Svetislav Basara: Tužni tok

Jedne zgode, idući nekim poslom u Zrenjanin, negde na pola puta mi pade na pamet da - što no se kaže - preprečim. Umesto da guzeljam do Novog Sada, siđem ja sa auto-puta kod Kovilja, pa pravac - Šajkaš, a odatle ni zrenjaninski put nije daleko. Negde na polovini kao strela pravog puta između Kovilja Šajkaša ugledam prizor koji sam nekoliko dana ranije video na televizoru.

Dve poširoke, ali ne tako dugačke cevke, na jednoj od kojih beše namalano JUŽNI TOK, dočim je na drugoj pisalo JUŽNIJ POTOK. Ako me pamćenje ne vara, beše tu i neka kućica, na podobije čuvarske, ali me nemojte držati za reč. Nepouzdana su sećanja.

Sve u svemu - beše to improvizovano, skarabudženo, skromno da skromnije ne može biti, ali - znate kako se kaže - svaki početak je težak. Kad, ne lezi vraže! Pre par dana puče vest da je Vladimir Vladimirovič blagoizvoleo izjaviti da od Južnog toka neće biti ništa, a da se razočarane (da ne upotrebim težu, ali adekvatniju reč) stranke mogu požaliti Evropskoj uniji. Bio je to, kako se to u novindžijskom žargonu kaže, hladan tuš za državne i paradržavne rusoentuzijaste, uključujući i najstariju urednicu na Balkanu - pardon urednicu najstarijeg lista na Balkanu - Ljilju Čuvenu Smajlovićku, koja je preko cele naslovne strane „Politike“ objavila srceparatelni naslov: „Moliće EU Rusiju da kupuje gas od nje“, tako nekako.

Dobro, de, sve to nije to razlog za paniku, a pogotovo ne za seirenje. Ali, bogme, jeste za preispitivanje i autorefleksiju. Kao što znate - ako u međuvremenu niste zaboravili - Južni tok je Srbiju (a naročito Vojvodinu) koštao NIS-a, koji je - stručnjaci tvrde budzašto - veleradosno prodat matuški Rosiji. Široj javnosti su poznati i arhitekti tog „posla stoleća“. Koštunica i Tadić, tim redosledom. Čak ni to nije razlog za paniku. Nije to ni prvi (a ni poslednji) ćorav posao koji je Srbija sklopila na svoju štetu. Ima tu druga jedna stvar koja me zabrinjava. Bojim se, čestnejši publikume, da smo u svetu, a naročito u Rusiji, izgradili imidž emotivno neuravnoteženih balkanskih papaka koji prosto vape da im neki belosvetski jalijaš proda ciglu. Ostaje nam da se nadamo da će aktuelna vlast ubuduće - ne kvareći odnose ni za jotu - biti pažljivija prilikom sklapanja poslova sa slovenskom braćom sa istoka. Ima nekih naznaka da će tako i biti.

Evo, recimo, Vladimir Vladimirovič zatražio od Overlorda da „humanitarno osoblje“ iz one famozne baze u Nišu dobije diplomatski status, a Overlord mu odgovorio - jok! Nisam siguran da to „jok“ ne bi bilo „da“, samo da Vladimir Vladimirovič, posle onako toplog prijema u Beogradu, nije zakerao za neke gasne dugove. Onih dvaju cevki iz Šajkaša što se tiče, ne treba ih uklanjati. Samo što umesto „južni tok i potok“ na njima treba namalati - Spomenik srpskoj političkoj gluposti.

*Iz dnevnog lista Danas i e-Novine)