Most Radija Slobodna Evropa: ‘Kafana’ radi zahvaljujući međunarodnoj zajednici

(Može li Republika Srpska doživjeti bankrot? Na ovu temu sagovornici Omeru Karabegu su bili dva ekonomska analitičara iz Banjaluke - Zoran Pavlović i Damir Miljević)

OMER KARABEG: Republika Srpska u ovom trenutku duguje dve milijarde i sedam stotina miliona evra, što je dva puta više nego pre šest-sedam godina. Troškovi života su od 2010. dvostruko povećani, a plate za svega šest procenata. Penzije se sve teže isplaćuju! Zašto je RS došla u tako tešku situaciju? Vi ste, gospodine Pavloviću, nedavno rekli da su pre deset godina, kada je uveden PDV i kada je prodat Telekom, kase RS bile pune. Šta je bilo s tim novcem?

ZORAN PAVLOVIĆ: Kase su 2006. bile pune, jer se u njih slilo milijardu i trista miliona konvertibilnih maraka. Vlast se u tom trenutku počela ponašati kao da na raspolaganju ima neograničeno mnogo novaca, kao da je to bure bez dna. Trošak administracije dvostruko je povećan, povećani su i ostali troškovi, a ništa nije urađeno da se tim novcem pokrene privreda.

DAMIR MILJEVIĆ: Kase su ispražnjene iz dva razloga. Jedan je što je dobar dio tog novca preko javne potrošnje otišao u privatne džepove. Drugi je što u zemlji kakva je Bosna i Hercegovina nije baš jednostavno upravljati ekonomijom, pa je vladajuća garnitura odlučila da se time ne bavi već se usmjerila na to kako što duže da ostane na vlasti. Zbog toga je najveći dio novca potrošen na budžetske korisnike koji su glavni glasači sadašnje vladajuće garniture. Tako da sada imamo situaciju da 20 posto stanovništva troši 80 posto društvenog bogatstva Republike Srpske, dok ostali dio stanovništva, a to su četiri petine, troši crkavicu od 20 posto. Otuda toliko bijede i siromaštva u RS.

KARABEG: Koliko je propast banaka u RS doprinela teškoj ekonomskoj situaciji, a propale su dve značajne banke - Bobar banka i Banka Srpske?

MILJEVIĆ: Propast banaka nije uzrok, već posljedica svega onoga što je vlast radila. Nemojmo zaboraviti da nadležnost nad bankama ima Agencija za bankarstvo, a dužnosnike te agencije postavlja vlast. Ono što se dešavalo u bankama samo je odraz onoga što se dešavalo u javnom sektoru i u privredi. U tim bankama je propao ogroman novac, negdje oko pola milijarde konvertibilnih maraka. Veliki dio te sume bio je novac poreskih obveznika.

PAVLOVIĆ: Bobar banka odobravala je vrlo sumnjive kredite koje nijedna normalna banka ne bi odobrila. Eklatantan primer je pozajmica od tri i po miliona konvertibilnih maraka nekakvom kampu u Primoštenu. Poslovanje te banke je bilo veoma rizično i zaista je čudno što Agencija za bankarstvo nije reagovala. Kada je umro Gavrilo Bobar, vlasnik te banke, bilo je pokušaja da se svi prljavi poslovi stave pod tepih. To su sprečili ljudi koji su imali visoke depozite u toj banci. Oni su podneli krivične prijave. Tako je počela da se odmotava afera oko Bobar banke. Što se
tiče Banke Srpske, ona je nastala tako što je vlada naterala javna preduzeća da dokapitalizuju Balkan investment banku koja je trebalo da ode u stečaj. Nakon toga ta banka je bila prepuštena nekolicini nesposobnih direktora koji su je odveli u propast.

KARABEG: Izgleda da niko nije snosio konsekvence za velike gubitke koje je doneo krah te dvije banke. Slavica Injac, direktorka Agencije za bankarstvo, koja je optužena da je Bobar banku i bankarski sektor Republike Srpske oštetila za 123 miliona konvertibilnih maraka, bila je u kućom pritvoru, pa joj je on ukinut i ona se vratila na svoje mesto u agenciji?

MILJEVIĆ: Osnovni problem u BiH, ne samo u RS, je to što nema vladavine prava. Teško je govoriti o razvoju ekonomije kad u zemlji vlada bezakonje, što političke stranke i njihovi tajkuni beskonačno iskorištavaju.

KARABEG: Da li RS može doći u situaciju da nema para za penzije i socijalnu pomoć? U tom slučaju biće ugroženi najsiromašniji?

PAVLOVIĆ: Zbog toga vlada na svaki način pokušava da dođe do likvidnih sredstava kako bi podmirila najugroženije grupacije stanovništva, jer zna da će biti velikog nezadovoljstva ako ne bude tih isplata. Nakon analize 15 ministarstava i dva fonda - zdravstvenog i penzionog - revizorska služba je konstatovala da je u prošloj godini budžet probijen za 377 miliona KM. Kad se napravi izveštaj za celu vladu, deficit će biti veći od 400 miliona.

KARABEG: Ispada da narod živi u Namibiji, a vlast i ministri u srednjoj Evropi?

MILJEVIĆ: Da se malo ispravim. Narod ne živi baš kao u Namibiji zahvaljujući onome što su izgradile Austrougarska i bivša Jugoslavija. Jer, od infrastrukture koju sada imamo, samo pet procenata je izgrađeno u posljednjih 20 godina. Kada ne bi bilo onoga što su napravile Austrougarska i bivša Jugoslavija, onda bi ovaj naš narod zaista bio u Namibiji. A ova naša vlast ne ponaša se kao da je u srednjoj Evropi, nego kao da je na bogatom jugu Francuske, tamo gdje je Monte Karlo.

KARABEG: Dodik je bio u Rusiji početkom juna ove godine i sastao se s Putinom. Uoči tog puta on je rekao da će tražiti pomoć kako bi se finansijski stabilizovala RS. Međutim, kada se vratio više uopšte nije pominjao tu pomoć.

MILJEVIĆ: To je stalno ista priča. Moj je komentar na sve to - jadna je zemlja i njeni građani u kojoj se vlast hvali kreditima umjesto rastom proizvodnje, brojem zaposlenih i efikasnošću javnog sektora.

KARABEG: Da li su ovi silni ekonomski problemi uzdrmali poziciju lidera RS Milorada Dodika?

MILJEVIĆ: Nisam baš siguran. U RS, kao uostalom i u cijeloj BiH, na izbore izlazi oko 50 posto građana. U tih 50 procenata uvijek imate 30 posto onih koji žive od vlasti.To su administracija i budžetski korisnici.Tako da ne mislim da je nešto značajno uzdrmana pozicija gospodina Dodika i njegove partije.

KARABEG: Ako se nastavi ekonomsko propadanje, može li RS da doživi finansijski bankrot?

MILJEVIĆ: Mislim da to nije suštinsko pitanje, jer država ili entitet uvijek ostaju i nakon bankrota. Uostalom, kad god je BiH dotakla dno, kada je bila uzdrmana bilo koja vlast - ne govorim samo o ovoj aktuelnoj - uvijek bi utrčala međunarodna zajednica da je spasi. Tako je bilo svih ovih 20 godina nakon rata. Sjetite se protesta u BiH prije tri godine. Prva donacija koja je stigla nakon tih protesta bilo je 500.000 evra za opremanje policije, drugim riječima, ta donacija je bila usmjerena protiv građana. Ne bismo se trebali zavaravati, međunarodnoj zajednici je najvažnije da ovde vlada mir. To naši političari odlično znaju i zato bez ikakvog zazora huškaju narode jedne na druge. A kada račun dođe na naplatu, onda se pojavi međunarodna zajednica i sredi da se račun do kraja ne plati, kako bi kafana nastavila da radi.

PAVLOVIĆ: Ključno je pitanje da li će doći trenutak kada u budžetu neće biti dovoljno novca da se podmire sve obaveze koje su zakonom propisane. Kao što vidimo to se već dešava, ali su zasad pogođene one kategoriju koje nemaju značajnu ulogu kao glasačka mašina. Vlast će se suočiti sa velikim problemom onog trenutka kad ne bude dovoljno novca za plate zaposlenima u javnom sektoru, kada službenici administracije, profesori, učitelji i lekari ostanu bez plata.To bi bio početak procesa koji se zove bankrot. To je trenutak kada će se pobuniti oni koj su naučili da žive na državnim jaslama.

KARABEG: Tada bi moglo doći do promene vlasti!

PAVLOVIĆ: Tako je.

MILJEVIĆ: Bilo bi dobro kada bi se to desilo ali, nažalost, mislim da neće.

(Radio Slobodna Evropa)