Thursday, July 09, 2015

Most Radija Slobodna Evropa: Trougao Šešelj - Vučić - Nikolić


O odnosu između Vojislava Šešelja i vlasti u Srbiji novinar Omer Karabeg je razgovarao sa istoričarem umjetnosti Branislavom Dimitrijevićem i književnikom Sašom llićem.

 SAŠA ILIĆ: Vlast vešto manipuliše - kako Šešeljevim dolaskom iz Haga, tako i njegovim potencijalnim vraćanjem u haški zatvor. Oni uspevaju da sve te stvari okrenu sebi u korist. Oba slučaja - i puštanje Šešelja i zahtev za njegovo vraćanje u Hag - proglašeni su za udar na Vladu Srbije, a odluke Haškog tribunala su okarakterisane kao nemoralne. Mislim da premijer Aleksandar Vučić podiže tenzije kod svojih glasača predstavljajući te odluke ne samo kao udar na Srbiju nego i na njega lično.



BRANISLAV DIMITRIJEVIĆ: Mislim da ono što se dešava sa slučajem Vojislava Šešelja nije ništa novo niti na političkoj sceni Srbije, niti Evrope. On služi kao neka vrsta babaroge, kao neka vrsta pretnje šta sve može da se desi ukoliko bi se odbacila politika Aleksandra Vučića. I Milošević je na sličan način koristio Šešelja. On je bio njegov omiljeni opozicionar koji mu je služio da marginalizuje svaku drugu opoziciju. Ne treba zaboraviti da "Šešelja" ima i po Evropi jako mnogo, samo što za razliku od njega oni na uljuđeniji način iskazuju svoj šešeljizam.

ILIĆ: Šešeljev odnos prema Vučiću doživeo je transformaciju. U početku je on govorio da dolazi u Srbiju da se obračuna sa izdajnicima - misleći na Nikolića i Vučića. Ubrzo nakon dolaska i velikog mitinga Srpske radikalne stranke u Beogradu iz njegovog kritičkog nazovi diskursa nestaje ime Aleksandra Vučića. On ga tek usput pominje u nekom intervjuu i to povodom nekih trivijalnih stvari, a glavna njegova meta postaje Nikolić, koji je i inače izložen kritici, pa ne podleže onim tabuima koji važe za Vučića.

DIMITRIJEVIĆ: U slučaju Vojislava Šešelja zaista ne mogu da razlučim koga on zaista mrzi, pošto je govor mržnje deo njegove uobičajene retorike. Cela Šešeljeva retorika, otkako znam za njega, bila je sačinjena od govora mržnje, tako da to što govori o Nikoliću spada u ono što smo navikli da od njega čujemo. Treba, međutim, imati u vidu da je Šešelj jako bolestan čovek i da više ne može da igra neku značajniju političku ulogu. Mene više zanima šta će se desiti sa njegovim nasleđem, jer njegove ideje imaju pristalica u Srbiji.

ILIĆ: Meni je bilo zanimljivo ono što je Vučić rekao hrvatskom komičaru Davoru Jurkotiću, koji ga je nazvao telefonom predstavljajući se kao sekretar hrvatskog premijera Milanovića. Oni su ćaskali, čekajući da se u razgovor navodno uključi Milanović, pa je Jurkotić, između ostalog, upitao Vučića: "Gde vam je Šešelj?" Vučić se tada malo brecnuo i rekao: "Otkud znam, ima neki svoj posao koji radi." Pitanje je koji to posao radi Šešelj i za koga. Očigledno je da Šešelj dodatno slabi poziciju Tomislava Nikolića. Ne bih uzimao zdravo za gotovo da Šešelj nekoga mrzi. Mislim da se radi o igri u trouglu starih aktera Srpske radikalne stranke.

DIMITRIJEVIĆ: Vučić i Nikolić moraju potpuno da odstrane sve tragove prošlosti, ali - kao što se to dešava u psihoanalizi - uvek iskoči neka trauma iz prošlosti. Njima je iskočio Šešelj i zato su oni bili toliko besni kad je Haški tribunal pustio Šešelja na slobodu. To je bio vruć krompir koji im stiže direktno iz prošlosti da im remeti ono što su naumili. To jeste na neki način "poetska pravda". Šešelj jeste "poetska pravda" za Vučića i Nikolića. Ne može se zaboraviti to što su oni predstavljali i radili tokom ratova devedesetih. Njihov glavnokomandujući ih sada upravo na to podseća.

ILIĆ: Vučić i Nikolić su dugo ostali u Šešeljevom šinjelu. Do 2008. godine, kada su osnovali Srpsku naprednu stranku, oni su napravili mnogo toga šešeljevskog na javnoj sceni Srbije. Zanimljivo je sada posmatrati kakvu politiku vodi Šešelj u okviru Vučićevog političkog poretka. Šešelj je rekao da se vraća u Srbiju da bi se bavio politikom, a ne da bi se lečio. On je, recimo, učestvovao u rehabilitaciji Draže Mihailovića. U izjavama nakon što je saopštena odluka o rehabilitaciji on je pozvao na jedinstvo. Rekao je da je to istorijski trenutak zbog toga što se mire deca partizana i četnika i grade zajedničku budućnost Srbije. I Vučić vrlo često poziva na jedinstvo. To je zanimljivo i možda bi trebalo malo bolje istražiti političke signale koje Šešelj, Vučić i Nikolić šalju javnosti.

DIMITRIJEVIĆ: Činjenica je da je nakon dolaska Šešelja u Srbiju porastao rejting radikala. Postavlja se, međutim, pitanje da li će radikali moći da održe taj rejting kada Šešelja više ne bude. Čini mi se da vlast jedva čeka da se to desi, jer dobro zna da će bez njegovog autoriteta i njegove harizme - koju on nesumnjivo ima - radikali izgubiti bar polovinu onoga što su njegovim povratkom u Srbiju dobili.

KARABEG: Boje li se Vučić i Nikolić Šešelja?

DIMITRIJEVIĆ: Možda ga se i boje, ali mislim da Šešelj u ovom trenutku ne može na neki značajniji način da uzdrma njihovu vlast.

ILIĆ: Ja mislim da su se oni uplašili u trenutku kada su čuli da se Šešelj vraća iz Haga zbog svega onoga o čemu smo govorili, ali ubrzo nakon toga su smislili taktiku kako da ga neutralizuju i da mu obezbede političku penziju.

(Radio Slobodna Evropa)

No comments:

Post a Comment