Viktor Ivančić: Goli i bosni

(BILJEŽNICA ROBIJA K.)

Moja mama je na trosjedu u primaćoj kačkala miljetić. Tata je sidijo u hotelji i gledao je dnevnik. Ja sam na tapetiću igrao se sa robokapima. Tata je nagnijo se prema televiziji i rekao je: „Čoviče, kako ih je ova ekipa revijski napucala, svaka čast…“ Mama je šutila i kačkala je. Ja sam šutijo i igrao sam se. Tata je stisnijo šake na naslonu od hotelje i rekao je: „Jebešmi mater, da san ja sad u Bosni iša bi sa bovanima jurišat na zgradu vlade! Stavija bi maramu priko ćunke i palija bi bandu sa morotovljevin koktelima! Ono, sorija bi sve živo i neživo, mamicuin lupešku!“ Mama je kačkala i rekla je: „Ali nisi u Bosni, mišu, nego si u Hrvackoj! Tačnije, u primaćoj!“

Tata je rekao: „E znan, to me i jebe… Al da san u Bosni, ono, popizdija bi od bisa, časna rič! Iša bi na barikade, razumiš, napija bi se krvi pokvarenoj i korumpiranoj vlasti! Ne bi me niko živ moga zaustavit!“ Mama je rekla: „A možda da kupiš kartu za autobus i otpičiš do Sarajeva? Ili barenko do Mostara? Pa da se malo švogaš, mišu, a?“ Tata je rekao: „Ko će mi dat lovušu za bus, ženska glavo! Neman u žepu ni celera!“ Mama je rekla: „N bava kua? Ma nemoj mi reć da nemaš đengi ni za običnu autobusnu kartu?“ Tata je rekao: „A šta se sad ti praviš luda, jebaga patak! Znaš i sama da se ne sićan kad san zadnji put primija plaću!“ Mama je zadila konac u iglu i rekla je: „Ha, znači da je situacija u Hrvackoj deboto ista ka u Bosni…“ Tata je rekao: „Ne da je deboto ista, nego je trista posto ista!“ Mama je tatu pogledala koljački i dreknila je tuta forca: „Pa šta onda ne ideš itat bovane na splisku općinu, papane?!“

Tata je okrenijo se prema njoj sa zinutim ustima. Mama je viknila: „Šta me sad gledaš, klipsone?! Umisto šta sidiš doma u papučama, gledaš televiziju, grickaš slane štapiće i govoriš šta bi radija da si u Bosni, idi lipo ka čovik isprid Banovine i napij se bandi krvi! Sori in i zapali sve živo i neživo! Razbojnici su to zaslužili!“ Tata je zarumenkijo se po faci i gledao je mamu sa čudilom. Onda je on rekao: „Pa ne mogu sam, jebemu jarca… Mislin, da ja sad iden sam tamo arlaukat i gađat općinu sa stinama uvatili bi me ka redikula! Ono, mislili bi da san uteka iz ludare! Fali mi mnoštvo, razumiš!“ Mama je rekla: „E, miki, a zamisli koje mnoštvo Hrvata sad sidi isprid televizije u papučama i sere svojin ženama istu stvar!“ Tata je pitao: „Koju stvar?“ Mama je rekla: „Pa da ne mogu oni sami ić jebat mater vlasti, nego da in fali mnoštvo! Bereš li ti to, ogromno mnoštvo se žali da in nedostaje mnoštvo!“
Tata je skupljao usta i dumao je. Onda je on mami rekao: „Dobro ti govoriš, jebate led! Tu triba samo neko prvi počet!“ Mama je rekla: „Naravski da triba! Samo ko?“ Tata je rekao: „Šta sad mene gledaš?“ Mama je rekla: „Pa nisan ja govorila da bi išla sa bovanima jurišat na klasnog neprijatelja!“ Tata je mamu gledao drito u facu. Onda je on rekao: „Dobro ti kažeš, jebate dragi irud! Devedesdevet posto rulje misli da triba skašit onih jedan posto guzonja šta nas gaze! Samo šta svaki od devedesdevet posto rulje čeka da neko drugi počne!“ Mama je rekla: „Eto, sve si skužija!“ Tata je zaškarpunijo se i podviknijo je: „Neću ja to više trpit, čoviče! Neko mora počet! A kad počne, isti sekund će proradit radnička solidarnost!“ Onda je on skočijo se iz hotelje i rekao je: „Iden zvat Jolu i Maria, znan da su oni nadrkani ka i ja!“ Onda je tata otpičijo u hodnik na telefon. Ja sam mamu pitao: „Mama, šta se događa?“ Mama je rekla: „Tata ti od pizdunčića i pasivnog promatrača postaje revolucionarni subjekt!“

Tata je poslje telefonijade obuka stare rebe i jaketu. Plus je nabijo na glavu vunenu kapu. Plus je uzeo čekić i francuski ključ i stavijo ih je u žep od jakete. Onda su za kvarat od ure kod nas doma došli oni barba Jole i barba Mario. Barba Jole je nosijo crne cvike i mavao je sa bezbol palicom. Barba Mario je na glavuši imao motorističku kacigu. Plus su mu iz žepa od reba virile dvi velike kacavide. Onda su oni sili za stol u kužinu. Tata je njima sipnijo po bićerin travarice da drmnu prije akcije. Mama je u primaćoj kačkala miljetić. Ja sam na tapetiću igrao se sa robokapima.
Ekipa u kužini su kucnili se sa bićerinima. Moj tata je rekao: „Onda, ruljo, oćemol in jebat mater?“ Barba Jole je rekao: „Nego šta! Guzonje će konačno ositit radničku osvetu!“ Tata je rekao: „Dosta je više bilo tlačenja, mamicuin lupešku! Doveli su nas na prosjački štap, stoka korumpirana!“ Barba Mario je rekao: „Triba bandi konačno pokazat zube! Šta bi oni Bosanci bili bolji od nas!“ Tata je odmahnijo sa rukom i rekao je: „Ma kurac su oni bolji, gori su trista puta…“ Barba Jole je rekao: „Nemoj mi samo Bosance spominjat, to je svit na svoju ruku, ono, ne bi tija šta grubo reć, al stoj dalje od mene…“ Barba Mario je rekao: „Nema tu kulture, čoviče, to je sve sišlo sa brda, do juče su ovce čuvali…“ Tata je rekao: „Pogleaj samo šta su u Mostaru zapalili! Zgradu hadezea, molinte lipo! Od svega si naša palit baš zgradu hadezea! Ma daj, čoviče…“ Barba Jole je rekao: „To ka ono, nabrijani smo na vladajuću klasu, a vamo ćemo sprcat Hrvate! Ka da mi ne kužimo koja je to taktika…“ Barba Mario je rekao: „Dobro je pokojni Franjo govorija da se triba podilit i gotovo! Nema sa njima sriće, ekipa, virujte vi meni…“ Tata je rekao: „Kad smo kod Bosančerosa, jestel čuli onaj novi o Muji i Hasi…“ Onda sam ja mamu pitao: „Mama, šta se događa?“ Mama je rekla: „Revolucionarni subjekt postaje revolucionarni insekt!“

 Robi K. (IIIa)

Autorov blog, sajt:

 http://www.tportal.hr