Evo jedan Basara, onako na svoj nacin...
pozdrav,
Mario
*************************
Izgleda da
će se ove i sledeće godine voditi žestoka polemika o liku i delu Gavrila
Principa iz koje će po svemu sudeći - tako to ide - nastati još jedna srpska
podela. Šta je, dakle, Princip - nacionalni junak ili preteča Al-Kaide, oko
toga će se lomiti (i već se lome) koplja. Ulje na polemičku vatru dolili su
denbraunovski glasovi iz Jevrope koji tvrde da je Princip bio terorista, što je
izazvalo pravu konsternaciju u redovima profesionalnih patriota.
To me malo
podseća na situaciju od pre par godina kada je neka TV jebiluda iz daleke
američke vukojebine oplajpičila Srbe, na šta je žučno reagovao čitav ondašnji
državni vrh, a umalo nije napisana i protestna nota. Sa druge strane, naši
militantni patrioti visoko cene politička ubistva, smatraju ih izrazom
„slobodarskog duha“ i „vekovnih težnji“ i u toj stvari se - ruku na srce - ne
ograničavaju na likvidacije dušmanskih nadvojvoda. Kad zatreba, očas će posla
skratiti za glavu i našeg čoveka, samo li im se učini da stavlja klipove u točkove
njihove revolucije. Evo, recimo, pre deset godina su lepo mogli ubiti premijera
Austrije, a ubili su našeg.
U tekućim
polemikama nekako se previđa da su sive eminencije (i logistička podrška)
atentata u Sarajevu, samo devet godina pre nego što je Princip potegao pištolj,
ubili i iskasapili srpskog kralja i kraljicu. Tehnički sprečeni da se na isti
način obračunaju sa Francom Ferdinandom i suprugom mu Jovankom, to jest Sofijom
Kotek, dosetili su se da za svoj cilj iskoriste grupu mlađahnih idealista okupljenih
u organizaciji Mlada Bosna. I tu nastaje zamešateljstvo koje ni do dana
današnjeg nije raspetljano, a čisto sumnjam da će ikad biti. Ideologija, naime,
Mlade Bosne nipošto nije bila ideologija Crne ruke. Apis i Tankosić su snevali
Veliku Srbiju - po mogućnosti etnički čistu - dočim su Princip i njegovi
saborci, među kojima je bilo i mnogo Hrvata i Muslimana, želeli oslobođenje
svih južnih Slovena i njihovo ujedinjenja u zajedničkoj državi. Pokazalo se da
nije dugo trebalo čekati na ostvarenje tog sna, ali ga Princip i većina
Mladobosanaca umešanih u atentat nisu doživeli.
Nije ga,
ruku na srce, doživeo ni Apis jer nasilje uvek rađa nasilje. Docniji Viteški
Kralj Ujedinitelj ga je, kada su se za to stekli uslovi - a pod vrlo klimavom
optužbom - postavio uza zid i napunio olovom. Nije to bio kraj. Ni Viteški
Kralj se nije nešto naročito nanosio glave. Zamakao je 1934. u Marseju, takođe
kao žrtva atentata. Kralj, inače, nije imao visoko mišljenje o Gavrilu Principu
i njegovom slobodarskom činu koji je nazivao - gnusni zločin. Komunisti su -
možda upravo zato - mnogo bolje mislili o Principu i za njihovog vakta Princip
beše persona grata. Ne zadugo. Kada se Principov i mladobosanski san početkom
devedesetih pretvorio u košmar, Princip je ponovo zapao u istorijsku nemilost.
Pa dobro, šta ja mislim, šta je bio Princip, terorista ili nacionalni junak?
Mislim, cenjeni publikume, da je bio nesrećnik. Eto šta mislim.
Svetislav Basara
No comments:
Post a Comment