Dvanaest sati i trinaest
minuta, pokazivao je.
Na poklopcu ugravirano:
za petnaest godina rada.
Tehničke karakteristike
sata su da kuca na puls, a može
raditi četrdeset osam
sati bez pulsa, nepotrebna potrošnja baterija,
solidan kaiš i poznata
marka daju mu određenu materijalnu vrijednost.
Svak je uzeo ponešto,
čizme, čuturu, jaknu, a ja sam skinuo sahat.
Znači, leš sa čije ruke
sam ga uzeo više od dva dana bio je beživotan.
Nosio sam ga uraru;
pregledao ga i kaže: sve je ispravno.
Stavim ga oko ruke –
neće da kuca. oko njegove ruke kuca.
Mislio sam ga čak i
prepraviti
da umjesto na puls radi
na baterije, ali ne može.
Odnesem ga drugom uraru
– ista priča: na njegov puls kuca,
a na moj ne može. “Kao
da ljudsko nisi biće”, reče mi.
Adnan Žetica
31.
10. 2013.
No comments:
Post a Comment