Ovog puta vam predlazem da procitate jedno drugacije misljenje. Ono koje se u vecini ne slaze sa Vedraninim.
Na vama je da odredite svoje....
*************************
O njenim knjigama mišljenja su različita. Nekome smeta literatura sa psovkama i šokovima u toj meri. Drugima se dopada. Na ovim prostorima većina ne čita, ali zna za Vedranu Rudan zahvaljujući brojnim pojavljivanjima u medijima. Nekada to behu emisije iz kulture. Danas, uglavnom političke. Stoga se bavimo razmatranjem tog dela njenog uticaja u društvu.
Iz ugla gledanja tipičnog sekulariste i promotera ženskih prava, može se probrati dosta Vedraninih izjava za hvalu. To bi svakako bila direktna kritika verskih poglavara. Rudan vešto primećuje zataškavanje pedofilije u redovima crkava koje, s druge strane licemerno osuđuju neke vrste slobodnih ljubavi punoletnih. Simpatična je i Vedranina osuda muške dominacije kao i njena poruka ženama da vrate istom merom i zamene svoje istrošene muževe što mlađim.
Posebno je hrabro Vedranino javno priznanje da njen otac jeste bio jedan od mučitelja u logoru Jasenovac i njen stav da ona ne treba da snosi posledice za nešto što lično nije uradila.
Gospođa Rudan zaista nije nasela na sveopštu reanimaciju nacionalizma i klerikalizma koje je zarazilo većinu građana zapadnog Balkana krajem. Na tome joj svaka čast.
Međutim, postoje i neke druge ideologije karakteristične za Balkan 90-tih na koje Vedrana naseda celim bićem. Reč je o ideologiji antizapadnjaštva koja u njenom slučaju poprima ekstremne razmere.
BAUK: Među glavnim protagonistima reklame ,,Ne u EU’’ koja se na HRT-u vrtela pred referendum o pristupanju, bila je naravno Vedrana Rudan. Istakla je da često ide u Austriju i Evropu i da tamo ne cvetaju ruže. Prezir prema Evropskoj Uniji, Americi i naročito Izraelu kod spisateljice provejava u meri na kojoj bi joj pozavideli Vojislav Šešelj, Mila Alečković i Smilja Avramov. Kusturica i Mirjana Bobić su mala deca. Čini se da nema antizapadnjačke teorije zavere koju gđa Rudan nije primila zdravo za gotovo i dobro je unapredila.
Čitajući njene tekstove stiče se utisak da za balkanske ratove 90-tih i raspad Jugoslavije nije kriv nijedan jugoslovenski narod niti ijedno rukovodstvo, već neko sa strane. Da ne znamo šta se zaista desilo, zaključili bismo da je u SFRJ upala strana vojska i na silu razdvajala nevine i jugoslovenske narode koji su se plačući držali zajedničkih zagrljaja.
U Vedraninim tekstovima nema otpora ruskom, arapskom ili kapitalizmu meksičkih tajkuna. Nema otpora ni ruskim ili kineskim vojnim bazama koje neretko niču po svetu. Interesantni su Balkanci koji se raduju kupovini privrednih giganata od strane Rusa, a pritom sebe i dalje doživljavaju kao antikapitaliste.
Ne znamo postoji li iko sa malo pameti ko bi dopustio da ga neko sa strane razvede i posvađa, a kamoli nagovori na ubistvo bližnjeg. Ako postoji onda je veća patologija u njemu, nego u onom ko ga nagovara.
Primetna stvar kod mnogih ekstremnih levičara je da se zalažu protiv nacionalne netrpeljivosti i mržnje, ali samo ako nije reč o Amerikancima, Izraelcima i još tri, četiri moćne zapadne nacije. Ukoliko se radi o njima, svaka mržnja i podmetačina je ne samo oprostiva već i poželjna.
Antiamerikanizam Vedrane Rudan ide dotle da termin Amerikanac poistovećuje sa pojmom nečovek. Tako u jednom intervjuu kaže: Milošević nije Srbin. Tuđman nije Hrvat. Ja na sve njih gledam kao na Amerikance (?!).
Teorije da je Milošević američki čovek možda su i mogle da piju vodu kod najneobrazovanijeg sloja naroda, ali i to samo do momenta kad jedna druga moćna država nije pružila utočište Miloševićevoj supruzi i sinu. Od časa kad je Rusija, u kojoj je inače brat S. Miloševića visoko ugledna ličnost, zaštitila Miru, Marka i još neke značajne ljude tog režima (B.Karić) i to tako što je ignorisala poternice republike Srbije, vrapcima na grani postalo je jasno pod čijim je uticajem zapravo bio taj režim.
Vedrana Rudan i njoj slični očigledno ne idu za faktima. Njima se, iz nekog razloga dopada da je Milošević Amer, pa da im ne rušimo Sneška.
Teško je nabrojati podmetačine koje pomenuta spisateljica prišiva zapadu. U jednom intervjuu tvrdi da je Osama Bin Laden izmišljen lik. Osoba koja nikad nije postojala i koja je izmišljena (verovatno u fotošopu) za nečije potrebe. Odakle toliko snimaka, fotografija, papira o studiranju, intervjua sa njegovim profesorima? Odakle Al Kaida?
Poenta teorije je da je Amerika sama sebi porušila infrastrukturu 2001. Svi bismo voleli da znamo koja je logika države da sama sebi poruši ukupno 230 spratova sa deset hiljada najuspešnijih firmi. Koji je interes bilo koje zemlje da na taj način toliko unazadi svoju ekonomiju?
Za jedan medij Vedrana je dala izjavu da se divi svim narodima, koji su pružali otpor zapadu: Iračanima, Avganistancima, Libijcima i nekim Srbima.
Šteta što je propustila priliku da imenuje kojim. Kome u Avganistanu? Talibanima? Da li se to deklarativna levičarka divi islamistima koji zabranjuju ženama školovanje, slobodan izbor partnera, odlazak kod lekara jer i to podrazumeva skidanje pred drugim muškarcem, slobodno odevanje i slično? Kome se divila u Iraku? Sadamu Huseinu koji je likvidirao na hiljade protivnika svog režima među kojima i sopstvene zetove? Kome se divila u Srbiji? Miloševiću i Šešelju koji su podupirali agresiju na njenu zemlju? Oni su bili najveća perjanica antizapadnjaštva.
KRITIKA BEZ ALTERNATIVE: Razlika između hejterske i ozbiljne kritike je u tome što se ozbiljna poziva na fakte i neretko nudi alternativno, a funkcionalno rešenje. Kod Vedrane toga nema. Ona kao mantru ponavlja frazu o zloj Americi koja će pokupovati sve što postoji na celom svetu. Neretko je naglašena i zloba Jevreja koji ne daju Arapima da dišu.
Podaci kažu da Arapi imaju 22 države. Neke od njih vrlo velike. S druge strane, Izrael sa preko šest miliona Jevreja prostire se na teritoriji velikoj svega kao Makedonija ili Slovenija.
Što se bogatih kapitalista tiče, fakti govore da ih je procentualno sve manje u SAD, a sve više u drugim delovima sveta. Tako su u Srbiji najveće gigante kupili Rusi, Austrijanci i Italijani (železara, telefonija, naftna i auto industrija). Na crnogorskom primorju najviše kupuju i ulažu Rusi i Arapi, a slično je i sa najvećim evropskim fudbalskim klubovima. Kad je reč o robi široke potrošnje odavno dominiraju Kinezi. Broj milionera nigde ne raste u toj meri kao u Aziji. Trenutno ih je tri miliona.
U Vedraninim tekstovima nema otpora ruskom, arapskom ili kapitalizmu meksičkih tajkuna. Nema otpora ni ruskim ili kineskim vojnim bazama koje neretko niču po svetu. Interesantni su Balkanci koji se raduju kupovini privrednih giganata od strane Rusa, a pritom sebe i dalje doživljavaju kao antikapitaliste.
Vedrani i njoj sličnima očigledno se dopada paradigma iz prošlog veka. Ona u kojoj su samo Amerika i Zapadna Evropa uspešne kapitalističke sile, pa stoga kritičari kapitalizma samo njima treba da upućuju prezir.
Primetna su česta naglašavanja da će ulaskom u NATO balkanski vojnici ginuti ne bi li očuvali mir u dalekom Avganistanu. Činjenice kažu da u Avganistanu uopšte nije NATO, već pojedinačne zemlje koje su želele da se uključe u mirovnu misiju. Tamo nema pripadnika polovine članica NATO-a, ali zato ima Australije koja nije u alijansi. Previđa se fakt da je upravo na zapadu vojska neobavezna za razliku od vodećih antiglobalističkih država. Za razliku od višegodišnje obavezne vojske u Severnoj Koreji, Kini ili jednogodišnje vrlo represivne vojne obuke u Rusiji, u najvećem broju zapadnih država pušku nosi samo onaj ko je želi i to tako što će za svoje vojnikovanje primiti platu. Neće, dakle, nijedan Hrvat ili Srbin biti nasilno mobilisan i odveden u Avganistan. Otići će oni koji su vojnikovanje odabrali kao poziv.
SEKULARIZAM U PRAKSI: Uočljiva je kontradiktornost antizapanjaka koji sebe doživljavaju kao sekulariste. Bilo bi interesantno čuti gde i u kojoj meri se religije kritikuju toliko javno van zapada i nekih zapadnjačkih bivših kolonija.
Sme li islam da se kritikuje u nekoj arapskoj zemlji ili Iranu i u kojoj meri? Kako stoji stanje u Rusiji znamo po presudi pankerkama koje su snimale spot u crkvi.
Sekularna država nije izborena u Bengaziju, Delhiju ni Sibiru već tokom francuske revolucije. I Prvi maj (izboreno osmočasovno radno vreme) i Osmi mart (ženska prava) izvojevani su na teritoriji SAD. ,,Prvi maj’’ u Čikagu. ,,Osmi mart’’ u Njujorku.
Upravo je zapad majka levice. Ne one ekstremne koja je zabranjivala privatnu svojinu, ali svakako one umerene (socijaldemokratija). Levice koja ne zabranjuje delanje privatnog sektora i ne prelazi u totalitarizam, a pak omogućava socijalnu pravdu (Skandinavija, Francuska, Kanada), sekularnost, ljudska i manjinska prava.
Francuska, teritorijalno najveća u EU, do danas je ostala najsekularnije društvo sveta. Bez veronauke u državnim školama i verskih simbola na javnim mestima. Baš zahvaljujući približavanju EU, balkanske države usvajaju zakone koji omogućavaju istinsku sekularizaciju i ograničavanje monopola najdominantnije religije.
Možda Vedrana i njoj slični misle da bi se balkanski narodi, onakvi kakvi su danas, sami setili da usvoje zakone o pravima seksualnih manjina i alternativnih verskih zajednica. Praksa pokazuje da su do takvih zakona balkanske države dolazile na jedvite jade i to samo zato da bi im EU, kao nagradu za ljudska prava, omogućila putovanje bez viza.
Šteta što Vedrana, koja dosta dobro kritikuje uticaj religija i kršenje ljudskih prava, to nije naglasila u kampanji protiv EU.
Osvrnemo li se na njen blog o Brejviku pročitaćemo da je Vedrana likovala što ubica nije islamski terorista već plavooki Evropljanin. Čudno je njeno izbegavanje da primeti da je upravo Brejvik takođe u ideologiji antiglobalizma. U svoj zločinački pohod Brejvik je krenuo s namerom da zaustavi globalističke procese u kojima vidi najveće zlo.
I Brejvik je javno hvalio Srbe devedesetih i još neke narode koji uspešno odolevaju da se uklope u novi svetski poredak.
Zaključak teksta nikako ne treba da bude stvaranje nekog prezira prema spisateljici. Naprotiv. Vedranin nesvakidašnji lik i delo nose crte originalnosti i neki kvalitet nesumljivo postoji. Pre manje od decenije Vedrana Rudan se u Beogradu pojavila u alternativnom CZKD-u. Zavoleli su je ljubitelji alternativne beogradske kulturne scene. Danas Vedranu obožavaju široke balkanske narodne mase. Tako su, i na pijaci beogradske periferije, dve bake vodile sledeći dijalog.
- Jesi l’ čula šta je Vedrana rekla protiv Anđeline Džoli? Da je jedan običan američki vibrator na Balkanu! – započinje prodavačica na pijaci.
- Jesam! Vala joj je skresala. Pametna je Vedrana. Ne naseda na bošnjačku propagandu o genocidu! Čula sam da je počela da izdaje čisto ljubavne romane. Neće više mnogo da filozofira. Moraću da počnem da je čitam – zadovoljno se nasmešila baka što kupuje kajmak.
Od antizapadnjaštva neko kupi kajmak i te kako.
(e-Novine)
