Jedna
trećina zaposlenih u državnim organima i institucijama su Srbi. Deca srbujućih
političara iz Republike Srpske rade i primaju platu u državnim organima i
institucijama, kao i ostala bliža i dalja rodbina. Recimo, sin Nikole Špirića
radi u Obaveštajnoj službi BiH. Bivši direktor SIPA Goran Zubac za tri godine
zaposlio je u ovoj službi 41 Srbina, sedam Bošnjaka i četiri Hrvata. Tada
poslanica Majkić nije davala velike izjave o tome kako je bezbednosni sistem
ispolitizovan i da na funkcije dolaze samo politički podobni kadrovi, kako je
izjavila 13. decembra. I, gle, ko to govori o podobnim kadrovima?!
Uostalom,
valjala bi jedna inventura porodičnih odnosa u svim državnim institucijama, pa
da vidimo protiv koga će to MUPRS-a da okrene puške. Zar nije doskora bio
zamenik ministra pravde BiH sin javnog pravobranioca RS-a? Na primer. Setim se
članka iz 2010. godine (istraživanje CIN-a) o delegatu Koprivici (SNSD) u Domu
naroda BiH, koji je za četiri godine mandata zaposlio čak desetak članova svoje
familije, a medu njima je i zet, kojeg je zaposlio u SIPA i sestrić u Službi za
poslove sa strancima, koja je kao upravna organizacija u sastavu Ministarstva
bezbednosti BiH.
Naravno, među
deset najplaćenijih političara u BiH, rekorder je poslanica SNSD-a Dušanka
Majkić, čija su primanja prošle godine iznosila 7.500 KM mesečno, a za prvih
šest meseci ove godine isplaćeno joj je 64.157 KM (više od deset hiljada
mesečno), na šta valja dodati i onih famoznih 28.000 KM otpremnine prilikom
penzionisanja na jedan dan. Još u maju ove godine Vođa reče, možeš misliti,
kako će to oko penzije proveriti, a da je to neprihvatljivo u svakom slučaju.
Pa, valjda ume da čita i vidi njenu vlastitu izjavu kako je to bilo po zakonu?!
Možda je po
zakonskoj rupi, ali sa rupom na savesti. Nikada više ni glasa o tome od njega,
što je poslanica Majkić očigledno shvatila kao platu za dizanje tenzija, a
činjenica da je fakultet završila u 54. godini jasan je putokaz mladima SNSD-a
kako se sa malo škole prave velike pare.
Drugi na Top
10 listi je, takođe, poslanik SNSD-a, Lazar Prodanović sa 40.189 KM za prvih
šest meseci, a visoko četvrto mesto ima i druga udarna ženska poslanička
pesnica SNSD-a, Milica Marković sa 36.508 KM. Od top deset mesta tri u gornjem
delu tabele pripadaju SNSD-u. Pitam se dok slušam ta obesna urlanja o nekoj
zaveri protiv Republike Srpske, šta će premijerka sa svojim sinom, koji radi u
Elektroprenosu? I to je na državnom nivou, uzgred budi rečeno. Interesantno da
mu posla nije tražila u privatnom ili nevladinom sektoru da dokaže svoju
stručnost, već pravo u nešto mrsko državno. Dok je onako vatreno pozivala Inzka
da je smeni, pomislim da bi to bio akt milosrđa za narod u RS-u, ali i ogromna
usluga njoj, s druge strane. Jedino, ali jedino tako, može da se predstavi
žrtvom i nekim herojem, te da ode ne zbog katastrofalne nesposobnosti koju je
iskazala tokom mandata, zbog neljudskosti pozivajući čak i na bratoubilački rat
(šta je drugo krik da se i silom zaustavi SIPA ako dođu po bilo kojem
osnovu?!), već da se upiše u nekakvu listi smenjenih i glumi žrtvu do kraja
života.
Pametnije bi
joj bilo da zaradi bar neke poene ovo pred kraj karijere upitom Boksitu iz
Milića zašto su iz Kulturno-umetničkog društva izbacili devojčicu od 13 godina
sa obrazloženjem da joj je majka na društvenim mrežama uputila kritiku na rad
preduzeća. Kad već nije ni glasa pustila na prinudni poligraf i šamaranje
uposlenice, kojoj su na kraju i stan oduzeli, jer nije prošla na poligrafu.
Toliko o premijerki-majci-ženi ili šta je već.
Pitam se
kako li izgledaju njeni govori na nekim skupovima ovih ženskih udruženja što se
bore za ravnopravnost?! Nosi li sliku Miletovu ili ne sme da se pojavi ako skup
nije organizovao ogranak SNSD-a? Kako izgledaju njeni sastanci sa Gender
centrom RS-a, na primer? Da li je one pripitaju što ne reaguje čak ni na
diskriminaciju devojčice od 13 godina? Doduše, ni Gender centar zube nije
probeleo odavno da stane u zaštitu vređanih, poniženih, maltretiranih i
diskriminisanih, posebno ako uvrede i maltretiranja stižu od vlastima podobnih.
Čemu li se nadaju sve zajedno jednog dana za svoje snajke ili unuke? Jednom kad
ne budu imale više leđa iza kojih proviruju i pozivaju na sukob? I, na kraju,
hoće li njihovi sinovi, braća i zetovi ratovati ako ne dao Bog dođe do kakve
mobilizacije?!
I zaista je
za Verovali ili ne ili makar sokolačku psihijatriju da usred zbijanja redova u
borbi protiv terorizma neko otkazuje saradnju i još preti nasilnim
zaustavljanjem! 0 kakvim li će tek stranim investicijama pričati nakon ovoga?!
A neće nas
ni izbeglice iz Sirije, Avganistana i Iraka, i oni nas zaobilaze kakvi smo.
Neće nas čak ni vanzemaIjci. Provirili iznad Banjaluke neki dan i zdimili kad
su videli tuzemaljce. Kod nas je još uvek dobro samo za one druge vanzemaljce,
kojima se BiH prostire od restorana “Four seasons” na Marindvoru, pa do
Baščaršije, sa retkim sletanjem kod Kompleksa i Palate u Banjoj Luci. No i oni
bi, sebe radi ako ništa drugo, sve više da pripitaju zašto i kako su velikaši
tuzemaljci, proklete im duše, na komade razdrobili dejtonsko carstvo.
Svetlana Cenić
(Dani)
No comments:
Post a Comment