Nije bez neke što je svetski poznata konceptualna umetnica,
Marina Abramović, rodom iz ovih krajeva. Balkansko poluostrvo je Obećana zemlja
konceptualizma. Osim Abramovićeve, imamo mi još sjajnih konceptualista, moga
druga Eru na primer, koji bi, samo da je hteo, mogao postati možda i slavniji
od Abramovićeve, ali mu se svetska slava - a u krajnjoj liniji i svet - nisu
uklapali u koncept. Trebalo je da prođe iha-ha vremena dok se nisam uverio
koliko je Era bio u pravu jer se svet - zbog istrošenosti koncepta - najpre
pretvorio u mesto u kome je svetska slava u stvari svetska sramota, a potom -
zahvaljujući naprednim, je li, tehnologijama – u mesto u kome su svi svetski
slavni.
Nevolja je što su na Balkanu - a u poslednje vreme "i
šire" - i političari konceptualisti, samo što toga nisu svesni, pa misle
da su istorijske ličnosti. Uzmimo primer najrecentnijeg istorijskog performansa
u izvedbi ovdašnjih koncept-politikanata. Krenimo od početka. Republika Srbija
je, kao što znamo, u vreme dok je bila u fazi SR Jugoslavije, bivšu Republiku
Makedoniju, priznala pod imenom - Makedonija. Dobro, jeste, ali gde je tu
konceptualizam? Zar to nije bio izraz dobrosusedskih odnosa? Nije! Bio je to
koncept. Slobodan Milošević - jedini koji je u Srbiji tog doba bio vlastan da
priznaje ili ne priznaje ljude, pojave i države - naredio je Srbiji - tada u
fazi SR Jugoslavije - da Makedoniju prizna pod imenom Makedonija čisto da bi
išao uz Crven Ban mrskom mu zapadu koji - pod pritiskom još jedne balkanske
zemlje, Grčke - Makedoniju nije hteo da prizna kao Makedoniju nego ju je
priznao kao - Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju.
Počinjete li da nazirete obrise koncepta, đuturumi? Ako
nazirete, idemo dalje. Mutna matica istorije je nastavila da teče, pa se -
nakon serije teških pičvajza - Kosovo otcepilo od Srbije, što je za posledicu
imalo promenu srpskog koncepta sveta. Od tada naovamo, svet je za Srbiju ponovo
postao bipolaran, podeljen na države koje priznaju "lažnu državu" i
one koji je ne priznaju.
Makedonija je - iz njoj znanih razloga - priznala Kosovo, što
je Beograd propratio uobičajenom reakcijom ("nož u leđa" i proče
gromoglasnosti i trogatelnosti), ali je ipak, verovatno po inerciji, nastavio
da priznaje Makedoniju pod imenom Makedonija, sve do dana kada je Makedonija
drznula da glasa za prijem "lažne države" u Unesko. Ta kap je prelila
čašu državotvornog nezadovoljstva pa je "na vrhu" doneta odluka da
Makedonija i za nas Srbe postane - bivša. A kako je za nas Makedonija postala
stvar prošlosti. Lako! Jednim potezom pera. Na nekoj tabli, na nekom gradilištu
blizu granice, šef smene je umesto "Makedonija" napisao BJRM i
prošlost je mogla da počne. Gde bi nam - pitam se - bio kraj da je šef smene
otišao korak dalje u prošlost i umesto Republika Srbija napisao - Dušanovo
Carstvo.
No comments:
Post a Comment