Svetislav Basara: Trockizam i kretenizam

Sigurno ste u školi učili da se obespravljeni i potlačeni ruski narod oktobra 1917. masovno pobunio i zbacio mrski caristički režim, a ja kažem da to što ste učili okačite o Sebastijan Kurtz jer to - iako je baba Lenjin snivala da tako bude - nije tako bilo.
Ovako je bilo. Oktobarsku revoluciju, prevrat svetskoistorijskog značaja izveo je Lav Davidovič Trocki sam, uz pomoć 1000 odlučnih, solidno organizovanih ljudi, a da obespravljeni i potlačeni ruski narod o tome pojma nije imao, a kad je saznao, već je bilo kasno.

Trockijev Aleksandar Vučić, Aleksandar Kerenski - Aleksandra Brnabić ondašnje privremene ruske vlade - uopšte nije bio Aleksandar Vulin - naprotiv - bio je vrlo inteligentan, vrlo jeben igrač, ali je razmišljao kao Lenjin sa obrnutim predznakom, što će reći da je očekivao da masa obespravljenih i potlačenih jurne na ministarstva i policajne stanice, pa je, u tom smislu, organizovao odbranu sastavljenu od snažnih odreda junkera i Kozaka koji bi - da je bilo kako se babi Uljanovoj snilo - očas posla satrli masu obespravljenih i potlačenih građana i tu bi marksizmu, lenjinizmu i kretenizmu bio kraj.

Obespravljene mase nisu bile puki privid, Petrograd je tih dana bio preplavljen buljucima dezorijentisanih ljudi, koji su izgledali vrlo opasno, ali koji nisu znali kud udaraju, kao što to mase nikada ne znaju. Ali ako mase nisu znale kud udaraju, Trocki je dobro znao. Njegovi, naoko nenaoružani, ljudi - bombe i pištolje su nosili u džepovima - koristili su gužvu i pažnju Kerenskog skrenutu na pogrešnu opasnost pa su mirno ulazili u električne centrale, pošte, železničke stanice i proče infrastrukturne objekte od značaja za državu, tu bi - bez ispaljenog metka - išamarali poslovođe i preuzimali vlast.

Kerenski je izgubio boj, al je u konačnici prošao bolje nego njegov protivnik, Trocki, umro je u Njujorku, u dubokoj starosti, u svom krevetu. Toliko o tome jer već vidim naslov u sutrašnjem Informeru: "Danas i Basara po naloguTrockog planiraju državni udar", ali neka se Vučić ne uzrujava, mada će se uzrujati. Džaba. Jer ni Lav Davidovič, sve da sutra ustane iz groba, ne bi bio u stanju da u Srbiji skupi i organizuje pedeset (kakvih crnih hiljadu) ljudi koji imaju: 1. muda, 2. poverenje jedni u druge, 3. koji ne čekaju prvu priliku da jedan drugom uvale Sebastijan Kurtz, a od kojih bi najmanje jedna petina za honorar od 450 evra "tamo gde treba" dojavila šta se iza brda valja.

Sve sam ovo napisao da bih vam nacrtao koliko je imbecilno snatriti o državnom udaru u državi Srbiji koja je, sama po sebt, u svim svojim alotropskim modifikacijama, odlično neorganizovani državni udar na zdrav razum i dobar ukus i koliko je neuporedivo imbecilnije pokušavati da se taj udar izvede protestima koji neće povrediti patriotska osećanja slučajnih koalicionih partnera i koji - pazi sad - neće izazvati nezadovoljstvo članstva i simpatizerstva Onoga protiv koga protestuju, sve se nadajući čudu. Prekardaših. Nastaviću...

Svetislav Basara (Danas)