Most Radija Slobodna Evropa: Pravosuđe i ratni zločini

Sa Vesnom Rakić Vodinelić, profesoricom prava iz Beograda i Milicom Kostić, direktoricom za pravna pitanja beogradskog Fonda za humanitarno pravo, novinar Omer Karabeg je razgovarao o tome kako se pravosuđe u Srbiji odnosi prema ratnim zločinima.

MILICA KOSTIĆ: Mogla bih da nabrojim na prste jedne ruke optužene za ratne zločine kojima nisu uzete u obzir porodične prilike kao olakšavajuća okolnost. To ide do apsurda. Apsolutno svaka okolnost iz porodičnog života optuženog može biti olakšavajuća okolnost - i ako ima jedno dete, i ako ima dvoje dece, i ako nema dece već samo suprugu. Da apsurd bude veći dešavalo se da optuženom kao olakšavajuća okolnost bude uzeto to što nema porodicu. Protok vremena se, takođe, uzima kao olakšavajuća okolnost, iako u tome nema nikakve logike, jer ratni zločini ne zastarevaju. Posebno zabrinjava što se često izriču kazne koje su ispod zakonskog minimuma, a on za ratne zločine iznosi pet godina.

VESNA RAKIĆ VODINELIĆ: U javnosti vlada uverenje da oni koji su počinili zločine prema pripadnicima druge nacionalnosti nisu zločinci, već borci za "našu stvar". Uzmimo samo protok vremena kao olakšavajuću okolnost. Evropsko pravosuđe to ne poznaje kada su u pitanju ratni zločini.

KOSTIĆ: Kada tužilaštvo - istražujući odgovornost visoko rangiranih osoba u vojnoj i policijskoj hijerarhiji - zatraži od Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane neka dokumenta dobije odgovor da ih oni nemaju, da je arhiva uništena u bombardovanju i slično. Ne treba zaboraviti ni političke poruke koje dobija tužilaštvo kao što je ona kada je predsednik Nikolić poručio tužiocu Vukčeviću da pazi šta kopa po Srbiji, kada je ovaj najavio istragu protiv načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića. Poruka je svakako i doček koji je priređen haškom osuđeniku generalu Lazareviću nakon što se vratio sa odsluženja kazne, doček kome su prisustvovali članovi vlade. To su sve vrlo jasne poruke, ne samo Tužilaštvu za ratne zločine, nego i potencijalnim svedocima-insajderima iz redova vojske i policije. Istina, nakon što je Evropska komisija kritikovala Srbiju što ne procesuira visokorangirane osobe, pokrenuta je 2014. godine prva istraga protiv jednog generala - Dragana Živanovića, bivšeg komandanta 125. motorizovane brigade, ali prošle su dve godine, a mi ne znamo kakvi su rezultati te istrage. Imamo i slučaj ubistva braće Bitići, koji je verovatno najbolji primer impotentnosti naših pravosudnih organa nadležnih za procesuiranje ratnih zločina. Mada istraga traje više od deset godina, nema nikakvog napretka, iako postoje brojni dokazi koji ukazuju na involviranost bivšeg generala policije Gorana Radosavljevića Gurija, koji je, između ostalog, član Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Ako nema napretka u takvom predmetu, gde postoji pritisak od strane Sjedinjenih Američkih Država, čiji su državljani bili braća Bitići, onda je teško verovati da će biti rezultata u nekim drugim slučajevima.

RAKIĆ VODINELIĆ: Nije samo u pitanju neaktivnost naših organa gonjenja i slanje direktnih poruka tužilaštvu, nego se dešava i nešto drugo što u Srbiji, pa i bivšoj Jugoslaviji, ima malo dužu istoriju. Reč je o pokušajima naknadne legitimizacije spornih ličnosti. Tako je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković dobio visoko odlikovanje nakon što su se javili prvi glasovi o njegovoj mogućnoj komandnoj odgovornosti za zločine na Kosovu. S druge strane, imamo pokušaj oduzimanja legitimiteta onima koji su nadležni za gonjenje ratnih zločina. Tako je jedan narodni poslanik u parlamentu, mislim da se preziva Drecun, sa vrlo čudnim obrazloženjem tvrdio da se zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić protivzakonito nalazi na tom mestu.

KOSTIĆ: Diković je podneo tužbu protiv Nataše Kandić i taj postupak je završen. Ja sam prisustvovala svim suđenjima. Sudinica, koja je vodila postupak, bila je vrlo neprijateljski raspoložena prema nama iz Fonda za humanitarno pravo. Recimo, kada je saslušavana Nataša Kandić, tada je bilo dozvoljeno javnosti i medijima da budu prisutni u sudnici, a na sledećem ročištu, kada je trebalo da bude ispitan Ljubiša Diković od strane gospođe Kandić, naprasno je doneta odluka da se isključi javnost.

RAKIĆ VODINELIĆ: Ni ponašanje centara moći u Evropi i van nje nije baš jednoznačno. Da li je data neka pauza zbog naših sve učestalijih izbora - ne znam. Moguće je da njih sada interesuju neke druge stvari koje nisu vezane za kršenje ljudskih prava, ratne zločine, masovna ubistva i patnje ljudi - da im to nije u prvom planu zbog izbeglica, Kosova i drugih pitanja, ali čini mi se da to kad-tad mora doći na dnevni red.

KOSTIĆ: Mislim da možemo da se složimo da postoji neka vrsta zamora Balkanom, a ne treba zaboraviti da je u toku proces zatvaranje Haškog tribunala. Čini mi se da Srbija koristi tu situaciju i izvrdava svoje obaveze. Recimo, u prošloj godini nismo imali niti jednu potvrđenu optužnicu. Procesuiranje mnogih teških zločina, počinjenih tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, evo već deset godina nalazi se u predistražnoj fazi bez nagoveštaja kada bi ti procesi mogli biti završeni.

RAKIĆ VODINELIĆ: Nikada i nigde svi ratni zločini nisu bili kažnjeni. Bitno je da oni najteži ne ostanu nekažnjeni. U tom pogledu smatram da je vrlo važno što je vlada nedavno usvojila Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina. Dok god budu trajali pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, ta strategija će biti pod prismotrom Brisela.

(Radio Slobodna Evropa)