Ljubav prema domovini je
stvar o kojoj se, u principu, ne govori javno i pominje se samo u posebnim
trenucima
Šta je domovina? Parče
teritorije negde na kugli zemaljskoj? Da li je to mesto na kome se odigrala
istorija jednog naroda? Ili zemlja u kojoj se govori jezik predaka? Da li se
pod domovinom podrazumeva država u kojoj je neko rođen? Ime koje budi
nacionalna osećanja? Možda je to adresa navedena u pasošu? Ili uzrok
najrasprostranjenije bolesti koja muči sve, a zove se – nostalgija?
Kako bilo, taj pojam se
teško sažima u jednu reč, a za opis njegovog značenja nije dovoljna ni jedna
rečenica. Možda je to moguće postići samo poezijom, kako je pokušao Branko Miljković u pesmi „Domovina” iz zbirke rodoljubivih
pesama „Smrću protiv smrti” (1959):
Nema
pesme izvan istine
Volim
te
I
kada bi poslali na mene životinje sa praznim očima
Volim
te
I
kada bi iz zemlje iskopali psa da laje na nas
Volim
te
I
kada bi budućnost premestili iza mene
I
kada bi me ubili
Volim
te
Jedino pesnicima je, valjda,
dozvoljeno da slobodno pokazuju svoju najdublju intimu. Ukoliko u tom činu nema
poezije, razotkrivanje osećanja svodi se na moralni striptiz ili najobičnije
iznošenje prljavog veša. To pominjem zato što rodoljublje smatram jednim od
najintimnijih osećanja. Ljubav prema domovini je stvar o kojoj se, u principu,
ne govori javno i pominje se samo u posebnim trenucima. To je tema koja nije za
svakodnevnu upotrebu, a još manje za mlataranje po žutoj (i ostaloj) štampi.
Danas je, međutim,
patriotizam postao zanimanje, a lov na izdajnike i nepatriotske sumnjivce
unosan posao. U svakom slučaju, ako ste osoba bez profesije i budućnosti,
dovoljno je da se proglasite borcem za spas nacije i privedete par izdajničkih
grla u klanicu. Kada pogledam one koji važe za branitelje nacije, čuvare
tradicije, i čega sve ne, one tipove koji mašu crnim zastavama sa mrtvačkom
glavom i ukrštenim koskama na njima, čini mi se da sa tim ljudima nemam
zajedničku domovinu. Ako su oni koji su istovarivali leševe iz hladnjača, zaustavljali
vozove i iz njih izvlačili ljude da bi ih pobili, palili kuće pune žena i dece,
ako su oni patriote, onda ja to nisam.
Goran Marković (reditelj,
pisac i fakultetski profesor)
No comments:
Post a Comment