Most Radija Slobodna Evropa: Može li Si Đinping nadmašiti Putinovu popularnost u Srbiji?

U novom Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome koji su interesi Kine na Zapadnom Balkanu (ZB). Sagovornici novinara Omera Karabega su bili Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije i Nerzuk Ćurak, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu.
Bilo je riječi o tome šta Kina, kao velika sila, traži na Zapadnom Balkanu koji je od nje udaljen hiljadama kilometara, u kojoj mjeri je Zapadni Balkan kapija za prodor Kine preme Evropi, da li Kina odgovara zapadnobalkanskim liderima zato što se poslovi koje ona nudi dogovaraju iza zatvorenih vrata. Zašto je od svih država Zapadnog Balkanu Kini najatraktivnija Srbija?
OMER KARABEG: Koliko je za Kinu, kao veliku silu, važan Zapadni Balkan?

SONJA BISERKO: Interes Kine za Balkan ne može se gledati izvan njene inicijative Put svile ili Pojas i put, kako se ona zvanično zove. To je veliki projekt, lansiran pre nekoliko godina čiji je cilj povezivanje Kine sa evropskim i drugim tržištima. Taj projekt podrazumeva razvoj infrastrukture u svim zemljama kroz koje taj put treba da prođe. Balkan je samo deo šire strategije Kine koja ostvaruje svoje interese na globalnom planu i stvara sferu svog uticaja.

NERZUK ĆURAK: Posljednjih nekoliko godina Kina pokušava da se nametne kao globalni geostrateški igrač. Do tada je ona bila regionalna sila, gospodar u Istočnoj Aziji, što nije smetalo SAD. Ali onog trenutka kad je Kina odlučila da svoju regionalnu moć proširi na globalnu geostratešku moć - to je postalo veliki problem. Kina naglašava da želi da gramatiku rata zamijeni gramatikom trgovine nadajući se da može dobiti saveznike u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi - naročito u Jugoistočnoj Evropi - koji se neće opirati da budu de facto objekt njene strategije. U tom kontekstu Kini mnogo znači Zapadni Balkan jer joj otvora vrata za prodor prema EU. Za političke strukture na Zapadnom Balkanu Kina ima veliku prednost zato što nije demokratska zemlja. Zapadnobalkanski lideri puno lakše komuniciraju i koketiraju sa diktatorskim režimima nego sa demokratskim. U toj političkoj dimenziji treba tražiti veliki interes Kine za njen angažman na Zapadnom Balkanu.

KARABEG: Zašto je Kini od svih država ZB najatraktivnija Srbija?

BISERKO: Srbija je centralna zemlja Balkana. Ona je veoma važna jer geografski ima stratešku poziciju na Putu svile. Srbija ima dva strateška sporazuma sa Kinom. Jedan je potpisan 2009, a drugi 2016. Nespremna da se reformiše i prihvati evropske vrednosti Srbija se okrenula partnerima na Istoku - Rusiji i Kini. Kina je zanimljiva za sve zemlje ZB zbog svojih finansijskih aranžmana i infrastrukturnih projekata. Za razliku od kredita Međunarodnog monetarnog fonda
kineski krediti su netransparentni što omogućava veći stepen korupcije, a to odgovara zapadnobalkanskim liderima. Kina ulazi u ključne grane privrede zapadnobalkanskih zemalja, kao što je to učinila u Srbiji kupovinom Smederevske železare i Rudarsko-topioniiarskog basena Bor, čime ih dugoročno vezuje za svoj projekt Pojas i put koji treba da joj otvori vrata Evrope.

ĆURAK: Treba imati u vidu da je svijet ušao u fazu američkog geostrateškog redukcionizma. Povlačenjem SAD, koje su bez obzira na sve prigovore ipak ozbiljna demokratska država, sada imamo situaciju da u svijetu, pa tako i u našim krajevima, vodeća svjetska sila nije demokratska. Što se tiče naših zemlja, novac koji zapadnobalkanski lideri dobijaju od Kine bez prezahtjevnih procedura, koje traži EU, jača njihove pozicije i politički sistem koji bih ja nazvao demokraturom. To je sistem koji ima oblande demokracije, koji je nominalno višepartijski, a u stvari ima snažnu monostrančku infrastrukturu. U slučaju Bosne i Hercegovine imamo tri monostranačke infrastrukture, u slučaju Srbije - jednu, Vučićevu. Najsnažniji link, koji povezuje Kinu i zemlje ZB, upravo je način vladavine koji ne zahtijeva procedure, transparentnost i kontrolu upravljačkih procesa. Ako pogledamo naše zemlje mi upravo u takvom sistemu živimo.

KARABEG: Da li se sve većim vezivanjem za Kinu smanjuje ruski uticaj u Srbiji?

BISERKO: Rusija u Srbiji ima veliku meku moć koju Kina još uvek nije realizovala. Srbiju uz Rusiju najviše vezuju emocije, ali Rusija vrlo malo ulaže u Srbiju. Kina je, međutim, dosad uložila više od 6,5 milijardi dolara u srpsku infrastrukturu i privredu. Predviđa se da će svi ti projekti zajedno iznositi više od 10 milijardi dolara. Međutim, ono što posebno zabrinjava su bliske veze između ministarstava unutrašnjih poslova Srbije i Kine. Srbija je od Kine nabavila oko 1.100 kamera u koje su ugrađeni softveri koji prepoznaju lica. Time se direktno ulazi u bezbednosni sistem zemlje. Kineski policajci zajedno sa srpskim prate šta se dešava na ulicama Beograda. Oni su ovde navodno došli zbog kineskih turista i njihovih radnika koji rade u Srbiji.

KARABEG: Da li bi Kina mogla da istisne Rusiju sa Zapadnog Balkana?

ĆURAK: Ne. Ne mislim ni da je prisustvo Rusije na ZB snažnog geostrateškog intenziteta. ZB se koristi da bi velika igra na globalnom planu imala svoje dodatne adute i na periferiji. Meni se činida bi Rusija I Kina prije mogle naći zajednički jezik na ZB. Ne čini mi se da bi Rusija i Kina imale razloga da kreću u nekakvu bitku za ZB. Prije bih razmišljao u smjeru da će te dvije velike biti sklone saradnji prije svega zbog toga što je Rusija zbog aneksije Krima izložena snažnim ekonomskim sankcijama Zapada, pa se je morala okrenuti Kini.

(Radio Slobodna Evropa)