Saturday, January 15, 2022

Prof. Dr Aleksandar Nešković: 10 crtica iz života najboljeg tenisera u istoriji sporta

 Banjalucki kardiolog na sluzbi u Austriji, moj mladji drug i prijatelj Boris Goronja je, na svom fb zidu,  postavio tekst svoga beogradskog profesora i mentora, Prof. Dr Aleksandra Neškovića.

Prenosim ga u cjelosti, jer profesor je rekao sve sto je trebalo reci!

*****************


1) Odes 14.12. na košarkašku utakmicu, bez maske, zajedno sa hiljadama sličnih...
2) Dva-tri dana kasnije, načujes da je tamo, zamisli, bilo bolesnih!
3) Ne osećaš ništa, osećaš se zdravo, ali kao brižan i nadasve odgovoran, uradiš 16.12. antigenski test, koji pokaže da si negativan na koronu. Dovoljno? Nikako!
4) Ti si toliko brižan, pažljiv, odgovoran i zabrinut da, uprkos tome što ti je antigenski test negativan i nemaš nikakve simptome, uradiš oko podneva istog dana i najpouzdaniji, referentni PCR test - da budeš siguran da nisi zaražen, jer si zabrinut što si "odgovorno" dva dana ranije, vrlo glasno navijao, nevakcinisan (jer nikako ne voliš da se vakcinises-voliš da prirodno opštiš sa virusom), zajedno sa 6000 gusto rasporedjenih srBskih navijača bez maski, vrlo verovatno sličnih uverenja. Dakle, tooooliko si zabrinut da radiš DVA testa istog dana, iako nemas simptome! Superodgovorno!
5) Tako ophrvan brigama, legneš da spavaš ranije, oko 8 uveče, ne proverivši prethodno kakav je, inače već gotov, rezultat PCR testa. Zaspiš, prosto umoran od te silne zabrinutosti i odgovornosti, koja neprekidno isijava iz tvog "isusovskog srBskog" bića.
6) Tako zabrinut i odgovoran se probudis, ali NE pogledaš odmah rezultat referentnog PCR testa na e-upravi (koji ti je vec 12 sati na raspolaganju i/ili je poslat automatski na e mail), što bi većina nas običnih smrtnika glupo & pogrešno & nadasve nestrpljivo uradila. NE interesuješ se/NE raspitaš se ni kod nadležnih za rezultat (jer iako si srBski "Jesus" i extrasuperhiper VIP, ti, tako skroman, nemaš kontakte i ničim ograničen pristup onima koji bi rezultat PCR testa za nekoliko sekundi za tebe saznali, prosto se ustežeš da opterećuješ druge ljude svojom zabrinutošću), već tako intimno zabrinut i odgovoran, odlučiš da radiš PONOVO antigenski test (??!!) i na radost dobiješ ponovo negativan rezultat i onda pohrlis da tu silnu zabrinutost odagnaš u bliskom, ali zato odgovornom kontaktu sa dečicom, superodgovorno - bez maske, iako "ne znas" rezultat PCR testa, koji si zabrinuto i odgovorno uradio bar 18 sati ranije, ali, baš tebi, srBskom "Jesusu", ostao je nedostupan/nepoznat duže od 18 sati od uzorkovanja, što se nijednom VIP-ju u Srbiji NIKADA nije dogodilo. Eto, neće da ti jave. Samo tebi. Neće da te sekiraju. Brižni. Kao i ti.
7) Onda NAKON bliskih susreta sa dečicom, u nekom trenutku tog istog dana 17.12., konačno, nekako, na volšeban & jedinstven način, do tebe dodje informacija da si PCR pozitivan. Stojički to podneseš, hrabro i baš krajnje intimno, kako dolikuje odgovornoj javnoj ličnosti sa stotinama kontakata. I pošto je taj rezultat došao NAKON susreta sa dečicom, to više nema veze, dečica su već otišla i nema potrebe da obavestiš dečicu i javnost da su bili u kontaktu sa zaraženim srBskim “Jesusom”. Nećes da ih sekiraš, jer si nežan, brižan i odgovoran. A i kvantno kontrolišeš emisiju virusa iz svog tela u okolinu. Jer si "Jesus". SrBski.
8 ) Onda tako nevakcinisan, zaražen, ali poseban, 18.12. malo opet prošetaš van kuće - da ispoštuješ stranca, ovoga puta kako kažeš sa maskom, uglavnom, jer si odgovoran prema strancu, a i zabrinut. I ćutiš i njemu o svemu, jer je to tvoje pravo, tvoja intima, tvoj vjeruju. Što ljudi, a naročito dečica i ne daj Bože stranci, da znaju da si zaražen, kad već nećeš mesecima da zucneš o tome da li si vakcinisan. A znaš da nisi. I da nikako nećeš. U stvari, krajnje intimno, znaš sve, ali baš nećeš da podeliš. To se zove sloboda. Pravo na stav. U doba pandemije privatnost je svetinja. Za srBskog "Jesusa".
9) Neće biti da je moguće. Ni kod Andersena.
10) Ne smem ni da pomislim na drugi, gori scenario.
Da li čemo ikada čuti: 'Izvinjavam se svima, pogrešio sam, uvredio sam i povredio mnoge, obolele, preminule, njihove porodice, medicinare, kolege tenisere. Žao mi je. Odlučio sam da se vakcinišem jer sam, prolazeći kroz sve ovo, shvatio da je to najbolje što mogu da učinim za sebe i za sve one koji me poštuju i obožavaju. I pozivam ih da me slede i da učine nešto važno i dobro za sve nas.'
Mislim da nećemo.
A mnogo, baš mnogo, bih voleo da nisam u pravu.
Da bih, u inat mom prijatelju Željku M., poželeo da još koji put januarske rane jutarnje časove provedem uživajući u maestralnoj igri najboljeg ikada.

Aleksandar Nešković, Beograd

No comments:

Post a Comment