Wednesday, August 10, 2016

Jugoslavija je tvorac moderne košarke


Američka košarka u protekle dve i po decenije doživela je velike promene, a da bi se one razumele neophodno je vratiti se na 1992. godinu, ali ne na američki Drim tim s Olimpijskih igara u Barseloni, već na najveći tim koji nikada nije zaigrao zajedno - reprezentaciju Jugoslavije, napisao je komentator "Rolingstouna" Tim Hoking.
On ističe da je istorija velikog jugoslovenskog tima dobro prikazana u dokumentarnom filmu "Jednom braća", kroz odnos dvojice velikana Vlade Divca i Dražena Petrovića, ali zaveštanje te ekipe ostalo je nedovoljno dokumentovano.
To je čudno, jer se radi o najuticajnijoj svetskoj ekipi u poslednjih 25 godina. Zaboravite Majkla Džordana, Sparse ili Voriorse, Jugoslavije je modernu košarku napravila ovakvom kakva je danas, kaže Hoking.
On ukazuje na činjenicu da se filozofija evropske i američke košarke oduvek razlikovala, jer se prva zasnivala na snažnoj timskoj igri, dok je u drugoj na prvom mestu individualizam i zabava.
Grubo rečeno, kaže Hoking, evropska košarka zasniva se na strogim pravilima, američka na atletizmu i sirovom talentu, evropska igra traži samoograničavanje, a američka samoisticanje.
Američki Drim tim iz Barselone bio je, ističe autor, zbir njegovih briljantnih delova i ništa više od toga, dok je, suprotno tome, jugoslovenski tim iz te godine na zbiru njegovih delova pravio nadgradnju. Ta ekipa imala je, podseća Hoking, velike NBA zvezde Petrovića, Tonija Kukoča i Divca, koji je čak i u najjačoj ligi na svetu potpuno redefinisao igru i ulogu centra, koja se do njegovog dolaska u Ameriku uglavnom svodila na tuču i laktanje pod košem. Samo to, međutim, ne bi bilo dovoljno da reprezentacija Jugoslavije bude savršen tim, kakav smo gledali na svetskom prvenstvu 1990, koje je s lakoćom osvojila. Njihova sposobnost da uguše protivnike nije se zasnivala na tome da budu jači i brži, već na disciplini i uzajamnom poverenju, ocenio je Hoking.
Prema njegovom mišljenju, to je bio vrhunac evropske košarke i bilo je logično da u poslednje dve decenije takav pristup igri počinju da prihvataju treneri u NBA ligi, jer posle Drim tima iz 1992, američka košarka, sledeći svoju filozofiju, više nije imala prostora za napredak. Bila je to teška promena, a da je neophodna definitivno je postalo jasno 2004. godine, kada se desilo nezamislivo i reprezentacija SAD na Olimpijskim igrama nije stigla ni do finala.
Posle toga je američka košarka doživela temeljne promene, najviše zahvaljujući Gregu Popoviću, koji je od San Antonija stvorio najuspešniji NBA klub u proteklih 20 godina zbog toga što je prekinuo tradiciju angažovanja isključivo igrača sa američkih koledža. Dovodio je
dosta neameričkih igrača, koji su postali velike zvezde, i rezultat je bio osvajanje pet šampionskih prstena.
Vrhunac je, ipak, prethodna sezona u kojoj su Voriorsi ostvarili rekordne 73 pobede, pri čemu su frapantno ličili na veliki jugoslovenski tim koji se raspao uoči najvećeg takmičenja, istakao je Hoking. On podseća da se već 24 godine svi pitaju šta bi se desilo u finalu olimpijskog turnira u Barseloni da se Americi suprotstavila Jugoslavija, a ne samo deo tog tima u dresu Hrvatske. To, naravno, nikada nećemo saznati, ali za mene nije najveća tragedija što nismo videli duel dva najveća nacionalna tima u borbi za zlato, već što nismo dobili priliku da gledamo sučeljavanje najvećih predstavnika američke i evropske košarkaške filozofije, kaže Hokins.
A možda, zaključio je, do njega nikada nije ni trebalo da dođe, jer na osnovu svega što se dešavalo u naredne 24 godine sve više liči da su prevladali Evropljani.

(Fonet)

No comments:

Post a Comment