MOJ MALI SVIJET
Iako
sam se „otisnuo“ iz Pelagićeve, moj mali svijet se i
dalje odvijao u školi, kino-predstavama od četiri
do šest ili, vrlo rijetko, onim od šest do osam. O onoj večernjoj
predstavi nisam ni sanjao. Tad su u kino išli naši nastavnici i profesori.
Vremenom
se pokazao kao obavezan redovan odlazak na treninge i utakmice „Mladog Krajišnika“. Tako sam sa „Malenim“ išao i na
utakmicu sa „Crvenom zvezdom“ u
Beograd. Utakmica se igrala na „Malom Kalemegdanu“ i tom prilikom sam kupio
prvi broj Jugoslovenskog muzičkog časopisa „Džuboks magazin“ (na
naslovnoj stranici su bili Jang Raskalsi) i, naravno, zaljubio se Beograd.
U
tom periodu nikako nisam mogao da se odlučim šta više volim − košarku ili muziku. Obje ove stvari su mi bile na dohvat ruke.
Muziku
sam slušao na radiju i išao na matinee u Čajavec, a
košarku sam gledao uživo. Pored toga, tad su
u Banju Luku dolazili ljudi
poput Ranka Žeravice, koji su nama
klincima držali posebna predavanja o košarci i puštali nam filmove o američkoj
profesionalnoj ligi.
Tako
sam prvi put čuo za Boston Seltikse i LA
Lejkerse, kao i za veličine poput Čembrlena i Bila Rasela, a nešto kasnije i za
Džabara, Medžika, Periša i Lari Birda. Na tim predavanjima smo mogli upoznati i
naše reprezentativce, poput
Nemanje Đurića, dok smo Koraća svi znali jer je u
Banjaluci
služio vojsku i redovno trenirao na gimnazijskom igralištu. Ipak, moj košarkaški idol je bio tad nešto mlađi Duci Simonović.
Banja
Luka šezdesetih
Moj
drugi odlazak u Beograd je vezan za jedan veliki kulturni događaj, odnosno za
odlazak na izložbu originalnih djela Van
Goga. Naravno, nisam samo ja išao
na tu izložbu jer je to bio organizovan posjet metropoli baš tim povodom.
Uostalom, sve su škole išle da
vide tu izložbu. Mi klinci nismo sve to baš najbolje razumjeli, ali zato nam je
bio jako važan zajednički put do
Beograda i nazad, kao i sam boravak u Beogradu.
Šta znaju
klinci od petnaest ili šesnaest godina o Van Gogu − jedino to da je u ludilu nastalom pijanstvom sam sebi odsjeko uho. Od nas i
previše.
Tih
godina i u Banjaluci se
desio jedan veliki kulturni događaj. Naime, u gradu je gostovala neka američka družina sa Geršvinovom operetom „Porgi i Bes“.
Bambus
i ja smo se jedva izborili za upad na tu predstavu.
Naše
bitisanje na predstavi je uglavnom bilo vezano za temu „Summertime“.
U
najmanju ruku, očekivali smo i samu
Dženis. Tema
„Summertime“ se nalazi i na albumu Janis Joplin „Cheap Thrills“.
Predstava
nas nije nešto posebno oduševila, ali smo se zato jako dobro zabavljali smijući
se „dobrim poznavaocima ozbiljne muzike“ kako aplaudiraju i kad treba i kad ne
treba. A dame u toaletama, ma one su bile posebna priča. Naravno, ovo se sve odvijalo u sali Doma kulture.
Tu
našu zajebanciju je registrovao moj profesor meteorologije Milan Tošić − Prle. Posljedica
nije bilo, pošto je Prle ubrzo nakon toga otišao u Ljubljanu za trenera
„Olimpije“, sa kojom je odmah po dolasku osvojio prvenstvo Jugoslavije…
Little Sule
Little Sule
No comments:
Post a Comment