Most Radija Slobodna Evropa imao je temu slučaja luksuzne beogradske vile Milorada Dodika i hoće li dobiti sudski epilog na koji se čeka već sedam godina. Sagovornici su bili Svetlana Cenić, ekonomska analitičarka i Denis Džidić, izvršni direktor Balkanske istraživačke mreže u Bosni i Hercegovini (BIRN).
OMER KARABEG: Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je 2015. počelo da istražuje kako je Milorad Dodik 2007. kupio vilu u Beogradu na Dedlnju za 750.000 evra, ali dosad niti je podiglo optužnicu, niti je odbacilo taj slučaj?
KARABEG: Kako je Dodik kupio vilu 2007?
CENIĆ: Vila je navodno plaćena novcem koji je preko Pavlović banke iz Republike Srpske prebačen na Komercijalnu banku Beograd od koje je vila kupljena. Pominju se dva podatka, prvo se pričalo da je prebačeno 850.000 evra, a onda se govorilo o 750.000. Kad toliki novac prebacujete, svugde u svetu će vas upitati odakle vam taj novac jer sve zemlje imaju zakone o sprečavanju pranja novca. Ne znam zašto ni Srbija, ni BiH nisu to uradile. I onda se ne treba čuditi što su često na crnim listama. Dodik je objašnjavao da mu je Pavlović posudio taj novac i da on otplaćuje kredit. Ali kredit je zapravo podignut u Pavlović banci 2008. Sad se može svašta pričati jer Pavlovića nema. Nastradao je u saobraćajnoj nesreći ako je to bila saobraćajna nesreća - ja zaista ne znam. Doku mentacija je verovatno uništena, a neka je proglašena zastarelom. Međutim, s obzirom da je istraga započeta pre zastare, ipak se može utvrđivati kako je vila kupljenja. Vila se nije mogla kupiti od plate, a u to vreme nikakvo preduzeće nije bilo registrovano na Dodika. On pominje prodaju nekih stanova u Beogradu koji nisu bili prijavljeni u imovinskom kartona Sve je to čudno i neobjašnjivo.
DŽIDIĆ: Nemamo nikakve informacije o tome čime se Tužilaštvo bavilo. Ono što je izašlo u javnost - to je ugovor o kreditu potpisan godinu dana nakon kupovine vile. Svi mi koji smo kupovali nekretnine i podizali kredite znamo da je tako nešto apsolutno nemoguće. Zaista je čudno što Tužilaštvo nije to ranije problematiziralo. Inače, imovina i imovinski kartoni funkcionera se uopće ne provjeravaju, niti Centralna izborna komisija predviđa kazne za netačno prijavljivanje imovine.
KARABEG: Da li je glavni problem u tome što je uništena dokumentacija o kreditu?
DŽIDIĆ: Uništena dokumentacija sigurno je jedan od krucijalnih problema. Ali Tužilaštvo BiH ima mehanizme da utvrdi istinu. Može tražiti od finansijsklh vještaka da utvrde Izvore prihoda. Samo je pitanje postoji li volja i da se to uradi.
CENIĆ: Ne možete u Engleskoj, Nemačkoj ili u bilo kojoj evropskoj zemlji kupiti imovinu a da vas poreska uprava trenutno ne upita odakle vam pare i proveri finansijske tokove. I banke su po zakonu dužne da reaguju kad neko uplaćuje više od 30.000 evra. Ako neko prebacuje 750.000, a ne reaguje ni bankarski sistem RS, ni Srbije, onda je neko lud. Podsetiću na slučaj gospodina Nikole Špirića, visokog funkcionera RS, koji je za 400.000 evra kupio stan u Beču, a da banka uopšte nije reagovala, niti prijavila tu transakciju. A kad je postavljeno pitanje odakle mu tolike pare, odgovor je bio - od prodaje knjiga. Tolike pare Špirić nije mogao zaraditi da su sve knjižare ove zemlje prodavale samo njegove knjige.
KARABEG: Boji li se Tužilaštvo Dodika?
CENIĆ: Naravno da ga se boje, a s druge strane Dodik ima dovoljno para da kupi koga hoće i kad hoće. Ima i ličnih i budžetskih i sredstava. Pošto živimo u zemlji gde je sistem takav da o svemu odlučuju velike vođe, ljudi ne idu u institucije da rešavaju svoje probleme nego kod vođe koji ima moć da zapošljava, otkazuje, otpisuje, plaća, kupuje. Pa videli ste uostalom kako se kupuju poslanici - što se i drugi ne bi mogli kupiti.
KARABEG: Tužilaštvo se ipak usudilo da Dodika dva puta pozove na saslušanje?
DŽIDIĆ: O tome nemamo nikakve informacije. Ne bih rekao da je bilo nekih rezultata osim što je to izazvalo veliko interesovanje javnosti. U svakom slučaju nismo vidjeli bilo kakav ubrzani rad na tom predmetu, nakon Dodikovog saslušanja. Tako da ne možemo govoriti o nekim pomacima u istrazi.
CENIĆ: Saslušanje je dalo rezultate u tom smislu što je kod Dodika ipak primećena nervoza. Jer on vrlo dobro zna da, ako neko odluči da se zaista bavi tim slučajem, baviće se jer su za naše pravosuđe vrlo zainteresovane sve one velike sile koje ovde imaju i te kakav uticaj. S druge strane, nikad se ne zna kada će Vučiću pasti na pamet da kaže - pošaljite u Sarajevo svu tu dokumentaciju. Osim toga, nikad ne znate kada će se pojaviti neki svedok, a njih ima. Mislim na ljude koji su radili i u Pavlović banci i u beogradskoj Komercijalnoj banci i preko kojih su išle te transakcije. Sve to kod Dodika stvara nervozu.
KARABEG: S obzirom da su u izvesnoj meri zahladili odnosi između Aleksandra Vučića i Dodika, da li bi se moglo očekivati da Beograd u dogledno vreme ipak pošalje tu dokumentaaju?
CENIĆ: Poslaće Beograd i mnogo drugih stvari. Pazite, kad se u beogradskoj štampi j pojavio podatak da je Dodik kupio beogradski hotel Holiday Inn, mislite li da je to moglo da se objavi bez saglasnosti Vučića? Naravno da nije. To je bila i opomena u smislu - pazi kako se ponašaš. Govori se da Dodik ima vilu i i u Pešti i da je prvi komšija bivšem predsedniku Makedonije Gruevskom koji je nakon što je pobegao iz Makedonije našao utočište kod Orbana. Ne bi me čudilo da je ta priča tačna. Jer, cveta ljubav Orban - Dodik.
Bilo je riječi o tome kako je Milorad Dodik 2007, kada je bio predsjednik vlade Republike Srpske, kupio vilu na Dedinju, elitnom beogradskom naselju, kojim novcem je kupio kada je kredit podigao godinu dana nakon kupovine vile, da li je taj kredit bio ovjeren pečatom vlade Republike Srpske, zašto banke u Srbiji i Republici Srpskoj nisu provjeravale porijeklo novca kojim je kupljena vila, na šta su po zakonu bile obavezne jer se radilo o sumi od 750.000 eura u gotovom i da li se istina ne može utvrditi zato što je dio dokumentacije uništen.
Razgovaralo se i o tome zašto su sva tri glavna tužioca, koliko ih se promijenilo od 2015. kada je otvorena istraga, gurala slučaj Dodikove vile pod tepih, ima li Dodik uticaja na Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, zašto Tužilastvo Srbije već godinama odbija da dokumentaciju o kupovini vile pošalje Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, da li će se to promijeniti s obzirom da su odnosi između Milorada Dodika u Aleksandra Vučića u posljednje vrijeme prilično zahladnjeli…
OMER KARABEG: Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je 2015. počelo da Istražuje kako je Milorad Dodik 2007. kupio vilu u Beogradu na Dedlnju za 750.000 evra, ali dosad niti je podiglo optužnicu, niti je odbacilo taj slučaj?
SVETLANA CENIĆ: Slučaj uopšte nije komplikovan.Toliko ima papira i dokaza, mada su neki sklonjeni, a za neke se čeka zastara jer zakon tačno propisuje koliko dugo se mora čuvati finansijska dokumentacija. Glavni tužioci su taj predmet držali u fioci, pa se to rastezalo. Koliko znam, od Srbije su traženi podaci o tome kako je vila kupljena i kako je upisana u zemljišne knjige, ali odgovora nije bilo. Postoje indicije, a neki kažu i dokazi, da je vila uknjižena pre nego što je porez plaćen što je nemoguće. Jer, kad kupujete nekretninu, morate izmiriti sve obaveze pre nego što se uknjiži na vas.
DENIS DŽIDIĆ: Rekao bih da slučaj Dodikove vile uopšte nije pretjerano kompliciran. Tužilaštvo drži taj predmet u ladici prije svega zbog političke kontrole nad tom institucijom. Nikad nije imalo ozbiljnu namjeru da procesuira taj predmet. Tužilaštvo mu nije ozbiljno pristupilo ni sada, kad je taj slučaj ponovo oživljen u predizbornoj kampanji, već se trudi da ubijedi javnost da na tom slučaju nešto radi. Izgovara se da Srbija nije dostavila podatke i predmet rasteže u nedogled.
(Radio Slobodna Evropa)
