Safeta Biševac: Resetovanje Aladža

Objavljeno ranije, ali i danas aktelno.

**************

Aladža džamija, poznata i kao "Šarena", izgrađena je 1549. godine u Foči. Projektovao je Hasan Nezir, saradnik čuvenog Mimara Sinana
Bila je na listi spomenika svetske baštine Uneska i deo kulturne baštine BiH. Srpske snage su je do temelja srušile avgusta 1992. mada nije imala vojni značaj. Bio je rat. U Foči tada čak nije ni bilo većih borbi, ali nekima je bilo bitno da, nakon što su pobili i proterali većinu lokalnih muslimana, sruše i simbol islama u ovom gradu.
Uz finansijsku pomoć Turske, 2014. je počela obnova Aladže. Početku radova je prisustvovao reisu-l-ulema Islamske zajednice u BiH Husein ef. Kavazović, koji je poručio da ne postoji ništa što nije moguće uraditi ukoliko postoji dobra volja među ljudima."Aladža je simbolizirala tu dobru volju. Tada, oko nje je nastao grad. Nastala je Foča. Danas je Foča tu, a Aladža će ponovo, ako Bog da, biti zajedno sa svojim gradom", dodao je Kavazović. Sarajevski dnevnik Oslobođenje nedavno je objavio tekst "Fočanska ljepotica se diže iz pepela: Husein, Mile, Rajko i Miralem zajedno rade na izgradnji Aladža džamije". Novinarima je bilo važno da naglase da na izgradnji Aladže rade Bošnjaci i Srbi i da se obnovi džamije Fočaci raduju.
"Ima Mile, Rajko, ima Miro, Miralem... Ali, to nije važno. Važno je da se radi i da se pos'o napravi onako kako treba i da se vidi šta radimo... Nebitno je ko je šta je, bitno je da je čovjek i da radi kako treba", kaže zidar i klesar Husein Bešo. Mile Kostović na gradilištu je od početka. Otkrivao je temelje Aladže koji su bili zarasli u korov. Radi kao čuvar gradilišta, ali obavlja i druge poslove. "Fino mi je s mojim kolegama, fino se slažemo. Radimo od 7 do 17. Sad je narod bolji, po mom utisku. Dok je bio rat, svega je bilo, ali je bolje sada. Pazimo se dobro, slažemo se, zajedno radimo i tako. Ima nas pola i pola, pola Srba, pola muslimana. Fino se slažemo k'o da smo braća", rekao je Kostović.
Rat u BiH bio je najkrvaviji deo tragičnog raspada SFRJ. I danas ta zemlja ima ogromne probleme, ali ako imamo ovakve primere iz Foče, zar to nije dokaz da možemo da živimo i radimo kao sav normalan svet? Nije Foča jedina. Primera normalnosti ima na raznim stranama. Pojedini političari u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, pokušavaju, međutim, da nas ubede da smo u 1991.ili još gore u 1941. godini, a ne u 2016. Devedesetih su narodi ovih prostora masovno nasedali na njihovu huškačku propagandu. Da li ćemo ponoviti grešku? Da li su Srbi, Hrvati, Bošnjaci na rubu sukoba kako tvrde pojedini političari? Ili su možda ti političari u problemu? Idu izbori, formiraju se vlade, nisu svojim građanima i narodima omogućili bolji život i onda je najlakše- udri po nacionalizmu i šovinizmu.
Da li Beograd treba da reaguje na pojedine poteze posebno Zagreba? Naravno da treba, ali sa merom. Jer, šta Srbija dobija histeričnim reakcijama kojima na mržnju odgovara još većom mržnjom, što čine pre svih ministri Dačić i Vulin? Srbija koja je rehabilitovala Dražu Mihailovića, izjednačila četnike i partizane nema pravo da drži lekcije o antifašizmu. Razlike između ustaša i
četnika jesu značajne, ali imaju bar jednu zajedničku odliku-masovno su ubijali pripadnike drugih naroda, vera i političkog opredeljenja. Otkrivanje spomenika osuđenom teroristi Miri Barešiću jeste sramota za Hrvatsku, koju ne treba prećutati. Ali u jednom gradu u Srbiji, Novoj Varoši još pre šest godina je podignut spomenik četničkom komandantu Vuku Kalaitoviću, čije su se snage istakle u masakrima muslimanskog stanovništva istočne Bosne i Sandžaka. To je Srbija odćutala.
Kao što će srpski zvaničnici sutra, na obeležavanju godišnjice "Oluje" u izbegličkom naselju Busije, sigurno odćutati sopstvenu, odgovornost tadašnje vlasti Srbije i svojih stranaka za tragediju koja je zadesila Srbe u Hrvatskoj.

Safeta Biševac (‘Danas’)