Most Radija Slobodna Evropa Da li je u toku tiha aneksija Republike Srpske u sastav Srbije?

Sagovornici Omera Karabega, autora Mosta Radija Slobodna Evropa su bili Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada i Vehid Šehić, predsjednik Foruma građana Tuzle, a razgovaralo se o tome da li Republika Srpska sve više postaje dio Srbije

Bilo je riječi o tome kakva je poruka nedavno proslavljenog zajedničkog praznika Srbije i Republike Srpske (RS) - Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave - kada su gradovi u Republici Srpskoj bili okićeni državnim zastavama Srbije, kako Vučić i ostali rukovodioci Srbije putuju u Banjaluku kao u Kragujevac, da li Milorada Dodika u Srbiji tretiraju kao da je dio najvišeg državnog rukovodstva s obzirom da je prisutan na svim važnim političkim, kulturnim i sportskim događajima i to uvijek pored Vučića, u kojoj mjeri sadašnji odnosi između Beograda i Banjaluke prevazilaze Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama Srbije i Republike Srpske koji je potpisan 2006. godine, zašto Vučić nikada nije reagovao na Dodikovu mnogo puta ponovljenu priču o otcjepljenju Republike Srpske i njenom pripajanju Srbiji, kao i o tome da li Zagreb - da bi ostvario svoje interese u Bosni i Hercegovini - indirektno podržava Dodika.

Omer KARABEG: Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave proslavljen je u Srbiji i Republici Srpskoj 15. septembra. Premijerka Srbije Ana Brnabić čestitala je građanima Srbije i RS praznik, a na svečanosti u Banjaluci Milorad Dodik je rekao: „Danas imamo dvije države - Srbiju i Srpsku, a težnja je da budemo jedna država." Koji je cilj uvođenja tog novog zajedničkog praznika?

Aleksandar POPOV: Meni nije sporan sam praznik koliko ono što ga je pratilo. Svaka zemlja ima pravo da se stara o svojim sunarodnicima u okruženju i u dijaspori i da neguje kulturne i druge veze. To nije sporno. Sporno je sve drugo što je pratilo ovu manifestaciju, a pre svega ono što u kontinuitetu radi član Predsedništva BiH Milorad Dodik, a to je negiranje Bosne i Hercegovine kao države. On govori o Republici Srpskoj kao samostalnoj državi koja jednog dana treba da se ujedini sa Srbijom. To je ozbiljno kršenje Dejtonskog sporazuma i unošenje nemira, ne samo u BiH, nego i u region. To je na neki način samo produžetak ideje o Velikoj Srbiji i može se slobodno reči da duh Karađorđeva već duže vreme visi nad regionom.To se vidi iz niza izjava državnih zvaničnika. Ovo nije prvi put da se Beograd tako ponaša prema BiH. Setimo da je Vojislav Koštunica, novoizabrani predsednik SRJ, prilikom prve posete BiH zaobišao Sarajevo i otišao u Trebinje na sahranu posmrtnih ostataka Jovana Dučiča koji su bili preneseni iz Amerike.

Vehid ŠEHIĆ: Nemam ništa protiv kad se u kulturološkom ili u nekom drugom smislu slave određeni praznici. Međutim, želeo bih nešto da napomenem. Vrlo često ćemo čuti od političara i u Srbiji i BiH da su za izvorni Dejton. Ako su za izvorni Dejton, onda im mora biti jasno da je BiH država koja je sastavljena od dva entiteta tako da se nijedan od njih ne može smatrati državom. S druge strane, zaboravljaju da je odlukom Ustavnog suda BiH utvrđeno da su Bošnjaci, Srbi i Hrvati ravnopravni na cijeloj teritoriji BiH. Znači, niti je RS entitet srpskog naroda, niti je Federacija entitet hrvatskog i bošnjačkog naroda, a vrlo često se o njima govori kao o nacionalnim teritorijama. Takođe, često se ne poštuje suverenitet BiH čiji je glavni grad Sarajevo. Kad to govorim, mislim i na predsjednika Srbije Vučića koji govori o teritorijalnom integritetu, ali ne i o suverenitetu BiH. Smeta mi što predstavnici, kako i Srbije tako i Hrvatske, vrlo rijetko dolaze u Sarajevo. Predstavnici Srbije često idu u Banjaluku, a predstavnici Hrvatske u Mostar. Oni dolaze u BiH kao da je to njihova država. Neki dan sam na televiziji čuo nekog analitičara koji je tvrdio da je teritorija BiH faktički teritorija Hrvatske. S druge strane, oni iz Srajeva vide velikog prijatelja u Erdoganu. Podsjetio bih da je Erdogan održao svoj predizborni miting u Sarajevu u vrijeme kad mu EU nije dozvolila da te mitinge drži na njenoj teritoriji.

KARABEG: Predsednik Vučić i drugi funkcioneri Srbije dolaze u Banjaluku kao u Kragujevac. Ne samo da zaobilaze Sarajevo nego dolaze u Banjaluku, kao da je to grad u Srbiji, a ne u drugoj državi?

POPOV: To je ono što je opasno. Jedna je stvar kad Dodik pokušava da Republiku Srpsku proglasi državom i najavljuje otcepljenje, a druga je kada se na to u Srbiji ne reaguje. Dosad nisam čuo nijedno ozbiljnije ograđivanje od takvih izjava i takvih namera. Dešava se upravo suprotno. Sve što zvaničnici Srbije rade ide na ruku Dodiku. Nevolja je što to predugo traje. A kad nešto drugo traje, onda to počinje da se podrazumeva. BiH je još uvek jedna vrsta protektorata jer ima Visokog predstavnika, Veće za implementaciju mira, i pre svega Dejtonski sporazum koji sve to definiše. Međutim, sem blagih opomena Visokog predstavnika nema nikakve ozbiljnije reakcije međunarodne zajednice na ovo potkopavanje Dejtonskog sporazuma. Dodik zasad samo najavljuje secesiju, a crvena linija bi bila kada bi on raspisao referendum o izdvajanju RS iz BoiH. Tada bi međunarodna zajednica, ako želi da sa-čuva mir - ne samo u BiH nego i u regionu i Evropi - morala odlučno da reaguje. Morala je reagovati i ranije.

KARABEG: Dodik često u prisustvu Vučića govori o otcepljenju Republike Srpske. Vučić se pravi da to ne čuje i stalno ponavlja frazu da Srbija poštuje integritet BiH. Da li vam to deluje kao dogovorena podela uloga?

ŠEHIĆ: Ponekad stičem takav dojam, ne samo kad je u pitanju odnos Vučić - Dodik, nego i kad su u pitanju Vučićevi PR-ovi, kao što je Aleksandar Vulin, koje Vučić nikad nije demantovao. Moram takođe reći da se još uvijek kao glavni politički alat koristi ono što je na ovim prostorima bilo između 1992. i 1995. Još uvijek je prisutna ratna retorika, ali na drugačiji način... Ali toga neće biti. Ja mogu sada sto posto tvrditi da se neće mijenjati granice, da će BiH sutra postati članica EU, da sve retrogradne politike koje se zasnivaju na etničkoj homogenizaciji neće dugo trajati. I to polako sazrijeva u glavama svih građana BiH. Kažem građana, jer ne volim govoriti o pri-padnicima naroda - za mene je građanin nosilac suvereniteta u Bosni i Hercegovini.

KARABEG: Na kraju, može li se reći da je u ovom trenutku u toku tiha aneksija Republike Srpske od strane Srbije?

POPOV: Na neki način - da. Ne u državnom smislu, ali bi se moglo reći da se vaninstitucionalno vrši neka vrsta aneksije. Kad neko stanje predugo traje - onda ono počinje da se podrazumeva.

ŠEHIĆ: U pokušaju - da. Kroz razne izjave, pa čak imate i taj Memorandum 2. Ta ideja još živi u glavama nekih ljudi. Oni neće da shvate da je apsolutno nemoguće, da je neprirodno - naročito na malom prostoru kakav je Balkan - stvarati Veliku Srbiju, Veliku Hrvatsku, Veliku Albaniju ili Veliku Bugarsku.

(Radio Slobodna Evropa)