Most Radija Slobodna Evropa: SRBI I RUSI

Na temu ‘Koliko je jako prorusko raspoloženje u Srbiji’, novinar Omer Karabeg razgovara sa Srđanom Bogosavljevićem iz IPSOS-a, agencije za istraživanje tržišta i javnog mnijenja, i Đorđem Vukovićem iz CESID-a, Centra za slobodne izbore i demokratiju.

SRĐAN BOGOSAVLJEVIĆ: Mi već 16 godina radimo svakog meseca bar jedno istraživanje. Između ostalog postavljamo i pitanje o odnosu građana prema drugim zemljama. Rusija je uvek na prvom mestu.

ĐORĐE VUKOVIĆ: Sve relevantne agencije dobijaju vrlo slične podatke kada je u pitanju odnos prema Rusiji kao zemlji sa kojom se ljudi u Srbiji poistovećuju. Ja bih to nazvao pozitivnom predrasudom. Naime, mi smo u nizu istraživanja postavljali pitanje - koja zemlja najviše pomaže Srbiji. Dugi niz godina smo dobijali odgovor da je to Rusija, iako to nije ni blizu stvarnom stanju. Kada u istraživanjima postavimo pitanje - koju zemlju najviše volite, najveći deo navede Rusiju. Ali kada postavimo pitanje - na koju zemlju bi Srbija trebalo da se ugleda kada su u pitanju razvoj i koncept unutrašnjeg uređenja, onda tu prednjače skandinavske zemlje, Zapadna Evropa i Sjedinjene Američke Države, a Rusija bude negde pri kraju.

KARABEG: U Srbiji ima političara, pa i onih na najvišem nivou - recimo, predsednik Nikolić - koji ne kriju izrazitu naklonost i divljenje prema Rusiji.

BOGOSAVLJEVIĆ: To je tačno, ali je takođe tačno da je uticaj predsednika Srbije, gospodina Nikolića, dramatično pao i da on više ne spada u političare od ogromnog poverenja i samim tim ni od ogromnog uticaja. U ovom trenutku mnogo je važnije šta govori premijer Vučić.

VUKOVIĆ: U Srbiji postoje jake vanparlamentarne stranke i civilne organizacije koje rade na propagiranju ruske države i crkve - i svih elemenata koji uz to idu. Pritisak koji dolazi od vanparlamentarnih stranaka - kao što su Demokratska stranka Srbije, pa i ‘Dveri’, kao i od nekih drugih organizacija koje pripadaju civilnom sektoru - izuzetno je snažan i jako uticajan.

KARABEG: Putinova popularnost je tolika da bi on, po nekim mišljenjima, na izborima pobedio svakog domaćeg kandidata.

BOGOSAVLJEVIĆ: Verovatno bi. Možda bi ovde imao problem sa Vučićem, ali već u Republici Srpskoj ne bi imao taj problem. Kad pitate ljude u trolejbusu koji su to veliki državnici i veliki predsedenici, setiće se Putina i Obame i onih koji više nisu među živima - de Gola i tako dalje. Interes za spoljnopolitičke teme nije u Srbiji veliki.

VUKOVIĆ: U zapadnim zemljama postoje razvijeni partijski sistemi koji iznedre političare i oni su zato promenjiva kategorija. Tamo su stranke konstanta, a lideri su promenjiva kategorija. U Rusiji je to potpuno drugačije. Sve drugo je promenjiva kategorija osim Putina, a mnogi ljudi u Srbiji, koji su konzervativnih i autoritarnih nazora, vole da vide tu konstantu.

BOGOSAVLJEVIĆ: Prihvatanje Putina kao najboljeg i najuspešnijeg lidera na svetu i kao nekog našeg zaštitnika je rezulat činjenice da je autoritarni model u Srbiji tracionalno duboko usađen, mada mnogi ne žele da to priznaju.

VUKOVIĆ: Naš čovek ima negativnu percepciju Evropske unije, on će vam reći sve najgore o toj zajednici, ali na pitanje da li bi želeo da Srbija uđe u Evropsku uniju on odgovara - da. Jer, najveći broj ljudi u Srbiji gleda na Evropsku uniju kao na nekakvu svetlu budućnost, kao na zajednicu koja ljudima obezbeđuje solidan socijalni i ekonomski status i gde se poštuju pravila koja omogućavaju da se smanje korupcija i kriminal koji su rak rana društva u Srbiji.

BOGOSAVLJEVIĆ: Procenat podrške se smanjivao onda kada se govorilo da je priznanje Kosova uslov za ulazak u Evropsku uniju ili kada su, recimo, Haradinaj i Gotovina bili pušteni iz zatvora, ali i tada je uvek bilo više onih koji su bili za Evropsku uniju nego onih koji su protiv.

VUKOVIĆ: Ljudi imaju pozitivne predrasude prema Rusij i vole je, ali racionalno im je jasno u kom pravcu Srbija treba da ide.

BOGOSAVLJEVIĆ: Tačno je to tako. Dakle - volim Rusiju, ali ako treba da biram između Moskve i Berlina, izabraću Berlin, ako treba da biram između studija u Americi i Rusiji, izabraću Ameriku, ako treba da odlučim da li ću dete da šaljem u Austriju ili Rusiju, poslaću ga u Austriju. Postavljali smo takva pitanja i uvek smo dobijali odgovore koji su pokazivali jasnu racionalnost.

(Radio Slobodna Evropa)