Ljubodrag Stojadinović: Uske grudi za Nevskog

Ministar vojni još nije priznao da vojska prima plate sa računa Centra za zaštitu odojčadi i dece. Uostalom, šta odojčad uopšte zna o vojsci?

Ono što nekako znaju jeste da će nekad, u lepšoj budućnosti postati Vučićevi vojnici i vojnikinje, dika i ponos vrhovnog. Branioci Kosova, članovi najveće stranke, oni koji će otići odavde ili ostati ako se Nemačka prepuni ili zapad odluči da mu nas je dosta. Pa će onda krenuti na istok, Sibir se ionako ne može popuniti, ima mesta na Kolimi i u njenom slivu. Čak i na Arktiku, gde su naša pravoslavna braća pobola svoju imperijalnu zastavu ispod leda.

Odojčad i deca su u ovom času, kad nigde ne mogu da krenu bez tuđe volje, ipak pokazala visoko rodoljublje, znajući šta za nas znači vojska. Ali i da je treba naoružati, obući, nahraniti, negde smestiti. Odrediti joj cilj, neprijatelja, polazni položaj, staze za povlačenje i bežaniju, zlu ne trebalo, a i trebalo.

To ministar ne zna, ali odojčad zna, mada ministar zna kako da im uzme pare. Vojska je bankrotirala, ali ministar nije.

I tako je stigao Božić, koji su vojnici, sa većim platama nego ikada pre, dočekali budni i odlučni da nikome ne dozvole da ugrozi…

Iz ministarstva su razaslane čestitke, pa je jednu od njih dobio i počivši patrijarh srpski Pavle. To je u stvari obična birokratska greška, rutinski nemar. Ko još proverava istinitost i iskrenost zvaničnih čestitki? Irinej je ionako član vođinog štaba, što bi je njemu slali? Biće da je nagrabusio Pera Bošković, šef Uprave za odnose sa javnošću, ako je još tamo. Nije čovek dobro pogledao uradak rasejanog referenta, dešava se.

Vulin je još jednom izašao pred javnost te obećao da neće biti kazni za grešnike zbog mrtve božićne čestitke. Ja sam, kaže on, levičar i praštam i naravno znam da je German patrijarh, a ne mučenik Pavle.

Ali, sve to pada u senku nenadmašne pozlate na Vrhovnom!

Vladimir Vladimirovič Putin je konačno potpisao. Orden Aleksandra Nevskog ide na prsa Aleksandra (Anđelka) Vučića „za veliki lični doprinos multilateralnoj saradnji sa Ruskom Federacijom“.

Orden na taj način postaje dokaz o odlikovanju, po kome se uzneseni razlikuje od prosečnog pripadnika plebsa po osobitim delima i ima se smatrati naročito posebnim. Što važniji orden, to je taj posebniji.

Prvi su ordeni iskovani još pre oko 3.000 godina i to za rimske vojnike, a zvali su ih phalerae; legionari su ih kačili, gde bi drugo nego na prsima, kao junačko obeležje mete za kopljanike i streličare.

Tek od 15. veka odlikovanja imaju manje-više današnje oblike, a tada su ih, a i danas, delili vladari podložnim velikašima, ako bi ovi (vladari) dakle ocenili da su ih nosioci značajnog parčeta metala i gajtana zaslužili, ili će ih tek otplaćivati odanim zaslugama.

Jedna od manje-više pouzdanih definicija navedena ovde ne može se u potpunosti ticati odnosa V. Putina kao darodavca i A. Vučića kao primaoca visokog ordena. Ali, ruska braća su jedno vreme slabo marila za Srbe i njihovu „podložnost“, za čežnjive poglede ka matuški Rusiji da pripomogne u nevolji, jer ovde nevolja nikako da prođe. Upravo je odlikovani velikaš na njenom čelu.

On će reći kako je prošlo čitavo stoleće, a nijedan Srbin za to vreme ne beše zaradio sv. Nevskog iz Novgoroda. Ali sada se konačno našao jedan, sto godina posle. A pre su ga nosili Čarni Đorđije Petrović, regent Aleksandar Karađorđević, Milan Obrenović, Nikola Pašić.

Od Pašića do Vučića – ništa. I odjednom sve: sjaj, slava, izuzetnost, potvrda sumnjive valjanosti sasvim klimave stvari. Imperijalni blesak na uskim grudima, glavi koja se kretala krivudavim kozjim stazama borbe za večni opstanak na vlasti, između rusofilije i rusofobije, između nadmenog zapada i ravnodušne hladnoće, i blagog no jasnog prezira novog ruskog carstva prema neuglednom provincijalnom rođaku.

Odlikovanje je samo simbol, ali bi moralo da poništi jako i opravdano osećanje niže vrednosti koje odlikovani nosi u sebi ma gde se kretao, a onda svoj bes pokazuje u svojoj kući tvrdeći da je daleko veći nego što se naslućuje.

Vest o najvažnijem događaju u Vučićevoj karijeri Politika je objavila tek na 5. strani, pišući na prvoj o avijatičarima koji dežuraju danonoćno, za ne daj bože.

U svojim spoljnopolitičkim vrludanjima i traganjima za pouzdanim osloncem u čuvanju svog haotičnog apsolutizma Vučić je, iako još na Šešeljevoj sisi zadojen Matuškom, tek poslednjih meseci pokazao značajniji naklon Kremlju.

Zbog toga je važno obrazloženje iz kancelarije ruskog predsednika i valja ga ponoviti: „Za veliki lični doprinos multilateralnoj saradnji sa Ruskom Federacijom!“ Oskudno, suvo, distancirano obrazloženje. Nedostaje bar malo topline i rođačkog patosa, koji bi usplahirenom primaocu i te kako prijao i dodatno ga uzdigao u sopstvenim očima.

Zato je to neka vrsta ordenske akontacije za ustupke koji (svakako) slede. Novi ruski car očekuje da ih iz Beograda ponese kao siguran paket.

Putin dakle dolazi u Beograd da bi, uz ostale važnije poslove, okačio na odlikovani vrat gajtan počasti koji na sebi nosi teške obaveze, lične okove i još težu simboliku.

Srbi koji su ga nosili pre nisu dobro prošli: Crni Đorđe je ubijen, kao i regent Aleksandar, kralj Milan je proteran iz Srbije, a Nikola Pašić je proterao Srbiju iz nje same.

Nikome od njih Rusija nije pomogla.

Peščanik.net, 09.01.2019.