LATINKA PEROVIĆ: Srbija je i dalje nahijsko društvo

Sta reci nakon sto je Incko, odlazeci predstavnik medjunarodne zajednice u BiH, nametnuo Zakon o zabrani negacije genocida? 

Rekao bih - sta je cekao do sada? sto je uradio je kao da je potpalio fitilj povezan sa dinamitom - i pobjegao kao zadnji terorista!

Predlozio bih vam da procitate izvode intervjua Latinke Perovic ili da ga kompletnog pogledate na linku na dnu clanka.

****************************************

Imamo dominaciju autokratije, ali konkurencija autokratiji nije bitno različita"

25. jul 2021

“Šta je još potrebno da kvalifikujete taj zločin onako kako ga kvalifikuje ceo civilizovani svet!? Nakon toliko sudskih presuda, toliko napisanih knjiga, toliko naučnih radova, dokumentarnih i umetničkih filmova… vi i dalje negirate očigledne činjenice”, kazala je istoričarka Latinka Perović u intervjuu za portal građanske Srbije Forum.

“Takođe, ovde se ne postavlja pitanje uzroka ratova. Došla su na dnevni red pitanja bilansa, šta se dogodilo, kakva je naša odgovornost. Izbegavanje odgovora na ta pitanja nam se vraća na način koiji vodi našem daljem propadanju”, kazala je Latinka Perović.

Dodala je da ne veruje da neko ko je prosečne građanske pameti i kulture može da kaže da nije bio genocid, već “strašan zločin”.

“Ali, šta znači strašan zločin? Vi imate tamo ogromnu grobnicu zasejanu maloletnicima… Pa ko je to proizveo? Pa kako mi možemo da se zaklanjamo iza toga? Niko neće da prihvati odgovornost za takve zločine, ali to je neizbežno ako želimo da opstanemo kao civilizovan i demokratski narod, i kao humani ljudi”, kazala je Latinka Perović.

Prema njenim rečima, odavde se šalju poruke kojima se ne daju uverenja da je Srbija spremna na mirno susedstvo i da se može koncentrisati na sebe i sopstveni razvoj.

“Jer, pazite, ako su Srbi van Srbije bili razlog za promenu etničkih granica, pa oprostite, ali kakva je sudbina tih Srba van Srbije bila u ratu u Hrvatskoj, u Bosni… To su bila ogromna demografska pomeranja koja su se polako slivala u Srbiju a iz Srbije dalje. To je jedna ozbiljna istorijska regresija”, navela je Latinka Perović.

„Šešeljizacija“ Srbije

Ocenila je da je u Srbiji na delu pritisak “tog užasnog primitivizma”.

“Pre neki dan je govorio bivši predsednik Demokratske stranke i Srbije Boris Tadić i govorio je o ‘šešeljizaciji’ Srbije. I to je tačno. Ako imate osnivača Radikalne stranke koji je govorio užasne stvari, učestvovao u zaista krvavim sukobima, osuđen u Hagu, vratio se, pojavljuje se na ključnim medijima. Pa gde smo mi onda? Ovde se ne toleriše nikakva primedba niti pritisak na vlast. Ako ste građanin koji plaća porez, glasa, stiče penziju – po kojoj onda osnovi nemate pravo da utičete na politiku”, upitala je Latinka Perović.  

Ocenila je da je zabluda dobronamernih ljudi koji očekuju nekog Mesiju, jednog čoveka koji će da napravi neki kopernikanski obrt.

“Ja to ne očekujem jer imam uvide u ono što je naša tradicija. Mi smo jedno autokratsko društvo, po tradiciji, društvo koje je uvek računalo sa vojnom silom, društvo koje je imalo pretenziju da se širi… Srbija nema duboku liberalnu tradiciju, ona nije htela Evropu, ona neće kapitalizam, neće liberalizam pa morate onda da birate neke patrijarhalne varijante nekakve zadružne države, sa nekim autokratom koji u vaše ime govori, i to je ono što parališe Srbiju”, ocenila je ona.

“Srbija i dalje ima tu nahijsku dušu, imala je to i u vreme socijalističkog perioda, svaki region je imao svog čoveka, on je kadrirao, uticao na investicije… Ali, ona danas to takođe ima. To nisu samoupravne jedinice, to su feudi, u kojima jedan čovek može sve da radi: da obezbeđuje sredstva, da razvija jedan grad kao državu… To su neka dubinska sistemska pitanja o kojima treba govoriti”, istakla je Latinka Perović.

Dominacija autokratije

Prema njenim rečima, u Srbiji imamo dominaciju autokratije, ali konkurencija autokratiji nije bitno različita.

“Ona opet traži nekog novog čoveka, novog vođu koji bi personalizovao njenu struju. Ja ne kažem da to može da se promeni preko noći, ali je važno da – za promenu – to bude jasno i da društvo o tome razgovara”, poručila je Latinka Perović.

Ocenila je da je posle američkih izbora jasno da će se SAD sve više angažovati ovde i dodala da je to važno, ali da mi moramo maksimalno angažovati sopstvene potencijale.

“Ne treba imati prevelika očekivanja od Zapada, takva očekivanja su umrtvila naše društvo. I mislim da ovde ima ljudi koji razmišljaju, koji postavljaju sebi pitanja. Postoji dijalog, izlaze vrlo važne knjige, naučni poduhvati. To je jedan proces”, kazala ej Latinka Perović.

Ona je dodala da srpska istoriografija nije unisona, već je jako podeljena.

“Jedan deo ima državnu pomoć, i to nije tako naivno. Ipak mislim da je istovremeno prisutna generacija koja radi temeljnije i postavlja pitanja. Mislim da je tako i u drugim strukama. Ima ljudi koji su visoko dorasli svojim profesionalnim dužnostima, ali se žale da ne mogu da utiču na donošenje odluka”, navela je Latinka Perović.

Ceo intervju možete pogledati na portalu građanske Srbije Forum, kao i na njihovom YouTube kanalu.

(Autonomija, foto: screenshot Portal Forum)

Ovo mesto proglašeno je za najlepše ostrvo Jadranskog mora: Marko Polo je sa njega krenuo u svet

 Ostrvo koje se nalazi u Dubrovačko-neretvanskoj županiji pravi je biser Jadrana

Pise: Olivera Milivojčević

Nemački časopis Horzu proglasio je hrvatsko ostrvo Korčulu za najlepše na Jadranskom moru i za jedno od najlepših na svetu, čime je stala uz rame sa eksluzivnim svetskim destinacijama kakve su Bora Bora, Havaji, Maldivi i Sejšeli.

Ovo ostrvo koje se nalazi u Dubrovačko-neretvanskoj županiji obiluje plažama i strmim liticama, živopisnim selima, a glavni grad Korčula je živi muzej.

Cela Korčula prekrivena je gustim borovim i hrastovim šumama, a jedno je od najvećih ostrva na Jadranu. Plaže su u glavnom stenovite ili šljunkovite, a more je kristalno čisto. Ostrvo je brdovito, a najviši vrh je na 560 m nadmorske visine.

Istorija ostrva

Veruje se da je ovaj dijamant dalmatinske obale imenjak grčkog ostrva Krf. Naime, prvo ime Korčuli su nadenuli njeni osnivači Dorani, koji su ga prozvali po glavnom naselju oblasti iz koje su dolazili - Korkyre. Budući da se isto ime ima i ostrvo Krf u Grčkoj, dodali su imenu Korkyra pridev melaina (crna) da bi se valjda razlikovalo od Korkyre na jugu.

Korčula je prvo bila grčka kolonija, zatim ilirska i rimska pod imenom Corcyra Nigra, pa zatim vizantijsko, i na kraju slovensko naselje.

U 14. veku Korčula je bila pod vlašću Dubrovnika, a od 1420. do 1797. pod Venecijom. Od 1797. do 1805. bila je pod Austrijom, da bi je 1806. osvojio Napoleon i Francuzi, sve do 1815. kada je opet pala pod vlast Austrije.

Tokom Drugog svetskog rata Korčula je bila pod itaijanskom i nemačkom okupacijom, a 1945. godine postala je deo Jugoslavije, i na kraju Hrvatske.

Ostrvo se prostire na 279,3 kilometra kvadratna, a najveći gradovi su Korčula i Vela Luka.

Međutim, ono što ovaj biser Jadrana može da ponudi je letovanje za svačiji ukus. Oni koji vole noćni život mogu da letuju u gradovima, dok su za turiste koji su željni netaknute prirode i mira rezervisana mala mesta poput Prigradice i Smokvice.

Grad Korčula

Nalazi se na isturenom rtu, i opasan je zidinama iz 13. veka, koje su Mlečani dodatno fortifikovali kulama stotinak godina kasnije.

Glavni ulaz u stari deo Korčule su Kopnena vrata, iznad kojih su Mlečani podigli kulu Revelinu sa koje se nadzirao kanal oko utvrđenja.

Centralno mesto u gradu je Strossmayerov trg, na kojem je i glavna crkva, Katedrala Svetog Marka, sagrađena u 15. veku.

Odmah pored katedrale je Opatska kuća, nekadašnja Biskupska palata, u kojoj je smeštena Opatska riznica, poznata po delima dalmatinskih i venecijanskih umetnika.

Levo od katedrale je crkva Svetog Petra, a nasuprot nje je gotička palata Arneri. Odmah pored je i renesansna palata Gabrielis, koja je 1957. pretvorena u Gradski muzej.

Na obali je crkva Svih Svetih, sagrađena 1301, koja je nekada pripadala najstarijem bratstvu na ostrvu. U blizini je i sedište bratstva, koje je danas Galerija ikona, među kojima dominiraju vizantijske iz 13, 14, i 15. veka.

Svakog 29. jula, na dan sveca zaštitnika, Sv. Teodora, u gradu Korčuli se tradicionalno održava Moreška fešta - ples sa mačem. S obzirom da je postala turistička atrakcija, Moreška fešta se danas ponavlja svakog četvrtka dok traje letnja sezona.

Tokom fešte pleše se u spomen na sukob hrišćana i Mavara prilikom pokušaja oslobađanja devojke koju su zarobili nevernici.

U gradu Korčula nalazi se i kuća za koju se veruje da je u njoj rođen Marko Polo. Ime ovog velikog svetskog pustolova i moreplovca vezuje se za ovo ostrvo i za to da je baš sa njega kao sedmnaestogodišnjak krenuo na dugo putovanje po svetu.

Lumbarda

Lumbarda je selo udaljeno 6 km od Korčule, koje je je u 16. veku postalo letovalište korčulanskih velikaša.
U okolini Lumbarde ima nekoliko vrlo prijatnih i skrivenih plaža, a selo je poznato i proizvodnji desertnog vina Grk, od loze uzgojene na pesku.

Blato

Gradić u unutrašnjosti ostrva, poznat je po fešti Kumpanjija, koja je posvećena svetici Vinćenci. Fešta se održava na glavnom trgu ispred crkve, svakog 28. aprila.

U Blatu postoji i barokna lođa iz 18. veka, renesenanski kaštel Arneri, u kojem je smešten Gradski muzej, kao i crkva Svih svetih iz 17. veka.

Prigradica

Prigradica je skriveni dragulj ostrva Korčule u kome je priroda netaknuta. Ovo je malo ribarsko mesto okruženo starim vinogradima i maslinjacima na severozapadnoj obali ostrva Korčula. Prigradica je udaljena 4 km od Blata, a 12 km od Vela Luke.

Od grada Korčule deli je 45 kilometara. Prigradica, jedna do najranije naseljenih uvala na ostrvu, nastala je kao izvozna luka za cenjeno vino i maslinovo ulje iz obližnjeg Blata. Krase je mnoge drevne kamene kuće, tako da je Prigradica očuvala autentičan rustični izgled minulih vremena.

Prigradica je idealan izbor za prijatan i miran odmor. Uvalom dominira velika plaža sa lukobranom sagrađenim u doba vladavine Austro-Ugarske.

Vela luka

Relativno nov grad, Vela luka sagrađena je u 19. veku, na neolitskom nalazištu Vela Spilja, na 45 km od grada Korčule.

Smeštena je na zapadnom delu ostrva, u dnu duboko usečenog i prostranog zaliva, razvedenog u mnoštvo uvala čije su obale obrasle vinogradima, maslinama, smokvama, i borovima.

Vela luka je i glavna luka na ostrvu, i iz nje redovno plove trajekti za Split i Lastovo.

Nedaleko od Vela Luke smešteno je osrtvce Proizd, koje se može pohvaliti kristalno čistim morem, belim stenama, i predivnim šljunkovitim plaža.

Hrvatski pevač Oliver Dragojević poreklom je iz Vela Luke, a poznavaoci njegove muzike tvrde da je upravo u mnogim pesmama opevao ovo ostrvo.ela luka

Relativno nov grad, Vela luka sagrađena je u 19. veku, na neolitskom nalazištu Vela Spilja, na 45 km od grada Korčule.

Smeštena je na zapadnom delu ostrva, u dnu duboko usečenog i prostranog zaliva, razvedenog u mnoštvo uvala čije su obale obrasle vinogradima, maslinama, smokvama, i borovima.

Vela luka je i glavna luka na ostrvu, i iz nje redovno plove trajekti za Split i Lastovo.

Nedaleko od Vela Luke smešteno je osrtvce Proizd, koje se može pohvaliti kristalno čistim morem, belim stenama, i predivnim šljunkovitim plaža.

Hrvatski pevač Oliver Dragojević poreklom je iz Vela Luke, a poznavaoci njegove muzike tvrde da je upravo u mnogim pesmama opevao ovo ostrvo.

(Telegraf)

Angel Trajkovski: Nezaboravni susreti

 Dragi nasi,

u ovom sumornom vremenu korone lijepo se sjetiti nekih lijepih dogadjaja iz proslosti,nekih nezaboravnih i dragih susreta...

Meni je u divnom sjecanju ostao susret sa jednim od najboljih kosarkasa svijeta svih vremena,velikim NBA igracem Julius Ervingom(Irving),zvanim "Dr.Jay"...

Taj nezaboravni dogadjaj je bio 24.oktobra 1995.,par mjeseci poslije mog dolaska u USA(3.sept.1995)...Naime, u mom Boise-u(gl.grad drzave Idaho) je tada odrzana velika Humanitarna ceremonija u kojoj je Irving bio jedan od najznacajnijih gostiju,a mene su pozvali da budem jedan od zvanicnih gostiju...U ogromnoj predivnoj dvorani je bilo prisutno oko 3.000 gostuju,svecano obuceni(smokinzi,leptir masne,kravate...dame u svojim elegantnim dugackim haljinama) i na pocetku su prestavljani gosti...Bio sam silno iznenadjen mojim pretstavljanjem gdje su upotrebljene neke rijeci koje su prevazilazile istinu o meni,a aplauz publike me skoro doveo do suza...

Ceremonija je trajala oko 2 sata,a poslije nje u programu je bio moj susret sa Irvingom,koji je trebao trajati 10 min.

Mojem pretstavljanju je bila prisutna Mrs.Sharon Grisham-Shery,koja je ustvari realizovala moje ucesce u Ceremoji...Shery je jedna plemenita osoba, koja mnogo pomogla nasoj porodici prilikom dolaska u USA,posebno mojoj kcerci Barbari,koja je dosla skoro 4 god. prije mene. Sheri je advokat i predavala je na koledzu gdje je isla Barbara,tu je upoznala,zavoljela i Barbara nju,uzela Barbaru da zivi s njom tako je da ona smatrala i sada smatra za drugom majkom...

Na slici: pocetak susreta za Irvingom,kojem je prisustvovala Shery.Irving mi kaze:"Ti si dosao iz zemlje kosarke...."

Na pocetku razgovora sa jednom prirodnom ljubaznoscu Irving se pozdravio i sa mojom suprugom Jolanom-Okom...

Prosto je nevjerovatno kako je tekao nas razgovor,kao da se godinama poznajemo,kao da smo dugo prijatelji...a slicna iskustva imam sa svim velikim imenima s kojima sam bio u slicnim razgovorima..

Irving je tada bio vlasnik NBA tima Philadelphije i raspitivao se za mnoge igrace sa prostora nase Juge,a posebno je bio zainteresovan za igraca "Zadra" Arian Komazeca,za kojeg mi je rekao da ce pokusati da ga dovede u svoj tim.Tada je Komazec bio na usponu karijere sa svojih 2,01 m. visine u 25-oj godini...Poslije sam pokusao putem nekih veza da prenesem Komazecu razmisljanja Irvinga,imao sam zatim i kontakte sa Irvingom,ali to se nije realizovalo...

Vec sam rekao da je nas razgovor trebao trajati 10 min.,ali dok su drugi cekali na Ervinga, nas razgovor je trajao vise od 1 sata...

Rastanak je bio srdacan,dirljiv,prijateljski...

Eto,toliko sa jednog nezaboravnog susreta sa velikanom NBA kosarke... 

Pozdrav Vasim porodicama,pozdrav Vama!

                                                    

Vas Angel

Sretan Bajram ...

 ... želim svima koji slave!

                  Bajram Šerif mubarek olsun!

Nije tesko - kad je lako!

Ovo je jedna mudra filozofska - Alan Fordovska, specijelno za ponedjeljak! 

Elem, zastekao mi laptop, blog, email... I pored mog opreza i borbe da ne zaradim internet triper, ne daj boze sifilis ili kako se to zove virus - izgleda da sam nesto zakacio i morao sam, zapravo moj laptop je morao, na lijecenje. Strpljen - spasen, korak po korak uspijem ga izlijeciti. 

U medjuvremenu sam promijenio podneblje, dosao do predivne Korcule i jednje od njenih pitomih uvala. Mozda ce djelovati prozaicno, ali svejedno, ovo je raj na velikoj planeti zemlji!

Istina, internet spor, povremen ili nikakav - ali kome to smeta u raju!? Struja slaba - gase se svjetla na izlasku iz sobe. Voda topla - kad sunce ugrije. Ali riba- tek izvucena iz mora! Vino domace i pijem ga onako kako ga i domasni piju - sa pola vode. I jos nest - tako cijeli dan.  

Drustvo - predivno, domaci, banjalucani... Ko nas ne zna - vjerovatno se ibreti nasem neprestanom smijehu...

Ali, ostavicu drustvo za drugi put kad budem imao malo vise vremena.

Jedanaesti juli

Danas je 11. juli.
Na danasnji dan, prije dvadeset sedam godina, desilo se nesto strasno,
nesto sto normalni ljudski um ne moze razumjeti.

Hiljade ljudi je ubijeno. 
Hiljade necije djece, majki, oceva, striceva, daidza, ujaka, amidza, djedova, babi... 
Hiljade porodica je trajno osakaceno, unisteno.

Ubijeni su zbog vjere i nacije; i u ime druge vjere i nacije...

Dvadeset sedam godina je proslo, a kao da se ubijanje tih ljudi nastavlja,
jer, jos uvijek se svadjaju da li je ubijeno pet ili osam hiljada, 
da li je to samo strasan zlocin ili genocid,
da li su to isto i oni nama cinili, ranije ili kasnije, 
da li se, kada i kako osvetiti..?
Ja ne mogu da shvatim, niti da prihvatim
da postoji ljudski stvor koji tako nesto moze smisliti i uciniti...
Zlocin kakav je ovaj se, zbog onih kojih vise nema, 
zbog onih koji za citav zivot ostadose osakceni, unesreceni,
zbog onih koji odrastaju bez porodica, 
ali i zbog buducih generacija, nikada ne smije zaboraviti.

Ali, u isto vrijeme, ne treba dozvoliti mrznji da prevlada druga osjecanja.
Jer mrznja je najnizi ljudski osjecaj; razara onoga u kome je. 
Kriva je za mnoga zla. Ona radja novu osvetu. Uvod je u novi zlocin.

Nikada ne smijemo zaboraviti Srebrenicu.
Ne zaboravimo ni druga stratista; ni jednu nevinu zrtvu. 
Jer zrtva nema naciju. Ona je to sto jeste za svagda.
Ali, ne zaboravimo i ne ostavimo nekaznjenog ni jednog zlocinca.
Jer sve dok zlocinci nekaznjeno setaju Srebrenicom, Banjalukom 
ali i Sarajevom i Mostarom, Bosna nece biti mirna; ni mi s njom.

************************
( Ovaj  tekst sam napisao i prvi put objavio 2010.
Uz male izmjene objavljujem ga 11. jula, na dan posvecen zrtvama u Srebrenici)

Vladislav Bodnaruk - Toba: 43. dio Siju se Vjencanice

 

"Stig'o je stig'o je ... stig'o ... jebote!" ulece Stari u kucu. 

"Jebo on tebe, sta se deres, konju jedan ... 'oces da me srce , prekine? Ne ulazi mi u kucu sa Panikom!" izbezumi se Majka al' ipak upita: 

"Jel' Tiiitoo?" 

"Kakav Titooo, stigo onaj nas!" uzbudjen je Stari. 

"Koji nas? Nas je samo jedan, nas dragi Tiiitooo! Ti zaboravio na nas spijunski telefon u hodniku, jelde!? Ja te lijepo pitam jel' stigo Tiiito a ti kazes, nije Titoo, nego stig'o onaj nas! Jesi li ti normalan Franci? Ko to ima jos na ovom svijetu da je nas osim naseg dragog Tiiteee!?

"Ma drag je i meni nas Titooo, al' ja kazen ... stig'o onaj nas!" uporan je Stari.

"Vole jedan, sad' ce crvenoglavi Zivadin iz Poste odma' odletiti u Udbu da ih obavijesti da Tiiitooo nije nas i da nam je ... sam  Staljin stig'o!" skoro zaplaka Majka.

"Znas sta, nes' ti vidjet' ni jedne Amerike a ni Ambasade ni u Vasingtaunusu ni u Holisvudsu, ti's ici na renoviranje Golog Otoka, materemi!"

Stari skonta u sekundi da je preleto sa izjavom! Izvuce se lagano do hodnika pa onda, mudro prozbori: "Ima li koga na vezi, treba se kontakt sa Udbom, hitno! Stig'o onaj ... nas!" 

A telefon ... nista! 

Stari ponovo, ali sad tiho prosapta iznad telefona: "Stiglo ono ... govno!" 

Kad se sapce, najdalje se cuje, jer svi nacule ... usi, a i sta bi!? 

Kvrc, pa krc ... "Ko?" sapnu promukli glas. 

"Onaj ... nas!" vadi se Stari. 

"Jel' , Drug Staljin, taj vas!?" sapce, isto promukli glas. 

"Zivadine, konju ... stig'o onaj nas mali AAron iz Amerike na Vojni aerodrom na Batajnicu! Sletio, dovukli ga amerikanci! Ne moras ti o svemu bas misliti ali povezi malo misli! Iz svega sto prisluskujes ... nadji malo logike!"

"Cegaaa, da nadjem?"

"Ma, nista!" rece ljut Stari.

"A sto onda izgovars to ime sa dva velika A?"

"Kako ti to mozes znati da su u imenu dva velika A, samo iz mog izgovora? Da ti Zivadine nisi uvih dana njusio po arhivi DB-a!?" ljuti se Stari.

"Logika, rek'o si i sam da se sluzim logikom!" logican je i Zivko. 

"Dobro, dobro ... sve mi je jasno, nego spoji me sa Titom i General Stabom ... odma'!" 

"Ne, smijem to Druze Franci, moj nivo je do Komandanta Grada." izlanu se Zivko.

"Dobro, de ... daj mi onda Titovo obrzbjedjenje, Generala Zezelja, hitno je!" veli Stari.

"Ne moze ni to! Tvoja Linija, se ne spaja sa najvisima, nije taj nivo!" deklamuje Zivako a sve mu nekako drago pa mu srce ... igra!

"Cuj, nije moj nivo! Naravno da nije, On bivsi kocijas iz Gorskog Kotara a ja obrazovani predtarni kadar! Imas ti i pravo ... nije On moj nivo! Nista onda, zovi mi Masinski Fakultet u Beogradu i daj mi mog ... Jovana! Pozuri Zivadine!"

"E, to moremo probati!" rece Zivadin. 

Cekali, cekali a Zivadin ne zove. Il' se Jovan opet zabavio po Skadarliji ili Zivadin samo zajebava!?

Stari se po malo unervozio pa seta gore-dole po kuci. 

"Sjedi vec jednom, vraze jedan stari, sta si se ushod'o k'o posran horoz !?" veli mu Majka.

"Vidi, otkud nama na stolu Banjalucke novine?" pita Stari, Majku u cudu. 

"Ma bila Hadzihafizbegovicka jutros nesto, pa zaboravila novine!"

"Ja jebe novina, vidi k'o djecija Politika!" 

Sjeo pa  dig'o noge na stol a noge mu se nesto usculeeec ... te poce da cita novine naglas: "Nestao postar Ostoja sa pemzijama. "Vidi greske, ne kaze se Pemzijama!"

"Ne kaze se, ne kaze se, u redu, ne kaze se u pravu si ... al' sto ti ne nosas papuce po kuci, k'o sav normalan Svijet?" dahce Majka.

"Stooo?"

"Cuju ti se noge, pravo jebeno,  eto stooo!" 

"Ma pusti bona to, nego slusaj, nema ga ni ove nedelje, k'o ni prosle tri cet'ri, ofalio vec dva mjeseca dana." cudi se Stari. 

"Pa sta s tim? Mozda se samo, zapio, covjek s ljudima!" veli Majka. 

"Ali, zeno, nema pemzija , mjesec dana ... znas li ti kakve su to pare, u tome je finta!" 

"Znas sta, alkohol je jeba, u tome je finta ... i ne seri vise ... de preleti na neku drugu stranicu novina! Ima li u tim novinama ista iz sfere ... kulture?"

Stari na brzaka prelosta novine. "Nema nista iz sfere kulture!" zakljuci Stari. 

"Nema nista iz sfere kulture? Bas cudno! A da ti kazem, nije Ostoja supak a mozda je penzije samo bacio u neki jarak ... nacice to ljudi vec! Uostalom, uvijek si govorio da su penzije mizerne! Znaci i nije neka steta!

Moja poruka bi im bila, Ljudi,  penzioneri , ne brinite se ... nisu to neke pare! A Ostoja ce ... naletit, kad - tad , svakako! Vidis da ni u Posti takodjer ne brinu ... posto konataju, kojeg ce vraga nekome tolike pare, kad se nemaju sve zajedno ni na sta ni potrositi, em mozda se covjek samo zasigurno zacug'o s nekim , izronit ce vec iz nekog jarka, kako vec rekoh! A i nosati onoliki teret od para, mora i vlast i Drzava pokazati nesto vise razumijevanja prema tim radnicima! Podijelit ce kad stigne!

Nije to lako!

'Ajd', pusti sad to Stari ... ni Ingrid ni Hadzihafizbegovicka nemaju vjencane 'aljine!" veli Majka. 

"I sta je sad u svemu tome nas problem?"  cudi se Stari.

"Problem je, snajderica Tvrzovka ... ona je vrlo bizi, a obe ove nase krave navalile na mene da im ja sasijem ... eto!

Ja bi to i mogla, da budem iskrena! Ti znas da sam ja zavrsila u Drvaru skolu za strucnu uciteljicu ... ma nisam sigurna da bi to stigla do Miholjdana!

A i dje mi je materijal! Nema kupiti u Banjaluci! U Na-Mi imaju samo tusor, gradl i keperd ... i gazu za rane, jeboga ti, ko'da smo svi jos u Partizanima!"  pomalo u ocajanju, rece Majka. 

"A sta mislis o forangama?" 

"O, forangama, ne mislim nista! Malo su prljave ali to cemo srediti na proljece ... i sta me pitas sad to glupo pitanje u svoj ovoj frci!?" ljuti se Majka.

"Nije finta u tome, mislo sam, ne znam sta ti mislis,  da skinemo, nase zavjese i forange po kuci!? To ti je skoro isto k'o ono za vjencanice! Samo ih, malo prorifljamo, operemo ... prije!

Sasij im od satena 'aljine, a poslje ih umotaj u nase forange! Eto ti rjesenja!" sretno rece Stari. 

"Prvo, da objasnim za saten ... to se guzva i uvlaci u guzicu, znaci mora postava, a to je za mene dupli rad! To ne ide! Taj dupli step ne bih zavrsila ni do Nove Godine a kamo li do Miholjdana!" ocajno zabrinuta veli Majka, pa i isto tako ocajno zabrinuto dodade: "Ma, nema ni kupiti bijelog satena u Banjaluci!" 

"Cuuuj!?" pokusava se Stari ukljuciti u problem. "Znaci nestasica i ... satena u Banjaluci!? Eto dokle smo dosli a prije rata, o jebote, satena bilo na svakom cosku!

A sto njima treba bijeli Saten, matereti, Oko moje? Nisu ni one junferice! One, obe kurvetine mogu se vjencati i u sarenom i u crnom i u gacama i bez gaca, plus ona Hadzihafizbegovicka, Muslimanka, ona i ne traba da ide na vjencanje po njihovim obicajima ... samo Hodzi preda Licnu kartu ... pa se poslje ljudi  ... dogovore ... i gotovo!

Zene im smetaju na vjencanju!

Ma Islam ti je rjesenje za sve!" rece Stari. 

"E, jebajiga, ja svaki put kad pomislim da si ti najveci Supak na Svijetu ... ti me fasciniras svojom pamecu! Odi, da ja poljubim mog buduceg  Ambasadora!" obradova se Majka. 

"Sta pricas, Stara, os da nas ureknes ... kakvog buduceg Ambasadora ili Konzula ili Konzularnog pretstavnika ... to je, jadna vec Odluceno! Svrsena stvar!" ljutnu se Stari.

"Izvini, bas imas pravo, to je vec svrsena stvar! Vidim i ja sad .... sto Tiiitooo u tebi vidi! Po vazdan nista ne mislis i na tebe se ne moze racunati a onda odjednom, u datom trenutku ispalis super ideju!

Dodji da te poljubim, ma dodji ponovo da te jos jednom poljubim! Ipak,  neka te, nemoj ponovo dolaziti, mozda kasnije, al' navuci zepe! Nije zbog tebe sama, na to sam navikla, nego zbog smrada!" 

Odusevljena rjesenjem Staroga Majka izleti na nas balkon. Ostalo jos puno vremena do gluhog doba, pa ne hajuci za buku, Majka turnu u usta palac i onaj prst do palca, stavi oba na jezik pa puhnu iz sve snage!

Zviznu!

I zvijezde na nebu se zaljuljase ... il' se meni samo to ucinilo. 

Uz lupu i skripu balkonskih vrata i prozora, izletise sve Komsije na prozore i balkone! Neko u gacama neko bez! 

"Sta ti je Zoro draga moja zeno, sto nas sramotis?" fata se za glavu Stari. 

"Ko da nas sramoti, jel' ja?" a onda smirenim glasom sa naseg balkona upita vrlo glasno: " Komsije, ljudi, sta ovo bi!? Ko to zviznu onako ... bas seljacki!?"  i ona okrece glavu kao i Komsije, da uhvati, dje se nista nikad nece uhvatiti. 

"Ehej, Hadzihafizbehovicka cu li ti i  Micun sto je neko pisn'o!?"

"Cuh, ma ja se sva stresla i prestravila! Micun sletio na pod!" 

"Mora da sleti tj. pa'ne na pod, kad se povazdan vere visoko! De, oko moje, kad si vec izjurila na prozor, doleti do mene na dogovor, i povedi onu ... da sad ne lajem ... znas koju ... povedi i nju, nema se bas puno vremena!" 

"Koju!?" 

"Sta koju, jebem te glupu ... Ingrid povedi!" 

"A sto odma' ne kazes!" buni se Hadzihafizbrgovicka. 

"Pa odma' sam i rekla ... povedi onu a to je ta! Ingrid!" 

Malo proslo, uletise obje u kucu k'o mecava! 

"Brze pricaj sto si zvizdala!?" nestrpljiva je Hadzihafizbegovicka.

"Nisam je zvizdala, to mora da je neki seljak! Ja sam samo iskoristila tu priliku da vas zovnem!" 

"Dobro, u redu ... ako cemo lagati, neka bude tako!" 

"Evo sta je bilo ... nema u Gradu kupiti nista pogodno za vjencanice samo onaj materijal za vezenje i kuhinjske krpe. Do duse ima lijepih dezena za muska odijela, mada sve onako malo zagasitije boje, tamnocrno, pa maslinastosivo, crno samo od sebe  i teget sto vuce na crno, ali sto jest' - jest' , sve cista runjska vuna ... pa sad ne znam bi li vam se to svidjelo!?" rece Majka. 

"Pa sta sad, da ja nosim vjencanicu sivenu od stofa za zimski muski kaput!? O moj Alahu dragi ... blentave li zene! Dje si ti to vidila!?" zaprepastena je do ludila Hadzihafizbegovicka. 

"Stani malo, ne mislim ja za tebe, mislim za Ingrid! Ona nam je problem ti nisi!" konspirativna je Majka. 

"Kako pa sad ja nisam problem!?" razrogacila oci Hadzihafizbegovicka. 

"Vidi, Kumo moja draga, posto smo skoro utvrdili da je Harambasa Sevap, Micunov otac onda bi se lako moglo desiti da je i Micun, skoro sigurno k'o neki Musliman a to znaci da Mladoj ne treba vjencanica vec samo licna karta. Znas i sama da sav pos'o obavlja Hodza i porodica mladozenje! Za vjencanje ne treba zena da prisustvuje! Imas valjda Licnu kartu, jel' tako ... a dalje je lako! Znaci Vjencanica treba samo za Ingrid!

Joj, draga da znas koliko bi materijala ustedila!" radosno i uzbudjeno joj saopsti Majka. 

Izbecila oci Hadzihafizbegovicka u Majku i Ingrid, samo sijeva tim plavim ocima a ne dise niti puse! Zna i sama da u tome ima i neke istine ali nije racunala na to da se toga neko moze i sjetiti, narocito Vlasi, pa je njeno iznenadjenje bilo tim jos i vece!

Na sve to, samo dodade smireno i dostojanstveno: "Ja zivim u jednoj multikulturalnoj zajednici, ravnopravnih naroda i narodnosti, istih prava za spolove, ja sam raskrstila sa religijskim zabludama, tek toliko da vam je jasno!" a svu je jadnu oblio znoj i crvenilo udarilo u glavu! 

"Vidimo i mi da si u svom ponasanju dibidus odstupila od religije, a kad te uhvati hanprc i dodje ti milo, ne gledas ti u vjeru, medjutim kad god si u problemu zazivas Alaha, pa me to zbunilo! Rekoh u sebi, jest ona lafica i socijalisticka drugarica ali ipak u ... podsvjesti, sto 'no kazu, ostala privrzena, da ne kazem odana, znas cemu!" prica Majka sagnute glave, k'o nesto joj neprijatno sto bas mora tako da se izrazi, pa onda nastavi tiho da obrazlaze svoju ideju. 

"Znaci, ovako ... mislila sam ako tebi ne treba Vjancanica za Vjencanje i mozez bez nje proci, sto da si svima stvaramo probleme? Ionako si me vec zajebala za burmu a po Islamu, ne treba ni burma, pa mi mozes obe vratiti, naravno, kad uhvatis vremena! Sto da ti sijem Vjencanicu a ono ti treba samo Micunu da das licnu i on ovjeri sa Hodzom! Nema ljutnje, eto reci sama, zar nisam u pravu!? A i ovako i onako ... ostat cemo Raja!" skoro umilno rece majka. 

"M'rs!" kroz zube procjedi Hadzihafizbegovicka. 

Dvije tri sekunde, koliko je trajala tisina da se sabere Hadzihafizbegovicka,  javi se razumnim glasom: "Slusajte, vi dve kuje sta cu vam reci, jednom i za svagda - ja jesam muhamedanka k'o sav moj rod koji pamtim, ali sam u prvom redu ... i zena!

Moj mi Rod se u nekim segmentima mog zivota nije slozio sa mnom! A ni ja s mojim Rodom! Zato,  idemo dalje! Zena biti, to znaci biti i buduca Majka! Majka je nesto vise od svega na Svijetu! A ja kao buduca Majka imam vece pravo od svih koji meni ta prava odredjuju! Majke biraju same sta smiju a sta ne! Bez nas i ovo cega je, ne bi bilo!

Znaci Majka je prvi univerzalni Zakon u Kosmosu i ona odredjuje sta moze a sta ne. Djaba Svijetu sva pravila ako Majke odluce da ne slusaju!" i lupnu sakom o stol Hadzihafizbegovicka.

Naravno, opet o nas ... stol! 

Majka i Ingrid pilje u njenu saku, otvorenih usta! Ne smiju ni disati! 

"Ma znam, u pravu si ... ali bilo bi nam jeftinije! To sam mislila!" rece poluglasom Majka.

 "Jeftinije, sta jeftinije ... briga mene za jeftinije! Mora kako ja kazem ... mora kako je zasluzujem i kako ja hocu! Necu se na ovom Svijetu zajebavati hiljadu godina ! Doslo je moje vrijeme ... i ja hocu da ga tako potrosim!

Imam ja dogovor sa Alahom! Tu ima samo jedno pravilo, pa nek' On sam odluci!

Svakoj zeni mora, pred noge najvece postovanje ...znaci,  najveca zlatna burma od najboljeg zlata, najljepsa vjencanica i ni od kakvog muskog stofa ne dolazi u obzir, moramo se nekako snaci! Nes' meni nikad nista od muskog stofa!" 

"Moj Franci predlozio da sijemo od forangi ako se mognu kako oprati!" dodaje Majka. 

"U, ja bi' bas volila od forangi! Imale bi providne Vjencanice, to bi bas bio dobar stos!" srecno zakljuci Ingrid. Hadzihafizbegovicka se takodjer zagonetno smijulji na komentar od Ingrid. 

"To je super ideja al' onda moramo negdje nabaviti seksi ves i gacone i lajbek! Bez toga, nista od prozirnih Vjencanica!" konstatova malo tuzno Majka. 

"Zoro, bil ti mogla nama sasiti Vjencanice od moje postaljine, imam neke bas dobre!?" pita Hadzihafizbegovicka.

"Bi', od posteljine bi' mogla svasta stvoriti, samo ako nije onaj najdeblji ... damast k'o za stolnjake!?" zakljuci Majka. 

"Ja mislim da je cista svila, Kumo!" 

"Ehe, ti mislis da je svila samo zato sto ti je to neko tako prod'o a kad mi doneses da vidim, onda mozda ispadne ... saten! Saten ne valja ... uvlaci se ..." Majka ne dovrsi recenicu a obe Kume ju prduhitrise: "Znamo, znamo vec ... uvlaci se u bulju!" rekose u glas Hadzihafizbegovicka i Ingrid.

"Ehe, ali svila je vec druga stvar!" veli Majka. 

"Jel' se svila ne uvlaci dje i saten?" pitaju obje radoznalo. 

"Ma jok, nema sansi da bi se to uvuklo dje ne treba, prava svila elegantno i tesko pada! U tom slucaju vam gaconi ni ne trebaju!" smije se Majka.

"A lajbek?" opet skoro jednoglasno pitaju obe.

"Zavisi od sisa, kakve su vam! Lajbek je bolje da imate, ima i vama godina, osim ako zelite da vam sasijem 'aljine bez ledja, ovaj ... otvorenih ledja! Onako da budete na ...golo! Sad, dobro, gola ledja su uvijek atraktivnija, ali to je meni vise rada a zahtjeva i vecu strucnost. A ima tu i jedan veci problem a to je zima. Vec je dosta zahladilo! I ne znam "ocemo li imati vrmena?" brine Majka. 

"Cuj tebe ... zahladilo! A Miholjsko ljeto ... ti k'o da nikad za to nisi cula, a jos k'o neka ... da prostis ... Srpkinja!? Ti k'o da si sa Mjeseca spala!" cupa se za dobru ideju Hadzihafizbegovicka. 

"Jos samo da mi objasnis sta si mislila pod onim "akraktivno" ... da to nije opet neka Vlaska podvala?!" dodade sumnjicavo Hadzihafizbegovicka.

"Ne kaze se "akraktivno"! Mislis valjda na atraktivno!? E, to ti znaci ... izgledas ... joj, boli glava!" smijulji se Majka. 

"Onda nema vise kontanja! Odluka je pala ... jelde Ingrid, idemo na vjencanje golih lejda! Ja imam onu svoju kratku bundicu, pa samo ogrnem kad izlazimo iz Opstine!" raduje se Hadzihafizbegovicka. 

"Jeboteee, tebe ...ti se ogrnes! A sta cu je? U sta da se ja ogrnem? U kisnu kabanicu!? Ili mislis da me prigrlis k'o pilica, pa tako izadjemo zajedno iz Opstine!?" buni se Ingrid. 

"Boze, tebe budale ... sta se brines, ima Zora onu svoju bundicu iz Pariza jos od prije Rata. Ogrnes se u tu bundicu a jos je ljepsa od moje, samo meni malena! Moja to je  "astrahan" a Zorina je ... jebote ... polarna lis'ca!" rece Hadzihafizbegovicka. 

"Joj, steta nemam ti ja vise tu bundicu! Pojeli mi! Dala ciganki Havi za kokoske! Ovaj, za jednu ... kokos!" brani se Majka. 

"Ahaaa ... jesi dala!?" a vec tren nakon toga, iznosi Hadzihafizbegovicka iz spavace sobe predivnu srebrenu bundicu. 

"Sigurno si imala dvije bundice, samo si na ovu zaboravila!?Probaj ti ovo Ingrid, ma i ne probaj ... vec vidim da je skrojeno za tebe! Jeboteee kako ti stoji uz tu tvoju crnu kosu. Raspleti, raspleti ... pusti kose ... takooo,  neka padnu na krzno! Alahu dragi ... ni Melek ti nije ravan!" divi se Hadzihafizbegovicka svojoj ideji i svom remek djelu. 

"Ja zene cudne ... ma dje nadje tu moju bundu? Ma bila sam sigurna da sam je dala Havi za onu jednu kokos! Znam sigurno, kokos mi pojeli, bila stara i masna, fuj!

Joj mene, hajvana zajeba ja jadnu Havu za kokos! Ode zena praznih ruku! Pravo mi nesto ... neprijatno! Dje cu sada, jadna pobjeci od griznje savijesti?!" lose se vadi Majka. 

"E, vidi Ingrid, kad naucis ovako srati i lagati, mozes si sama reci da si naturalizovana, postala si jedinstven bosanski korpus! Ajd' Zoro, ne laprdaj vise. Hava se nije zalila i sta te briga, tebi uvijek dobro. Nego mi cemo uzeti ovu bundu, svakako a tebi Ingrid neka donese drugu kokos i ... mirna Bosna!" rece Hadzihafizbegovicka i uhvati se za picu i tako obezbijedjena od bioloskih problema, nesmetano ... prsnu u smijeh. 

Ingrid nije najbolje skontala o cemu se radi, jer i nije bila prisutna kao literarni lik na samom pocetku price, pa nije ni znala istoriju naseg Komsiluka. Ono u Regresu, sakou mog Oca, skakanju u Crkvenu po kaputic u Crkvenu, pa o Sari, Mitru i kospicama tresanja!!! 

"Bas je lijepa bundica Zorooo a i sto je toplaaa ... prosto da je covjek nikad sa sebe ne skine!" raduje se Ingrid. 

"Hocu, svega mi ... kupit cu ti ja deset kokosaka za bundicu!" dodaje Ingrid. 

"Neces ti nista!" namrsti se Majka. 

"Ne mogu da vjerujem, Hadzihafizbegovicka, Zora mi daje bundicu za djabe!" 

"Ajd, ne serite obe i ti ne masi sa tom svojom masnom crnom kosurinom po mome krznu! Nije ti to astrahan!" zavrsi Majka.

"Nije moja kosurina ... masna ... to je brilijantin, mora to tako da ne licim na onog Anstajna! pokusa objasnjaj Ingrid. 

"Samo ti seri i seri ... brilijantin je neka mast sa maslinovim uljem, ljepljiva govna, i ne masi glavom po mojoj srebrenoj bundici ako ti je stalo do zivota!"

"A od cega je to Hadzihafizbegovickino krzno? ... bojazljivo upita Ingrid.

"Od, ovce, ustvari od jagnjeta!" pomalo prezrivo rece Majka. Da je dodala, ono Fuj, na kaju, kako je ponekad znala ... bas bi pravo imalo efekta.

Ovako, nista! Ostalo zabiljezeno k'o obicna konstatacija! 

"Sto od jagnjeta, Zoro draga?" zaprepasti se Ingrid.

"Sta sto do jagnjeta, pa nece valjda od krmka, ipak je zena ponekad vjernik!" 

"Boze me sacuvaj! Vi ubijavate svinje i ovce da pravite bunde!?" sokirana je Ingrid. 

"I krave i telad!" dodaje Majka. 

"I krave i telad ... ubijavate ... da pravite bunde?" jos vise je u cudu Ingrid.

"Bjez' budalo ... kako ti zavrsi skole za Doktora? Mi to radimo da ih jedemo a krzno nam onda ostane ... djaba! Pravimo bunde i kaputice da ne bacamo u dzubre k'o vi maltezani! Jel' sad kontas!?" pita je Majka.

"Uh, uh uh ... bas nesto nikad o tome nisam mislila! Jadne zivotinje!" sad se brani Ingrid. 

"Jadne naravno, al' ti zine guzica na cevape, kad osjetis miris!

Nego dok mi ovako laprdamo, ode nam vrijeme!" pokusava Majka prekinuti sa nedumicama i vratiti se u stvarnost. 

"Pravo velis, letim ja po posteljinu i ako nadjem kakve zavjese. Nego mislim ako ne nadjem, bil' ti meni odsjekla komad od ovih tvojih novih cvjetnih, talijanskih! Vidi samo koliko ih imas, sve se nacigovale u duplo, k'o u Hotel Palasu! Bas bi mi to nesto islo uz gola moja ledja i moj astrahan!?" bio je zgodan pokusaj Hadzihafizbegovicke. 

"Ma, mars van ... raskuciste me rospije ... odnjeli mi svu bijelu tehniku a sad bi jos i da mi rezes makazama po svojoj potrebi, moje nove zavjese!" obrecnu se Majka. 

"Pa, Zoro ... realno svako bi radje nove italijanske nego one druge ... stare! Jel' tako, reci posteno!?" rezonsiki pita Hadzihafizbegovicka. 

"Pa jest', tako!" odgovori Majka ne sluteci zamku. 

"Pa kad je tako, sto se onda bunis? Nego letim ja po svoju svilenu posteljinu a ti skidaj zavjese!

Ma samo jednu jos da te pitam ... bil' mogla ti za Ingrid sasiti 'aljnu od jedna jastusnice da djaba ne arcmo cijelu plahtu!? Znas bas bi' volila imati prvu bracnu noc na svilenoj posteljni pa sam misla, kad bi mi jedna plahta ostala, bilo bi super!" i izleti Hadzihafizbegovicka iz kuce, brze od vjetra! 

"Cuj, da joj barem jedna svilena plahta ostane za prvu bracnu noc ... haman Hadzihafizbegovicka, ne udajes se Klarka Gabla vec za Micuna a on te je vec tabo i na cilimu i na ponjavama, i dje stig'o kad je stig'o,  i kad mu je zatrebalo ... a i tebi!!" k'o za sebe rece Majka. 

"Ne mislis valjda da te nisam cula!?" odjeknu glas Hadzihafizbegovicke kroz haustor. 

Majka se divila svilenoj posteljini koju je Hadzihafizbegovicka donjela. 

"Kakav kvalitet, kakav kvalitet, ovo mora da je svila od americkih padobrana!?" Htjede prisloniti lice na svilu a onda kako pomisli na Micuna, malo je odmaknu od sebe!

" Otkud ti ovo, draga?  Jel', Hadzihafizbegovicka sta si ti radila u Ratu!?" 

Ingrid nije bas puno marila za njihove suplje price!  

Vise ju je interesovala unutrasnjo - politicka situacija o kojoj je i raspravljala sa Starim ... naravno uz pivu, svako po flasu u ruci ... posto je nehigijenski piti pivo iz iste flase. 

Gledala je u mog Starog k'o u Boga a on onda to i pomislio da je to!

Budala!

 Zenska finta! I kad bi on tako, spontano zanesen , lupn'o kakvu glupost ... Ingrid bi to zdusno odobravala ... recimo, tolerisala!

Takav im je bio i zakljucak a islo je ovako: " Vodu ne pij poslije nikoga, pivu poslije nekoga a rakiju, poslije svakoga!" bila je mudrost mog Staroga. 

"A vino?" radoznala je Ingrid.

"Sta vino, jebo vino! Kisalo!" rece Stari. 

"Ma, poslije koga vino moze da se cuga?" trudi se Ingrid.

"A to, ja ako ima pive nikad ne bih vino, a ti ako se mora ... onda isto pravilo k'o za pivu ... poslije nekoga!" rece Stari i dodade: "Ajd ... ziv'la!" 

A sad dolazi najbolji dio!  Mirjam i ja smo igrali neku igru "covjece ne ljuti se!" , ma malo smo izmijenili pravila pa kad igrac pobijedi ovako ili onako ... opuca olimpijsu cvoku drugom igracu pravo i po sred glavuse. Ne treba ni pisati u kakvoj sam ja prednosti bio. Vidi samo ove prste a pogledaj njene ... upis! Moji tri puta veci ... kad je odvalim ima da me sanja do Nove Godine ... ne ove, nego one ... neke tamo! 

E, sad nije to taj najbolji dio! Najbolji dio je kad Majka uzima mjeru za haljine Vjencanice Mladama, Mladicama ili kako vec?! 

"Stari, ove zene treba da se skinu u donji ves da im ja uzmem mjeru! Ti bi mor'o sad malo izaci iz prostorije!" veli vrlo takticno Majka. 

"Sto da izlazim, bolan ... pa mogu se samo okrenuti! Vidi ... nista lakse!" To rece pa se okrenu ledjima!

Majka ga gleda k'o u kakvu budalu, pa nista ni ne rece! 

"A mogu ti i pomoci ako hoces, znas vec kako sam ja precizan ... ja cu im uzimati mjeru a ti pisi ... svejedno znas i sama da slabije vidis!" ucini se Starom super ideja no on o tome ne odlucuje. 

"Ovo meni na ocima, sto ti zoves pepeljarama sluzi da i ja vidim sto ti vidis ali ti ne vidis, koliko ja daleko mogu da vidim! Muska posla, nisi ti kriv! Ne vidis dalje od nosa ... nije tvoj problem!" huknu Majka. 

"Nista zato ... ajd' okreni se Franci prema zidu i ne okreci se a vas dvije ... skidaj se u gacone!" naredi Majka.

Dok smo igrali onu glupu igru u olimpijske cvoke, meni je bilo super ... svaki put kad zategnem dva prste i opucam Mirjam u glavusu ... jedino mi nije bilo jasno sto mene boli moja glavusa tako zestoko a njoj nista,  a jos joj prstici k'o cackalice ... jebajiga, cudna igra a cudna i djevojcica! 

Kako pade prva roba, haljina, garderoba ili sta li, na pod, mi malo prestali da se cvokamo ... a pogled, panorama, ne moze biti bolja pozicija! 

E, zato ja rekoh ... ovo je najbolji dio! 

Samo da me Mirjam neubelaji ovako, pa mi se vrce ili vrca u glavusi! Kakve cvoke ta djevojcica lupa, boze me prosti!

Ja htjedoh uhvatiti onu jednu suknju sto je spala na pod, da je zene djaba ne gacaju ... i taman da suknju povucem rukom kad me nesto jezivo spuca po prstima! "Ostavi to, to je od moje Mame!"

Naravno ja sam odmah pustio to sto sam htio uhvatiti ne zato sto je to ona naredila vec zato sto me je spucala nekakvom supenom kasikom po ruci a ono bas zabolilo!
Otkud ti kasika pod stolom Mirjam!?" cudio sam se.

"Nasla je!" odgovori Mirjam kratko, sve gledajuci u stranu, ko pas!

"A da ti mene nisi slucajno spucavala po glavusi tom kasikom umjesto cvokom?" skoro da sam bio siguran u to sto govorim.

"O, joj ... i tebi svasta pada na pamet! Dje bi ja to ... i slucajno!?" a opet gleda u stranu k'o pasce kad napravi nekakvu stetu pa mu k'o biva zao!

"Vidi, Mirjam ... ove dvije u gacama nemaju ... cunu!" bas sam bio fasciniran tim saznanjem a i cudom.

"Normalno da nemaju cunu, kad su zene , budalo!" pravila se vazna Mirjan, k'o da ona sve zna! 

"A kako onda ... soraju!?" ocekivao sam da cu je ovim pitanjem zateci nespremnu al' ona se samo na mene ... izdera! 

"Cucnu, konju onaj ... jedan!" i opuca me u celo onom istom supenom kasikom! I jos jednom dodade, vise k'o sa sebe a ne da bi mene uvrijedila! 

"Konju!" 

Majka pocela da uzima mjeru Kumama! Prvo Ingrid! A ona jadna sirotica, nije imala cijele gace puvare, ko sve ove nase zene, nego samo nesto malo naprijed gacona, pa joj se sve one dlake, dje ne bi ni trebalo da budu ... da je Ingrid neka fina zena ... nekako porazbacale na sve strane a puno ih, k'o da je malo i zapustena, da tako kazemo ...  a s guzne strane pravi ocaj! Skoro nista! Sad sta li, valjda na Malti nije bilo materijala da se siju cijele gace, k'o kod nas ... pa stavili samo k'o nekakvu pantljiku a ona joj uvucena u ... bulju! O, joj ... jebe!

Bas mi je nekako bilo zao Ingrid! Mora da ju je to strasno zuljalo ... narocito kad se zalomi ... pocesto, kao kod nas! A jos, zena doktorica ... a nema para za gace sa dvije strane, i prednju i guznu ...  k'o sve nase zene! 

Nepravda, svjetska nepravda! 

Majka to isto sagleda k'o i ja pa je zabrinuto upita: "Draga Ingrid kakve su ti to gace, kad' ti je pola guzice ...golo!?" 

"Ma, ne vjerujem sta pricas Zoro draga, dje imaju takve gace?!" istu sekundu poskoci Stari pa se okrenu brzom brzinom da ga Majka u tome ne mogne sprijeciti, a da vidi i to cudo! 

"Nazad, nazad, okreni se prema kredencu, brze  ... sta si zin'o! Bjezi!" 

Majka nastavi da sa radom, mjeri ramena pa trci na papiric da zapise! Onda strukic pa trk do papirica, onda kukove, pa trk do papirica! 

Al' nema sta zapisati ...! Zaboravila i mjeru i broj! 

"Uuu, ja se zajeba ... zaboravila u medjuvremenu!" veli sva uzbudjena! 

Sreca, model je tu ... pa se moze ponovo! Tako nekako i izmjeri Majka! 

"Treba li pomoc?" pita ponovo Stari ..."Sto djaba da letas sto puta ... ti pisi a ja mjerim! Timski rad!" veli Stari. 

"De se ti ne okreci i ne gladaj u to staklo na kredencu, da ti ja malo ne bi' glavu otkinula!" sikri Majka.

"Necu se ni okretati a ni gledati u staklo od kredenca ali se samo pitam kako ces ti jadna, ama sama izmjeriti Hadzihafizbegovicku kad' ti je i raspon ruku manji od moga? Kakos' ti obuhvatiti Hadzihafizbegovicku!? Nema teorijeee!" 

"Obuhvatit cu je kako mognem al' je ti nes' obuhvatati!" bori se Majka. 

"Jebogati, Kume ... pusti nju sto prica ... sto se ti ne uhvatis posla i pomognes da mi uzmes mjeru ... svejedno kasnimo!" cudi se Hadzihafizbegovicka. 

"To i govorim, Kumo ... da ti ja uzmam mjeru! A ona neka pise, pa sta zapise!" klima glavom Stari.

"Ajd', dobro ... jeb'te se! Ja cu sjesti da pisem a ti mjeri i ne pipaj dje ne treba!" pomiri se Majka, jer takva je i logika. 

"Ma sta cu pipa' , sreco moja ... sve poznat teren!" srecan je Stari. 

"Ma ne seri ... mjeri ... ides od ramena pa do zemlje! Ajde, sta si stao?" brine Majka i gleda u njihovom pravcu ali zbog izmjene fokusa dioptrije ne moze da dobaci! 

"Dje ste to!?" samo upita. 

"Eto nas pred tobom, sto pitas?" rece Stari. 

"Nista, onako ... zanjela se! Daj mjeru!" skoro naredjuje. 

Cuje samo glas Staroga kako sumno dise, puse ... jebajiga, zahtjevan posao! 

"Eh, prvi zadatak, prvi problem ... sto si stao? Ne blehaj po  zeni nego ... mjeri, profesionalno, jebote!" vrti glavom Majka. 

A na sve to, opet samo tisina! 

K'o da niko nista ne mjeri! 

Ni Kume se ne oglasavaju! Sad dobro, Ingrid bi i nesto rekla da je bila prisutna, al' bas odletila u spajiz po novu flasu pive sa betona. 

Naravno u taj nas spajiz, a i dje cemo mi drugo pivu  ... kad su nam odnjeli Himu! 

Sta odnjeli ... ona odnjela! 

Sreca da je Majka, otkinula sa vrata ona zlatna slova Himo, pa nalijepila na psihu ili tu nedgje u spavacoj. Inace nista od uspomena! 

Kad ti sve uzmu, ti nista ... ti halali ... ma ipak, otkini nesto maleno, sto ne treba u cijelom ... neka tebi u malom ispuni zivot! 

"Daj mjeru, sta si se ukop'o!" nervozna je Majka. 

"Unutrasnju ili vanjsku!?" pokusava unijeti mali strucnosti u posao Stari. 

"Opet ti, de ne seri, daj po redu ... daj ramena, daj struk , daj kukove i svu duzinu od ramena!" daje instrukcije Majka. 

"Idemo ... ramena! Jebajiga, ne mogu dohvatiti precizno, treba mi neka samrlica ili neka stolica! Imamo li sta tako?" pita Stari.

"Nema, nema ... i nema, samo izvoljevas ... popni se na stol i klekni ... eto te taman dje treba! Sad mjeri!" ljuta je Majka. 

Stari rece precizno mjeru! "A jesi li zapisala?"

"Zapisala, a sta si ti mislio?"

"Idemo na kukove." ... daje instrukcije Majka.

"Idemo na kukove, ali ti ne klizi rukama po njoj!" jos dodade.

"Bil' joj ja sad uzeo mjeru oko guzova, odnosno ... zadnjice!?"

"Uzmi, oko zadnjice, al' sekundu zategni!" naredjuje Majka, vrlo profesionalno.

Uf, zajebala se jadna u komandi! Svejedno, al' neka , nek' ide prica! 

"Sto da zategnem?" radoznao je Stari a vamo jedva docekao da zategne oko toga.

"Mora tako 5 do 7 % da umanjim mjeru, jer se na guzicama sve rasteze!

Landra, okolo, kasnije!" veli Majka. 

"Eto to je to, Franci, slobodan si!"  rece Majka.

 "Stani, kad sam ja vec tu sa metrom u ruci, evo ti i ova dimenzija sa unutrasnje strane nogu pa sve do zemlje!" 

"Daj mi i tu mjeru." rece Majka sva zanesena poslom. 

Stari pritisnu u nesto mekano, izmedju nogu a dje ne treba, Hadzihafizbegovicka se ni ne pomjeri! On pritisnu jace, da se preciznije izmjeri! 

Vidi i sam, los mu je pos'o, mjera totalno neprecizna ... varira + - preko svake matematicke tolarancije, pa da se jadan popravi, ponovi mjerenje. Pa opet  jos jednom, a mjera stalno varira ... samim tim i nije mogla mogla biti tacna! Zakljuci da nema toga k'o bi to mogao tacno izmjeriti!

Hadzihafizbegovicka, gledajucu Staroga na podu kako kleci u izima ovu zadnju intrigantnu mjeru, sneno prosapta:

" Joj, Kumeee, sto ti meni licis na onog jednog iz onog Filma!!" 

Starom je i to vec bilo dosta! Jebes mjerenja, dimenzije i ostalo! Dalje nista i ne treba! Utom, k'o u svakoj losoj prici tako i ovdje ... zazvoni telefon!

Zvrci , zvrci u honiku!

Stari nevoljno ispusti snajderski metar na pod a on se ukofrca i pobjeze pod kauc! 

"Sta je Zivadine, sto smetas!?" hladno rece Stari. 

"Nije Zivadin ni Zivojin na liniji! Slusajjj, Zezelj, prica! Slusaj pazljivo, Jovana cemo naci veceras, ma dje god bio ... tankujemo mu vozilo gorivom, pakujemo mu malog malca Arona a ti uradi ono sto si rek'o Starom! Ende!" i prekinu vezu uz tresak! 

Ono ende mu izgeda ostalo valjda iz rata!? 

Stari baci telefonsku slusalicu na aparat al' promasi bazu!

Telefon zazvrca jos bjesomucnije!

Stari se sagnu, ljut na samog sebe sto je bacio na pod slusalicu ... a mo'go ju je lagano zakaciti na civiluk, pa se sad ne bi morao saginjati. 

"A, ko je, sad!?" pita kulturno. 

"Niko nije, sta te briga Ko je ... zapamti, ima isti dan kad stigne malac Aron i vas Jovan u Banjaluku, da raportiras ... tamo dje treba! Ende!" 

Stari udje u trpezariju, a tamo cudo! Kako je po malo iz nepoznatih meteoroloskih razloga i ugrijalo, one zene ostale u gacama. U gornji dio nije ni gledao, pa da ga se ikad pitalo sta su zene imale na sebi gore ... nikad ne bi tacno ni znao!

One samo u gacama, il' im se svidjelo il' bilo samo vruce!

Jebajiga, sto su zene u gacama ... zenska posla! No ima za to razloga za to. Prvi, il' jadne misle da su ljepse od muskaraca  i drugi, il' imaju samo malo bolji kroj ... tih gaca! 

A kako vec i zna da bude, milo i toplo ... kad je Miholjsko ljeto na pragu, sve je opravdano! 

 Njemu bas to, nekako i bilo milo! 

"Ko to zvrci na telefon cijelu noc!?" brine Majka. 

"Izgleda Tito zvao!" rece Stari ne bi li dobio na vaznost, no sve osta bez ikakve reakcije! 

"E, Kumo de mi sad , kad smo svi 'vako sretni reci ono sto si mi obecala o tom Miholju ili kako ga ti vec zoves!"

 "Arhangel Mihael!" duga je to prica, treba mi vise prostora da ti to objasnim,  a nije ni zgodno da vam je pricam dok ste u gacama! Nekako ne prilici! 

"Nista onda ... neka nas u gacama, a i toplo je ... ti ces to nama, drugi put! 

Dodji da te poljubim!" grli Majku Hadzihafizbegovicka, pa se onda naglo, na sekundu odmaknu od Majke i upita: "A jesili ti sigurna da Ingrid ne bi mogli uturnuti u onu vecu jastusnicu ... jebote ... steta mi nekako, cijele svilene plahte!" 

"Ne znam, mislim se,  mozda bi i mogli ... jedino ako bi ona pristala da joj jastusnicu nabijemo na glavu!? 

Ma jos da ti dodam, draga moja Hadzihafizbegovicka, djaba si se stisla, jebla te jedna posteljna plahta, bit ce ti ovdje jos ratova i ratova pa i padobranaca a sa njima o onda i svilenih padobrana! 

Fatat cemo ... svi!"