan razvoj fetusa, uzrokuje spontane abortuse i urođene mane, izaziva migrene, multiplusklerozu, dijabetes, alchajmerovu bolest i tumore. Ako se količina fenilalanina u krvi trudnice petostruko poveća, to izaziva 10% smanjenje IQ ploda.
Pogrešno je takođe i mišljenje da je aspartam koristan pri smanjenju težine. Uprkos tome, da je reč o tzv. dijetetskom prehrambenom dodatku, fenilalanin u aspartamu onemogućava nastajanje serotonina, supstance koja, između ostalog, reguliše i osećaj sitosti. Stručnjaci povezuju problem povećanog broja debelih ljudi posle 1980. sa istovremenom pojavom „dijetetskih“ proizvoda sa aspartamom.
London Evening Standard 2005.g. izveštava o kliničkim pacijentima koji su bili na ivici ludila zbog nesanice,teskobe i teškoća sa razmišljanjem, čije se stanje neverovatno poboljšalo,po prestanku uzimanja aspartama.
Istraživanja iz 1994.na Harvadu su dijet-sodu povezala sa lomovima kostiju kod četrnaestogodišnjih devojčica. Vodič prehrambenih dodataka, koji je izdao Northern Allergy Centre iz Australije, pod imenom aspartam navodi samo: „Aspartam ima previše škodljivih dejstava, da bi ih nabrajali u ovom
spisku!“
Količina metanola u telu ne bi trebalo da preseže 7,8mg na dan. Jedan litar pića, koje je zaslađeno aspartamom sadrži oko 56mg metanola. Tako ljudi, koji pojedu više proizvoda sa aspartamom, unesu 250mg etanola dnevno u telo, što 32 puta preseže preporučenu granicu.
No, aspartam je obezbedio mesto u našoj svakodnevnoj ishrani uz veliku pomoć korupcije prehrambenih giganata. Godine 1996. bilo je izvedeno 164 studije, od kojih je 74 finansirala aspartamska industrija.90 je bilo nezavisnih i od tih je 83 navelo jednu ili više tegoba sa aspartamom. Čak 6 od preostalih 7 ispitivanja, koje nisu našle nikakve tegobe, bilo je vođeno od strane aspartamske industrije.
Aspartam nalazimo u praktično svim proizvodima sa napisom „bez šećera“, pre svega u žvakaćim gumama, dijetetskim napicima, lakim jogurtima i slično.
Aspartam je veštački zaslađivač, koji se dodaje mnogim napicima (dijetalna pića) i jelima (jogurti) i slatkišima (bombonama, žvakaćim gumama).
On je u izuzetno širokoj upotrebi u savremenoj ishrani, uprkos tome što uzrokuje zabrinjavajuće simptome, od gubitka pamćenja, pa sve do tumora na mozgu. FDA(američka uprava za hranu i lekove), ga je odobrila kao siguran prehrambeni dodatak, mada je aspartam jedna od najopasnijih supstanci, koju dodaju u hranu neupućene javnosti.
Aspartam je stručno ime za veštački šećer,poznat i pod zaštićenim imenima NutraSweet, Equal, Spoonful, Equal-Measure itd. Otkrili su ga slučajno 1965. kada je James Schlatter, hemičar kompanije G. D. Searle, testirao neki lek protiv čira na želudcu.
Godine 1981. aspartam bio je odobren za upotrebu u ishrani, a za zaslađivanje gaziranih pića 1983. Godine 1985. je kompanija Monsanto kupila kompaniju G. D. Searle, koju je potom razdelila na dve samostalne kćerinske firme, Searle Pharmaceuticals i NutraSweet Company.
Aspartam je krivac za više od 75 procenata negativnih reakcija na prehrambene aditive, koje prijavljuju FDA. Mnoge od tih reakcija su veoma ozbiljne, kao epileptični napadi, pa čak i smrt, što je moguće pročitati još februara 1994. u izveštaju Američkog ministrstva zdravlja i socijalnih službi.
Među 90 različitih dokumentovanih simptoma uzrokovanih aspartamom, koji su navedeni u tom izveštaju su: glavobolje i migrene, vrtoglavica, gubitak svesti, slabost, utrnulost, grčevi u mišićima, povećanje težine, kožni osipi, depresija, umor,razdražljivost, ubrzan rad srca, nesanica, teškoće sa vidom, gubitak sluha, otežano disanje,napadi panike, poremećaji govora, gubitak čula ukusa, zujanje u ušima,gubitak ravnoteže, otežano pamćenje i bolovi u zglobovima.
Naučnici koji su proučavali neželjena dejstva aspartama utvrđuju da unošenje tog sredstva može da izazove, podstakne ili pogorša hronične bolesti, kao što su tumor na mozgu, multipla skleroza, epilepsija, sindrom hroničnog umora,Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, duševna zaostalost, limfom, deformacije kod novorođenčadi, bol u mišićima i dijabetes.
Glavne sastojci aspartama su: aspartinska kislina (40%), fenilalanin (50%) i metanol (10%). Posebno problematičan je metanol, koji je smrtno opasan otrov. Pri zagrevanju aspartama iznad 30 stepeni Celzijusa stvara se slobodni metanol, koji može da izazove trovanje.
I još savet za kraj - kada sledeći put budete kupili neki proizvod, na kome piše velikimi slovima BEZ ŠEĆERA,pogledajte sitan tekst na etiketi. Ako na njoj piše da sadrži aspartam znajte da se igrate svojim zdravljem i zdravljem svoje dece.
Zato dvaput razmislite, pre no što vas vaš mališan sledeći put bude molio za žvakaću gumu bez šećera.
P.S. Monsantov patent za aspartam uskoro ističe, što znači da će pomenuti veštački zaslađivač biti još šire zastupljen u namirnicama. Inače je Monsanto već patentirao nov proizvod - Neotame, koji je desetostruko jači od aspartama i naravno, još škodljiviji.
P.P.S. Uzgred, u SAD prehrambeno - farmaceutski lobi intenzivno radi na tome, da aspartam ne treba obavezno navesti u deklaracijama na namirnicama, što znači,u tom slučaju uopšte ne bismo mogli znati, da određena namirnica sadrži aspartam.
Aleš Babič
Nezavisni savetnik za potrošače
http://www.prihranite.si/
Autor knjige: Zašto sam bez novca
" U budućnosti bi se tok novca morao preusmeriti ka ljudima koji sa njim postupaju mudro – inače su
ekološka i socijalna katastrofa neizbežne!"
No comments:
Post a Comment