Sunday, February 03, 2013

Amy Davidson: Egipatsko vanredno stanje



„Ovo očigledno neće biti trajno rešenje“, rekao je u ponedeljak Džej Karni, portparol Bele kuće, govoreći o Egiptu. Tri grada su u vanrednom stanju – Suez, Ismalija i pre svih Port Said, gde je proteklih dana poginulo mnogo ljudi. Egipćani su shvatili da je navijačko nasilje jedan od mnogih problema sa kojima njihova nova vlada ne može da se izbori. Viktorija Nuland, portparolka Stejt departmenta, rekla je da SAD „naravno prate kako se situacija odvija“. Isto tako naravno, Obamina administracija se – kao i veći deo sveta – nije nadala da će Egipat završiti ovako. Pre dve godine demonstranti u Kairu su ignorisali policijski čas. I danas ljudi kada padne mrak izlaze na ulice Port Saida.
U nedelju uveče Muhamed Morsi, predsednik Egipta i bivši lider Muslimanskog bratstva, na televiziji je govorio o kontrarevolucionarima. Piter Hesler pisao je početkom meseca o Morsiju u New Yorkeru. Od tada se Morsijev odnos sa SAD dodatno zakomplikovao; izašli su na videlo snimci iz 2010. gde on daje antisemitske izjave, a i zbog trenutne krize u Port Saidu. Postavlja se pitanje da li je bilo lakše sarađivati sa Mubarakovim režimom i njegovom zamršenom dinastijom. Saučesništvo i lakoća nisu ista stvar. Ali stvari su još složenije: vanredno stanje u Egiptu nije samo egipatski problem i makar retorička nedvosmislenost Obamine administracije bi svakako bila korisna.
Međutim, nije tako. „Znate, kada je reč o Egiptu, mislim da bismo bez našeg uplitanja tamo možda dobili drugačiji ishod“, rekao je predsednik Obama u emisiji 60 Minutes u nedelju, odgovarajući na pitanje Stiva Krofta, „Ali treba da shvatimo da nikome nećemo pomoći ako skačemo pre nego što razmislimo. Ako se upustimo u nešto a da ne razmotrimo sve posledice“. Predsednik je davao zajednički intervju sa Hilari Klinton i pitanje koje je izazvalo usiljeni smeh bilo je koje će dugove Klintonovih otpisati na sledećim izborima (druga dinastija, druga patologija). Sledeće pitanje je bilo šta su uspesi Stejt departmenta pod rukovodstvom Hilari Klinton.
Port Said se digao na noge kada je 21 fudbalski navijač osuđen na smrtnu kaznu zbog započinjanja tuče sa navijačima iz Kaira, u kojoj je stradalo 74 ljudi i povređeno oko hiljadu njih. Neredi su se odigrali 1. februara 2012. – što znači da je u petak još jedna teška godišnjica. Ljudi iz Port Saida prebrzo su osuđeni na smrt, napisao je Times:
„Presuda je donošena u stanju opšte napetosti, jer je svaki ishod mogao da izazove navijačke nerede u Port Saidu ili Kairu. Kao upozorenje šta će se desiti ako optuženi iz Port Saida budu oslobođeni, navijači iz Kaira su organizovali nekoliko demonstracija prošle nedelje, kada su blokirali mostove i pruge i pretili ljudima sa egipatske berze.“
Sud je stao na stranu Kaira. U oba grada sada su nemiri. Sud je izgleda uspeo da pokaže samo to da pravo i pravda u Egiptu još uvek ne idu zajedno. Nikome iz Mubarakovog režima, pa ni njemu samom, nije presuđeno toliko strogo.
Šta znači novo vanredno stanje u Egiptu? Jedna od velikih (i opravdanih) zamerki demonstranata na Tahriru bila je da je država već u vanrednom stanju preko 30 godina. Ukidanje vanrednog stanja trajalo je godinu dana posle pada Mubaraka. Iako je ono sada ponovo uvedeno samo u jednom regionu, a ne u celoj državi, Egipat se našao u čudnoj situaciji da je ova haotična, tranziciona godina – sa uvođenjem novog ustava – bila jedina godina u proteklih nekoliko decenija kada je nekoliko meseci prošlo bez vanrednog stanja.
„U neposrednom smo kontaktu sa egipatskom vladom dok se ona trudi da napreduje na napornom putu ka većoj demokratiji i vladavini prava, i to će se nastaviti“, rekao je Karni u ponedeljak. Istovremeno, Times prenosi da se gradi nova baza za bespilotne letelice u severnoj Africi, koje će imati domet do Malija. Znamo li dokle će još imati domet, ili gde daleki sukobi počinju i završavaju se? Možda je sada očigledno samo to da revolucije, kao i fudbalske utakmice, moraju da se odigraju do kraja da bismo saznali kako su se završile.

The New Yorker, 28.01.2013.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 29.01.2013.

No comments:

Post a comment