Sve nase nedace i tragedije u poslednjih 35 godina poticu od Kosovskog mita.
Podjimo od Kosovske djevojke. Ona je plagijat ili falsifikat slike Sestre sa Vucijeg dola:
Ponesen mitom i plagijatom Slobodan Milosevic je na Vidovdan organizovao cuveni miting na Gazimestanu kao sredstvo da ucvrsti svoju vlast, raspise zajam za preporod Srbije i sakupi oko milijardu njemackih maraka i mobilizuje srpski nacionalizam na ili pokoravanju ostalih dijelova SFRJ ili rasturanju te drzave.
Na zalost, mit i dalje zivi. Cak se moze reci da je poslednjih decenija uzvrscen.
Pa tako danas, Vuk Jeremic, nesto blaza verzija Slobodana Milosevica, kaze da je Vidovdan - dan za obnovu zaveta, dan za odlucivanje i prisjecanje!
...Da bi mu neki, kao advokat Cedomir Stojkovic, koji ne padaju na mit i uz to citaju istorijske dokumente odgovorili:
Ukoliko Vuk Jeremić: može da pročita rukopis sa slika i može da razume šta je pročitao; - onda bi mogao da sazna da je "kosovski zavet" mit (folklorna, narodna priča) koja je nastala radi očuvanja hrišćanstva pod Osmanskom imperijom, u kojoj je "državna religija" bio Islam. I da "kosovski zavet" nikakve veze nema sa "čuvanjem Kosova" nego sa čuvanjem Hrišćanstva i nacionalnog identiteta. Nekim drugim čitanjem se može saznati i da nije bilo Slobodana Miloševića i jeftinog filma koji je snimio o Kosovoskom boju, "Kosovski zavet" bi bio poznat jednako koliko i "Marički zavet". Ipak, zbog Maričkog zaveta ne tvrdimo da je Plovdiv "srce Srbije", samo zato što Slobodan Milošević nije napravio film u kome bi glumci dramatično čitali emotivno nabijen tekst, napisan 600 godina kasnije.
Na trećoj slici možete videti sliku koju je 1700. naslikao Andrea Celesti , venecijanski slikar, inspirisan zatočeništvom u ruke Timura, u koje su pali Bajazit, sin Muratov i supruga mu Olivera, ćerka Kneza Lazara i Milice, nakon bitke kod Angore (Ankare). Srpski zet Bajazit je umro u zarobljeništvu kod Timura 1403. a Olivera je posle toga oslobođena i živela je malo kod brata u Beogradu, malo kod sestre u Herceg Novom. Takođe, engleski kompozitor Kristofer Marlov (Christopher Marlowe) je 1588. godine u operi "Tamerlan Veliki" (Tamburlaine the Great) opevao ovaj brak srpske princeze Olivere i srpskog zeta Bajazita i njihovo zatočeništvo. Međutim nacionalisti 20. i 21. veka, celu ovu istoriju su okaljali i obesmislili izmišljanjem nekakvog "Kosovskog nacionalističkog zaveta", koji nikada takav nije postojao.