Predrag Lucić: Ko to kaže, ko to laže, Mala Azija je mala…

(Geostrateški razgovor Milorada Dodika s Tomislavom Nikolićem) napisano 2013. godine.

– Alo, Tomislave, Milorad ovdje…
– Gde ovde?
– Ovdje u Banja Luci.
– Pa nije to ovde. To je tamo, tamo u Bosni.
– Nije Banja Luka ni u kakvoj Bosni! Banja Luka je, Tomislave, u Republici Srpskoj, jedinoj srpskoj republici na cijelom svijetu!
– A jel? A čija je Republika Srbija ako nije srpska?
– To bi ti, Tomislave, trebo da objasniš srpskom narodu. Ali boli tebe uvo za srpski narod, tebi su sada važniji Turci.
– Kakvi Turci?
– Svakakvi Turci, Tomislave, tebi je to sasvim svejedno. Tebi je Turčin mio, ma koje vjere bio. Zato si i išo u Ankaru.
– A gde je trebalo da idem kad su me pozvali u Ankaru? U Ulan Bator?
– I tamo ćeš ti da odeš. Otkad si posto naprednjak, naprosto je nevjerovatno koliko napreduješ. To se najbolje vidjelo u Ankari.
– Šta se videlo?
– Da si mnogo napredovo: od Velike Srbije do Male Azije.
– Pa nisam ja kriv što je Ankara u Maloj Aziji.
– A ko je kriv što u Velikoj Srbiji danas nije ništa izuzev Republike Srpske?
– Da nisam možda ja?
– Nego ko, crni Tomislave, nego ko?! Pa ko sem tebe ide da se klanja Turcima u
Ankaru?! Sigurno im pjevaš: „Ko to kaže, ko to laže, Mala Azija je mala…“
– Nemoj tako, Milorade. Nisam ja tamo išao sam. Išla su i ova trojica Bosanaca iz Predsedništva BiH…
– Nisu to Bosanci, Tomislave! To su jedan Srbin, jedan Musliman i jedan Željko Komšić.
– A što za njega ne kažeš da je Hrvat?
– Zato što on to nije. Da je Hrvat, bio bi moj prijatelj i zvao bi se Dragan Čović.
– A šta je onda Komšić po nacionalnosti?
– Šta ja znam šta je?! Valjda Finac ko Sejdić i Finci. I šta je tu sad uopšte važno šta je Komšić? Jedino pravo pitanje je: šta si ti, Tomislave?
– Kako: šta sam?
– Srbin očito nisi.
– Ti ćeš da mi kažeš šta ja jesam, a šta nisam?! Neće valjda Bosanci da nam određuju ko je Srbin, a ko nije!
– Nisam ja Bosanac!
– Svi iz Bosne su Bosanci. Tako smo vas mi u Srbiji uvek nazivali. Uvek se pevalo „Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac“, a nikad i nigde „kad ljubi Republikosrpskanac“.
– A šta ti zoveš Srbijom? To što je ostalo od Republike Srbije? Pa više je Srbije van njenih granica nego unutar njih! A ti da si Srbin, ne bi odlazio u Ankaru da podržavaš turske planove da se uništi i ovo malo Srbije van sebe!
– Nikakve ja planove nisam podržavao. Ja sam tamo išao da sprečim da Turska kod drugih država zagovara priznanje nezavisnosti Kosova i da se sa Turcima dogovorim da ne lobiraju za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Išao sam da neke stavove usaglasimo, a neke približimo.
– Lijepo si se približio, Tomislav-efendijo, lijepo… Toliko si se približio da si Tursku proglasio i susjednom državom.
– Nemoj da izmišljaš!
– Nemam ja šta da izmišljam. Dovoljno je da ti pustim snimak iz Ankare: „U mom narodu može se čuti da komšije, kakvi god da su, čovek ne može da bira. Opet, svako sebi bira prijatelje. Uveravam vas da Srbija u BiH i Turskoj ne vidi samo susede koji su joj bez njene volje dodijeljeni. Moj narod u građanima BiH i Turske vidi i prijatelje, nekoga na koga se može osloniti.“ Čuješ li se, crni Tomislave, šta govoriš? Čuješ li se gdje kažeš da su BiH i Turska susjedi Srbije?
– Ja sam reko da su nam te zemlje više od suseda.
– To je tvoja pusta želja, Tomislave, jer te od turskog komšiluka dijele Bugarska, Makedonija i Grčka, a od bosanskohercegovačkog Republika Srpska.
– Turci se, Milorade, za razliku od tebe, prema Srbiji ponašaju komšijski. Oni su do sada više investirali u Srbiju nego u BiH i ja sam ih u Ankari pozvao da nastave sa investicijama, pogotovo u Bosni, jer nam je interesu da se i naš komšiluk razvija i napreduje.
– Kuda da napreduje?
– Kuda i mi: prema Evropskoj Uniji.
– Pa si našo da preko Turske napreduješ prema Briselu?
– Ako sam mogao preko Amerike, mogu i preko Turske. Neću valjda da napredujem tvojim stopama prema članstvu u Pokretu nesvrstanih.
– Kakvom Pokretu nesvrstanih?
– Pa ovom u kojem glavnu reč vodi Naser.
– Ti dobro znaš, Tomislave, da su te priče o mojim navodnim vezama sa tim Naserom prljava izmišljotina beogradskih tabloida!
– A ne smeta ti kad beogradski tabloidi izmišljaju da će pripajanje Republike Srpske Srbiji biti kompenzacija za Kosovo?
– Pa naravno da mi smeta. Neće nas niko pripajati, pa ni Srbija! Može samo da se Republika Srbija pripoji Republici Srpskoj.
– Nemoj da si smešan! Pa šta bi se time dobilo?
– Kako: šta? Pa Republika Srpska Srbija.


Predrag Lucić (1964. – 2018.), 
Slobodna Evropa, 23.05.2013.