Svetislav Basara: POVODI

Oduzmimo šeststo godina hrišćanskom "zapadu", pa zamislimo kakve bi u XIV veku bile "zapadne" reakcije na posprdne karikature Isusa Hrista ili Bogorodice?

Da bi izbio Prvi svetski rat bilo je potrebno - bar kao izgovor - ubiti jednog nadvojvodu, za izbijanje trećeg svetskog rata mogla bi biti dovoljna i jedna karikatura. Pokazalo se to pre neki dan, kada je trojka islamskih fundamentalista upala u redakciju satiričnog časopisa Šarli ebdo i u znak odmazde zbog karikaturalnog skrnavljenja lika Proroka Muhameda, ubila dvanaest osoba. Mislim da neću pogrešiti ako pariškom masakru pripišem samo malo manji geopolitički značaj od onoga koji je imao jedanaesti septembar. Ionako ogromna napetost između islamskog i (sekularizovanog) hrišćanskog sveta ovim je činom dovedena do tačke pucanja. Već su planule džamije po francuskoj provinciji, već ima puškaranja po Parizu, a na šta će sve to izaći, ostaje da vidimo. Na dobro ne sluti.

Islam je religija gotovo šest stotina godina mlađa od hrišćanstva, to je stvar koja se neprestano previđa, još se češće previđa da "hrišćanski zapad" (termin vrlo provizoran, ali boljeg nema) nije oduvek bio ono stoje danas - ili što si laska da jeste - a svakako je najopasnija zabluda da su sva "dostignuća" zapada nešto dobro i poželjno i za sam zapad, kamoli za ostatak sveta. Hajde da to malo pojasnimo. Oduzmimo šeststo godina hrišćanskom "zapadu", pa zamislimo kakve bi u XIV veku bile "zapadne" reakcije na posprdne karikature Isusa Hrista ili Bogorodice? Išlo se tada na lomaču i za mnogo bezazlenije stvari. Ali upravo su te lomače doprinele ubrzavanju procesa sekularizacije koja je - zajedno sa mnoštvom loših stvari - donela i neke dobre: ideju tolerancije između pobožnih i ateista, na primer. Da je hrišćanska teologija blagovremeno, a ne sa velikim zakašnjenjem, dokonala da profano ne može ugroziti niti uprljati sveto i da, štaviše, ateisti na zakučast način navraćaju vodu na vodenicu svetog, Evropa (a i svet) bili bi mnogo bolja mesta za život. Ali eto, bilo je kako je bilo. Dedovi su kusali kiselo grožđe, a zubi trnu unucima.

I - šta sad? Otvoreno govoreći, malo se tu šta može učiniti. Sekularizovana će se Evropa pozivati na svetinju slobode štampe i neće oklevati da tu slobodu brani svim sredstvima, islamski fundamentalisti će se pozivati na Kur'an i za pretpostaviti je da se ni oni neće zaustaviti na redakciji Šarli ebdoa i da će i oni svim sredstvima - naročito nasilnim - nastaviti da brane dogmu da se Prorok ne sme likovno predstavljati, ne samo na posprdan, nego ni na koji način. Malo se tu šta, kažem, može učiniti na normalizaciji zato što to nije toliko sukob sekularnog i religioznog -koliko je rat dvaju koncepata fizički smeštenih u isti prostor, a beskonačno udaljenih u vremenu. I eto svetu, ionako zagušenom problemima, još jednog nerešivog problema.

Svetislav Basara

(Danas)