Mario M.: Počela sezona ribarskog ogovaranja

Mnoge ribare sam poznavao, svi odreda dragi ljudi, ali bez obzira kako dobri ribari bili, mene nisu mogli uhvatiti na svoje mamce. A pokušavali su ti, meni dragi ljudi da me navuku, da me pridruže. Ni oni nas planinare nisu mogli razumjeti, kao zašto se pentramo po nekim stjenčugama, mučimo, znojimo, i onda se bez rezultata vraćamo sa žuljevima i praznijim rancima. Ma, znao sam, i njima se dogadja da se vrate bez rezultata, čak da vodu nisu ni vidjeli... samo li ih je neko zapit'o nešto nedostojno njihove reputacije...
Moj dobri rođak volio ribariti na neki svoj način, ugnijezdio bi se na svoje tajno mjesto, uz Vrbas, aktivirao oba štapa pa se lijepo odmarao, logično, bio metalac, radio naporno... Zvao sam ga 'Teška industrija'. A kad bi se vratio s nekom ribom, onda zove, ja donosim vino i uživam u njegovim pričama.
Poznavao sam i jednog Ibru, on je bio pojam pedanterije, imao 'mali milion' kutijica punih ribarskih potrepština. I kada se nešto otkači, kada mu nešto pukne dok ribari, on bi već sutradan popunjavao svoj ribarski arsenal. Donese na vrata poneku ribu, očišćenu obavezno i uvijek kaže kako je treba pripremiti.
Ili Emir Barukčić (u kom li je on dijelu svijeta sada?), moj optičar, prijatelj dobrog srca, malo reć' uspješan ribar, redovno bi (s komšijom Enom) jedne noći išao, druge se vraćao s Une ili Sane, a nikada ne bi pojeo ribu bez društva, onog 'neribarskog'. Raduje me, jer i sada negdje, ubijedjen sam, uz vodu uživa...
A Dragan, ribarski autoritet, nekada bio i odličan odbojkaš, ne može čovjek smislit' London. Žena ga ipak povremeno navuče, tamo im unuci i nije on kontra podmlatka nego teško mu se lišiti ribarenja. Ne možeš u tom Londonu napecati plotica pa pokazati Englezima šta je riba. Maestralno, prije pečenja, on sitnim, jedva vidljivim, poprečnim rezovima, učini gustu mrežu kostiju bezopasnom. Zna on i da uz plotice idu i vino i anegdote...
Ili Zlatko Mačak, koliko ozbiljan – toliko drag, taj se nikada, baš nikada ne vrati prazne torbe. Možda zna te tajne, kako (?) i kada(?), možda ima neko 'sedmo ćulo', ali pojma nemamo, ne priča puno o ribama. Voli on da ribu pripremi, voli da pokloni... Voli on i rakijicu i meze, čudak reklo bi se, jer ne jede ribu.
Sada čujem od novog ribara da je u Kanadi otpočela sezona ribolova, tiče me se to, kako da ne, jer zaista volim ribu. Otrcano bi bilo dodati zbog 'trećeg plivanja', jer volim ribu i kada mi je dio doručka, a prije podne ne koristim ni aperitive ni digestive. Tu jutarnju ribu ja vadim iz konzerve, uživam u njima uz masline i njezino ulje... I jutros otvorim onu na kojoj piše Mirna iz Rovinja, ugledam male srdelice i sjetim se prijatelja, mladog ribara iz Toronta, onog Čanka. Da možda Istrijani ne pakuju njegove ribice?, pitam se.

Mario M.