Ako su 2016. proglasili evropskom godinom, u kojoj se iskazala impresioniranost napretkom BiH, Refomska agenda kao zvezda Danica, a dobijanje Upitnika kao otkrovenje nad sivim nebom BiH, onda je 2017. vrlo neevropska, nenapredna i akcizna. Nigde završenog Upitnika, a sve se svelo na impresioniranost i čestitke kad usvojiše na silu boga Zakon o akcizama, koji je sve obratno od proklamovane Reformske agende i razloga zašto nas počastiše njome.
Od mene definitivno prave euroskeptika težeg oblika upravo zbog pritisaka i dezavuisanja svega
onoga što su promovisali kao jačanje institucija i bla, bla, bla. Jer, sad kao eho odjekuje samo to bla, bla, bla, pošto se izgubio svaki smisao negde kod Wigemarkovih kolača. Izgubio se on, zapravo, još u prvom vagonu kršenja procedura, dalje uništavan proletos, pa, letos, ali je dokusuren i trajno eliminisan kolačima i izjavom da su akcize evropska vrednost, da ne kažem tečevina, zaboga! No nije ovo ni prvi, a sigurno ne ni poslednji put da se ponižava i najprimitivniji oblik inteligencije. Jer, čestitaše svi komesari te Evropske unije hrabrim parlamentarcima što su glasali za nove namete. Oni koji su bili protiv većih nameta, to su valjda kukavice, šta li?!
Da li tako čestitaju u svojim zemljama na hrabrosti da se dižu porezi i orobljavaju građani ili je to rezervisano samo za države gde treba vraćati kredite stranim bankama i zaduživati se kod njih, pa se to zove hrabrost, a ne interes i neodgovornost? Da li su im tako čestitali na potrošenih osam milijardi po osnovu akciza na gorivo i putarina, prikupljenih samo na državnom nivou u proteklih deset godina? Mislim da i to zaslužuje čestitku ovako visokih dužnosnika.
Umetnost je spiskati toliko para, ne napraviti ništa, a da niko ne upita gde su. Bolje reći, ono malo ljudi što pripita, uobičajeno domaća vlast proglasi domaćim izdajnicima, a ovi europejci protivnicima evropskih integracija i evropskog puta. Meni je konačno taj evropski put izašao na nos i na ovoj akciznoj deonici sam povraćala da nijedna tableta protiv mučnine u akciznoj vožnji nije pomogla, pa ni ove pilulice za lilulice u vidu izjava kako je u Republici Srpskoj istorijski najveća zaposlenost, a u Federaciji da je izvršen i prebačaj zapošljavanja onih 100.000.
Umetnost je i podržavati političke opcije, odnosno partije koje zaduže, potroše i u crno zaviju, pa ih još europski proglase reformatorima. To istinski može samo neuk stanovnik i velika Trojka (Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF). Videti malo pod Grčka, Portugal, Španija...
Ako se osvrnem na rečeno, s jedne strane, a učinjeno, sa druge, onda mi je krajnje licemeran svaki poziv iz međunarodnih krugova vlastima da preuzmu odgovornost, da rade u interesu građana i ostala blablaonica. Sve su to, takođe, bh. jednorozi, jednako, kao i politička volja, ujedinjenje levice, promene i pravna država od ponedeljka. Naši jednorozi se pokažu na kraju nosorozima: jeste da imaju jedan rog, ali se valjaju u blatu i nisu baš neke elegancije.
U sveopštem farbanju neba u ružičasto, nakon najave akcizne godine ili akcizne decenije, eno vesti da je otvorena javna kuhinja za decu zahvaljujući volonterima, ali bih jaukala iz glasa kad videh da je upriličena svečanost i da je nazočilo budžetsko lice.
Dodatan jauk kad videh jelovnik, a i da je većinu dece sramota da dođu po hranu. Eto, ponosiće se što su gladni?! Hoće li im uvaženi komesari Evropske unije čestitati na hrabrosti ako dođu sami po grah i malo hleba?! Ili će ih obavestiti da će sad akcizni preporod, pa jeste da će malo skuplje biti i taj grah dobaviti do javne kuhinje, ali neka se strpe do kasnog puberteta, eventualno ranog klimakterijuma kada će nekom deonicom krenuti silni strani investitori punih ruku zakasnelih čokoladica. Sad koga će i da li će zateći na tim evropskim putevima, videće ko preživi ovu renesansu.
E, eto. Tako ću pamtiti 2017. Na to se svodi, od akciza do javne kuhinje preko nedovršenog upitnika, sve evropskim drumom i haškom šumom. Jednom nogom po tim savremenim akciznim evropskim putevima, drugom nogom u šumi ratnih zveri i političkih hijena.
Bilo je u protekloj godini i nekih dobrih ljudi, nije da nije. Ponekad me strah glasno im ime izgovoriti, jer nisam sigurna u posledice po njih. Nikada ne znaš ovoj političkoj (ne)volji šta joj može pasti na pamet i kad će to zloupotrebiti. Niti vole dobre, niti sposobne i baš kao i svaki primitivac što kad pobegne sa zemlje mrzi i saksiju sa zemljom, ni oni koji se samostalno nisu dokazali ni u čemu, svete se svima koji to jesu.
Neka nam je srećna akcizna izborna 2018.! O njoj će pričati onaj ko ostane psihički zdrav ili ko uopšte ostane ovde.
Svetlana Cenić (Osmatračnica Kastel, Dani)
No comments:
Post a Comment