Svetlana Cenić: Dejtonska 38. paralela

Jedino ko je ostvario cilj u ovoj državi su interesni mrzitelji, što će reći većina političkih partija. Došlo je dotle da njih veže interes, posebno vođe im, a narod mržnja. Eto, ne moramo se voleti ni u državi, ni regionalno, ali hajde da vidimo šta nam je zajednički interes. Ma, jok! Po cenu da ovaj zaslepljeni narod odreže i granu na kojoj sedi, daj da se mi obračunamo ko je za Sarajevo, ko za Beograd, kome je Banja Luka centar beogradske (duboke) provincije, kome Zagreb mesto za izlevanje frustracija itd.
Dokle je došlo kad se po nacionalnim linijama podeliše na navijače i protivnike Leonarda DiCapria!
Sirotinjo, navijaj i pljuj se međusobno! Ionako vam je mržnja i pljuvačina postala jedini posao koji i prekovremeno radite, za koji ne tražite ni topli obrok, ni regres, ni zimnicu, a ni povećanje najniže cene rada. Zato i jesu rialitiji najgledaniji program: možeš ulaziti u utrobu nečiju, možeš navijati, možeš gledati najprimitivnije oblike rasprava i vređanja... Ma, taman po meri prosečnog glasača i nacionalno pijanog balkanskog jadnika.
Već me hvata panika kad pomislim da će lokalni izbori ove godine i da ovakvi glasaju. Kakav švedski sto šta će tu svega od ponude biti: od predjela u vidu priče o svetskoj politici iako su lokalni izbori; vruće i ljute čorbe nacionalnog višeboja; glavnog jela afera i prozivki, sve do deserta u vidu stajlinga milih nam kandidata, a kao dižestiv one interesne koalicije (mir, mir, niko nije kriv!) i papkarenje. Nasuprot ponudi je potražnja, koja gladna čeka ko će platiti glas, ko će obećati posao, ko će doći sa paketom, ko će razapeti šatru i dovesti muziku...
Opozicija će do tada da i dalje zaseda po odborima i piše saopštenja. Onda će da mozgaju oko kandidata i kao spremaju iznenađenja. Koja nikog iznenaditi neće, naravno, jer su mahom, posebno za lokalne izbore, spisak likova koji nameste boru na čelu, što bi, kao, trebalo da ih pravi ozbiljnima. I tu sve završava.
Evo nam u RS-u i nove opozicije na daljinski upravljač: neke srbo-ujedinjujuće, proizašle iz papkarenja, te izvorne. Da su bar izvorno narodne, pa hajde, već izvorno interesne. Obe su, pretpostavljam, već napravile dil sa vladajućim SNSD-om: svaki dobijeni glas, a otet od Saveza za promene, množiće se sa utvrđenom cifrom, a tamo gde uzmu odbornička mesta, zna se s kim će u koaliciju. Isti recept viđen već toliko puta!
Zato lepo da se manemo EU i okrenemo bratimljenju sa Severnom Korejom. Sličnosti ihajhaj! Posebno u programima ljudskih prava i ekonomije. Ako je tamo 38. paralela koja deli, mi imamo onu dejtonsku, pa onda i pod-dejtonsku. Kim II Sung je tvrdio da pojedinac treba da se potčini širokim narodnim masama, jer se njegova stvaralačka snaga može razviti samo u grupi. Široke narodne mase, sa svoje strane, moraju se prepustiti Partiji i Vođi i u svemu ih bezuslovno slušati.

Kažu da je napisao više od deset hiljada knjiga, što znači da bi svaki treći dan od rođenja pa do smrti morao po jednu knjigu da napiše. (I kod nas vođe imaju svoje pisce) Jedna od njih je i Đuče ideologija, a njena tri principa su: vojni suvernitet (čaču), privredna samodovoljnost (čarib) i vojna nezavisnost (čavi). Osim kad je trebalo da ih pomažu trupe Sovjetskog saveza i Kine ili kada je stizala međunarodna humanitrana pomoć zbog gladi izazvane pogrešnom politikom, što je slučaj i sa nama: od mirotvoraca do hranitelja preko kreditora.
No i Voljeni vođa Kim Džong II, naslednik, imao je velike ideje. Svojom songun politikom (songun: vojska na prvom mestu), tokom gladnih godina, stavio je vojsku iznad interesa države i društva, pa je 2009. u vreme promene Ustava, đuče ideologiju dopunio songun ideologijom, istovremeno, pazi sad, ograničavajući uticaj vojske na državu: vi ste na prvom mestu, a ja sam iznad vas. Za naše potrebe, reč vojska zameniti izrazima entitetska ili kantonalna policija.
Građani u potpunosti zavise od državne raspodele životnih namirnica, a raspodela se obavlja na osnovu pripadnosti klasi. Postoje tri glavne klase i preko pedeset potklasa. Najbolje je opskrbljen rukovodeći kadar, armija i apsolutno lojalni građani. Klasa broj dva su “nepouzdani elementi” -ideološki nepodobni. Treća klasa su “neprijateljski raspoložena lica”. Za dobijanje statusa neprijatelja dovoljan je razgovor sa strancima. Što se ne odnosi na Voljenog vođu, koji obožava sve što je američko.
Ne znam da li su ovi naši učili direktno od Mao Cedunga ili Kim II Sunga ono izdavanje sudbonosnih naloga ili izjava. Voljeni vođa obilazi neku fabriku ili njivu, pogleda okolo, značajno klima glavom i odmah govori šta treba ili šta će se uraditi. Da se podsetimo svih onih projekata diljem države tipa firme Nikola Tesla, aerodroma, obećanja o finansijskoj podršci opštinama ili kantonima i tako unedogled.
I zato lepo po paraleli razbroj s’, a turističke i vaspitne ture za Pjongjang. Manemo se mehanizma koordinacije, srpskih trica i evropskih kučina, hrvatskog Čović-optimizma i bošnjačke celovitosti, već svako na svojoj paraleli da potpiše sporazum o pridruživanju, specijalnim i paralelnim vezama sa bratski demokratskom Severnom Korejom.

Svetlana Cenić
(Dani)