Nataša Kandić: Značajno je da je rekao: na kolenima ću da klečim...

Da li je odlazak članova Predsjedništva BiH, Nebojše Radmanovića i Bakira Izetbegovića u Beograd, doveo do novih političkih odnosa između BiH i Srbije? Sta znači izvinjenje predsjednika Srbije Tomislava Nikolića? Je li Milorad Dodik ostao u izolaciji? Ima li Srbija snage da zarad vlastitih interesa napokon riješi pitanje Srba na sjeveru Kosova i u Republici Srpskoj?

Komentari se još uvijek ne stišavaju. Prenosimo jedan iz sarajevskog lista ‘Dani’:

Poseta Bakira Izetbegovića i Nebojše Radmanovića je veoma važna, posebno što se dogodila u vreme nakon Skupštine UN-a i govora predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji nikako nije dobro primljen, ni u krugovima žrtava zločina za koje su odgovorni Srbi, a ni od strane organizacija za ljudska prava u Srbiji i regionu.

Odluka Bakira Izetbegovića da dođe je veoma značajna i pokazuje potrebu da se napravi pomak i da se u direktnim susretima povede razgovor i o neprijatnim pitanjima što je član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović i uradio upravo spomenuvši da se treba voditi računa o tome šta se govori i da se mora priznati genocid koji se dogodio u Srebrenici.

Što se tiče poslednjeg poteza predsednika Srbije, odnosno njegovog izvinjenja, mislim da ono jeste različito od ranijih izvinjenja. U Srbiji su ranije izvinjenja davali oni koji nemaju tu direktnu ili neposrednu odgovornost za zločine koji su se dogodili, zato što nisu bili u vlasti, nisu bili na nivou moći da mogu da spreče ili da učestvuju u njima. Nikolić je upravo iz tih redova, on se 90-ih godina nalazio na drugoj strani onoga što su demokratske vrijednosti. Skoro sve vreme od '91. do '99. nalazio se na drugoj strani onoga što su činjenice, što je istina, što je pravda. E, kad izvinjenje dođe od nekoga ko je dve decenije pripadao ekstremnim nacionalističkim krugovima, onda to ima daleko većeg značaja nego kada se izvinjavam ja, neko od intelektualaca u Srbiji ili iz Liberalne demokratske stranke. To je nešto što je bilo važno u godinama kada je postojala velika šutnja u Srbiji, a sada kada imamo činjenicu da predsednik potiče iz tih ekstremnih radikalnih krugova, onda to izvinjenje ima težinu i onda se otvara put za pomirenje.

Ako se bude povećavao broj onih koji će iz tih nacionalističkih krugova da se izvinjavaju, i da priznaje svoju odgovornost, to jeste značajno, a značajno je da je rekao: na kolenima ću da klečim... To je ozbiljan pomak. Sa ovim izvinjenjem čini mi se da se lakše diše, da vidimo da se menja odnos prema prošlosti. Srbijanski predsednik često menja svoje izjave, napravi jedan dobar potez, pa onda održi govor u UN-u koji obeshrabri sve, ali verujem da nije lako, nije lak prelazak iz tog teškog nacionalističkog tabora u krugove koji hoće Evropu, hoće regionalnu saradnju, i zbog toga to treba podržati. I što je više pojedinaca iz tih krugova, koji su odgovorni za ratove, spremnih na izvinjenje toliko je ta regionalna saradnja i pomirenje i smirenje tenzija izvesnije.