Banjolučko polje. Posle austrijske okupacije naše zemlje bio je to veliki otvoreni prostor sa gustom niskom travom koja se prostirala njegovom celom površinom, od Vrbas aleje pa iza Biskupove crkve i dvora te Fabrike duvana do Vrbasa, i dalje do Predgrađa i Kumsala.
Ovaj zeleni prostor je korišten još za turske uprave kao opšte ispasište. Banja Luka nije u to vreme bila urbano razvijena, tako da su njeni stanovnici u svojim domaćinstvima držali krave a neki i bikove. Radi ispaše ove domaće životinje su izgonjene na pašu u banjolučko polje. Radi ovoga su postojali čordari po džematima koji su ujutro izgonili krave na pašu. Gonili su ih hodom, tako da su krave oko podne bile doterane do Vrbasa. Za male vode su prelazile na ostrvo Plandište, a predveče su opet prihvaćane od čordara i vraćane kućama.
S obzirom na veličinu prostora i broj stoke, koji nije bio tako velik, celča površina polja nije služila samo za ispašu. Banjolučko polje je bilo i najomiljenije mesto za izvođenje igara – piruza i pale, trulih kobila – trka i šetnji po čistom vazduhu i kao ćilim gustoj travi. Tako su i stariji ljudi, pa i naši stari gimnazijski profesori, šetali po banjolučkom polju. Na polju je postojalo živo vrelo. Ono su u svoje vreme uredili đaci banjolučke Bogoslovije čiji rektor je bio Vaso Pelagić. Ovo uređeno vrelo je dobilo ime Bogoslovsko vrelo.
Od tada je ovo mesto postalo naročito omiljeno oko Đurđevdana, kao izletište za đurđevdanski uranak i pretvaralo se u sastajalište omladine, koja se tu sakupljala te uz muziku igrala i zabavljala se.
Posle, kada se omladina domogla fudbalske lopte, banjolučko polje je postalo gotovo zauzeto omladinom koja se je oduševila ovom novom igrom. Igralo se je na sve strane, iako nisu bila obeležena igrališta. Kapija je obeležavana kaputima. Tako su na banjolučkom polju ispekli fudbalsko znanje mnogi docnije fudbalski asovi, koji su posle kao igrači držali ''Krajišnik'' i ''Borac''. Kasnije je jedan deo polja iskorišćen za ''Krajišnikovo'' igralište – sada stadion.
Posle Prvog svetskog rata, usled urbanizacije grada, čorde su ukinute a i komunikacija po polju ograničena. Mnogi delovi polja iskorišćeni su za izgradnju vojnih objekata, što je nastavljeno i posle Drugog svetskog rata, kada je veliki deo polja iskorišćen i za privredne objekte, tako da je ovaj prostor izgubio i svoju širinu i svoju pitomost. Sportski život se razvija na stadionu i donekle na prostoru namenjenom za obuku vozača za vožnju automobila.
Zlatko Puvačić (1900-1982), 'Iz stare Banje Luke'
No comments:
Post a Comment