U nas je moralna kriza najdublja. Prethodila je sveopštem
rasulu. Štaviše, ona je u velikoj meri to rasulo podsticala i omogućavala. U
svojoj metastazi postala je prepreka u ostvarivanju društvenih promena. Stanje
socijalnog nereda u našoj državi postaje nesnosno za moralni način života i
njegovo vrednovanje. Kako misliti o moralu danas i ovde kad nas pritiska
osećanje da nam je vreme za moralni poredak izmaklo? Naše trajanje već odavno
određuje bezgranična energija destrukcije i nemorala. I pored krize svih
vrednosti, vreme koje dolazi navodi nas da se usprotivimo nasilju nad osnovama
civilizovanog življenja.
Naš svet može komotno da posluži kao paradigma za stanje
izgubljene ravnoteže u vreme tranzicije od socijalizma do kapitalizma. Tome je
doprinela i činjenica da u nas nikada nije ostvarena neposrednija veza između
normativne etike i moralnog ideala. Nema ništa od moralnog života bez ideje o
dužnosti i smislu odgovornosti. Kad se čovek nađe pred nedoumicom o ispravnom i
neispravnom postupanju, odgovor oblikuje njegov karakter i njegova savest. U
takvoj stvarnosti najbolje se snalaze ljudi niskog morala i najnižih motiva. U
nas nije prisutna samo kriza zakonitosti nego i kriza čovečnosti. Zbilja, gde
je čovek? Ima se utisak da je to pitanje zaboravljeno.
Ratko Božović (nezavisni intelektualac,
doktor sociologije iz Beograda)
No comments:
Post a Comment