In memoriam: Admiral Mahić

Admiral Mahić (19. januar 1948. Banjaluka – 19. septembar 2015. Sarajevo). Završio je tehničku školu, vanredno studirao Filozofski fakultet u Sarajevu koji je napustio pred rat. Radio je kao mornar, ribar, konobar, poštar, spiker na radiju, novinar…  Napisao četrnaest poetskih zbirki. Pored poezije objavljivao je i prozu.

       **************

MEMOARI MLADOG BANJALUČANINA

Tačno u  9,29  devetnaestog januara

prije Krista i Muhameda iskočio sam iz letećeg tanjura

na zaleđeni krov banjalučkoga porodilišta.

Čim je iluzionista Dejvid Koperfild

krenuo hodati po staklu a potom u Mujinoj ćevabdžinici

naručio srednju porciju ćevapa –

tačno u 9 i 30 rodio sam se stoposto

u centru Banjaluke –

probudile su me pionirske marame…

Jer prije  rođenja bio sam u ilegali

ali sve planete u vasioni

paktiraju s uređajem što prisluškuje ilegalce –

a samo sam htio napisati reportažu o radnicima tvornice

koja je iskovala moje lice!

Tačno u 9,31 izlazim iz porodilišta

i udvaram se razvedenim ženama koje sretnem –

Tačno u 9,32 poskupila je struja, ali velikodušni

Dejvid Koperfild  u rukama čuva struju od 220 volti

i besplatno pali sijalicu, a može i kasetofon –

Tačno u 9,33 ujela me pčela iz Hercegovine

i prošla me reuma –

Tačno 9,34 nana u nanulama otrčala je

u Opštinu i dala mi ime Admiral –

Tačno u 9,35 naslonio sam se na stablo

i pišao,  a iz stabla je izašao milicionar i upitao kako se

zovem. Rekao sam da me je nana u nanulama upisala

u Rodni list kao Admirala –

A ti si taj Admiral, zapištao je kao roštiljska kobasica

i ošinuo pendrekom!

Tačno u 10,36 milicionar je sreo nanu i izbio je iz nanula!

Tačno u 10,37 milicionara je sravnio zemljotres!

Tačno u 10,38 zbog razvedene žene skočio sam s mosta

u Vrbas: povukao me rječni vir što se okretao

kao elisa helikoptera!

Tačno u 10,39 rođak Nićo svirao je gitaru na desnoj obali

Vrbasa i pjevao: Uhvati se za slamku!

Tačno u 10,40 uhvatio sam se za vrbin opali list i izvukao se

iz začaranog vrtloga –

Tačno u 10,41 razgovarao sam s anđelima  koji vjeruju

da rad otklanja od nas tri velika zla. Moram raditi, donekle,

ne mozgajući previše.

Tačno u 10,42 – pijem pivo s rođakom Akom kom je u očima

bunar u kojem se danju vide zvijezde –

Tačno u 10,43 rođak Midhad daje mi novu novčanicu od svoje

radničke plate i osmijehom kaže: Evo za pjesmu!

Tačno u 10,44 rođak Mirsad Borac upoznao me s razvedenom ženom

koja je najbolja prijateljica njegove razvedene žene –

Tačno u 10,45 svukao sam haljinu s njenog tijela

i rekao joj da se ne brine –

Tačno u 10,46 popeo sam se u njeno selo Gornja Maslenica

da je zaprosim ali njena je majka ispalila

hitac iz puške kremenjače pa sam se dao u trk

kroz koprive prema selu Donja Maslenica –

Tačno u 10,47 iz sela Donja Maslenica, gdje se vodovodne

cijevi ne svađaju već dogovaraju, otputovao sam vozom

za Plitvička jezera –

Tačno u 10,48 u vozu za Plitvička jezera rođak Suad upoznao me

sa razvedenom ženom iz Danske koja je na psećoj

uzici vodila psinu –

Tačno u 10,49 u vozu za Plitvička jezera u kupeu prvog razreda,

rođak Suad i ja smo počeli glačati kamene

bradavice na danskim grudima –

Tačno u 10,50 ja i Dankinja – u pratnji njene psine –

sišli smo s voza na stanici Vrhovine.

Tačno u 10,51 u zadimljenoj birtiji vrhovinskoj dao sam na znanje

vatrenoj Dankinji da je neću zaboraviti i vratio se autobusom

u Banjaluku. Ostaću sam sa Banjalukom. Bez tjelesnosti. Bez pepela.

Nas dvoje smo daleko, ali iskreno blizu, recimo kao dodir

čovječanstva. Alojz je zaljubljen u Enisu, ja u Banjaluku

i svi vrtimo svoja svjetla koja i kad se gase poje: Dole s urotom!

Mi idemo putem Ljubavi, a Potištenost putem Seksa!

Nama treba Ljubav da prestanemo žderati svoju majku.

Pa  kažem Potištenosti: ostavi me na miru s tom praznom pričom.

Moje nebo je crno. U mojim zjenicama vrte se romantične

gramofonske ploče –

Tačno u 10,52 rođak Sead, koji ne trpi vlast vucibatina,

opet je krenuo u borbu –

Tačno u 10,53 rođak Alija, doktor i pjesnik, otvorio je prozor

i prislonio doktorske slušalice na puls vedrine.

Tačno u 10,54 odnekud su stigli crni oblaci i poredali stolice u vedrini.

Tačno u 10,55 oblaci su se pretvorili u tenkove i počeli

driblati… Prelazim te. Prelaziš me. Faul!

Tačno u 10,56 slavuji su kupili geografsku kartu i na njoj tražili

državu u kojoj će pjevati do zore.

Tačno u 10,57 uokolo odjekuje kuckanje koda prirode –

Tačno u 10,58 sve moje ekonomske su rezerve u koferu!

Tačno u 10,59  Dejvid Koperfild uveo me u magični sanduk –

jedan, dva, tri – i ja sam publiku pozdravio preko mobitela, iz Švedske!

Tačno u 11 publika se digla na noge i aplaudirala Dejvidu

Koperfildu, tražeći da ih uvede u magični sanduk –

Tačno u  11,01 predomislio sam se i, letećim tanjirom,

vratio se, skupa s publikom, u ilegalu…

Admiral Mahić