Radoslav Adzic: Predvodjenje i jedan prevodilac

Za Angela i drustvo

Dragi prijatelji, 

Lazina  poruka od pre nekoliko dana podstakla  me da napisem par reci  o prevodjenju i  nasem prevodilackom gigantu Kolji Micevicu, koje privezujem za poruku.

Pozdrav, 

Ratko

***************

Dragi prijatelji,

Zoom razgovori postaju sve zanimljviji i razanovrsniji i opet cestitka Angelu i Predragu za njihove akcije. Posle poslednjeg sastanka javio se Lazo sa zanimljivim observacijama o teskocama u prevodjenju odradjenih fraza na druge jezike, i priveazao tekst Mome Kapora na tu temu. Lazin tekst me podstakao da se javim sa nekoliko komentara o prevodjenju i o nasem prevodilackom velikanu Kolji Mićeviću koji je preminuo 17. novembra 2020.

Prevodjenje znacajnih dela sa drugih jezika je delatnost od velikog znacaja za kulturu svakog naroda. To je medjutim vrlo slozen posao o cemu postoji globalna saglasnost. Mali je broj prevodilaca koji sa uspehom prenesu sve aspekte dela koje prevode. Odatle su nastali izrazi koji to otslikavaju. Da pomenem da Italijani kazu: “tradutore-traditore”, ili fraza R. Frost-a“: “Poetry is what is lost in translation”.

Mi smo imali srecu da smo imali sugradjanina, drugara, “life-long” prijatelja Kolju Mićevića, pesnika i prevodioca, esejistu i performera. Kolju ste sigurno svi licno znali. Mozda niste bili svesni da je on knjizevni gigant cije raznovrsno delo ce tek da bude otkrivano. Nadogradjujuci na najbolju tradiciju Vinavera i Dimitrijevica za njega nije bilo tekstova koje nije preveo sa neponovljivom visestrukom preciznoscu. Varijacije prevoda jednog dela, kao sto su vise stotina varijacija Villon-ovog poznatog “Katrena“, istrazivanja oblika i vrsta rima (Rimaginacije), su jedinstveni primeri u prevodilastvu. Za prevod jedne Villon-ove pesme Krleza je rekao da je znacajan datum u nasem prevodilastvu. Kolja je prevodio poeziju i prozu sa francuskog, spanskog, engleskog, slovenackog i italijanskog. Preveo je Dante-ovu Komediju u stihu sa italijanskog na francuski sto niko od Francuza nije uspeo. Potom ju je preveo na srpski uz sjajne ilustracije Vlade Velickovica. Prevodio je nase pesnike na francuski (Miljkovic). Publikovao je znatan broj esejistickih dela o muzici. Njegove knjige nude neiscrpan izvor reci, oblika i konstrukcija – velika pomoc pri pisanju i prevodjenju.

Svoju poeziju, prevode, eseje o muzici, objavio je u preko stotinu knjiga. Dobio je mnoge nagrade, nase i inostrane, ukljucujuci prestiznu „Zlatnu medalju” Francuske Akademije, za širenje francuske kulture i jezika; izabran je za pocasnog gradjanina Banja Luke.

Siguran sam da ce se vasi unuci obrazovati na Koljinim prevodima. (“Sonetni venac” je vec u programima). Ne bih se iznenadio da neki od njih, kao Kolja u gimnazijskim danima, u toku jednog casa prepeva pesmu koju ceo razred s teskocom prevodi, i nastavi gde je Kolja stao.

Radoslav Adzic Long Island, NY 11733

************

Procitajte i ova dva clanka o piscu ovih redova, nasem bivsem sugradjaninu i bivsem kosarkasu Borca, Ratku Adzicu koji nam je poslao ovu lijepu crticu - sjecanje na njegovog skolskog duga,  prijatelja i naseg sugradjanina, nedavno preminulog Kolju Micevica.