PREPORUKA ČITAOCIMA

Leslie Malton, njemačka glumica na radiju WDR 5 preporučila je čitaocima knjigu Miljenka Jergovića ‘Dvori od oraha’:
"Knjiga se bavi Jugoslavijom, bavi se ženom koja je u središtu, bavi se Reginom. Poglavlje po poglavlje ide unatrag. A ono što je tako super je da Jergović ima tako vizualni jezik. On ima slike za stanja, koje su jednostavno izvanredne. Ima taj skoro pa barokni jezik, ali je istovremeno moderan. Ja bih ovu knjigu preporučila svakom čovjeku koji voli čitati, koji se rado bavi jezikom i koji uživa u formulacijama. U skurilnosti te priče ima nešto frivolno."
(Die Schauspielerin Leslie Malton empfiehlt Miljenko Jergović: "Das Walnusshaus" - Bücher - Sendungen - WDR 5 - Radio – WDR)

Svetislav Basara: Politika amoka

U pravu je legendarna vašarska poslenica, Marika – ko nabije, taj dobije. Nabih onomad botove na Crven Ban, botovi momentalno zaćutaše. Preseo im valjda sendvič sa podrigušom. Ali uzvratiće oni udarac! Nalupaće mi oni minusa i minusa, a i nalupaće se, znate na šta mislim.
Nezgodna je okolnost – jedna iz mnoštva ovdšanjih rđavih okolnosti – što i “državni vrhovi” nekadašnjih bratskih naroda i republika funkcionišu kao botovi. A evo kako to ide. Nesposobni da svojim narodima obezbede podnošljivu sadašnjost ( sledstveno i budućnost) “državni vrhovi” svih naših naroda i narodnosti udarnički rade na tome da im prišute sjajnu prošlost. Ovako to ide u praksisu. Ako je, počem, neki pripadnik nekog od naših naroda nešto zabrljao u prošlosti – bilo u saradnji sa nacistima, bilo na svoju ruku – demokratski državni vrhovi osmostaljenih državica grehe svojih sunarodnika pripišu “komunističkoj diktaturi”, a nepočinitelje po kratkom postupku rehabilituju i pomepezno – često i uz državne počasti – vrate u nacionane panteone.
Tu važi gvozdeno pravilo reciprociteta – ako vi rehabilitujete vašeg Kurtu, mi ćemo rehabiitovati našeg Murtu. I tako to i biva. Kako, međutim, vreme odmiče, sve sam uvereniji da cilj tih rehabiitacija nije renoviranje prošlosti, nego izazivanje pičvajza u sadašnjosti. Obratite pažnju na sledeću političku tehnologiju– ukoliko se u Srbiji ne povampiruje četništvo, a u Hrvatskoj ustaštvo, Srbi i Hrvati bi – daleko bilo – mogli da pohase i da se zapitaju za koji Crven Ban trpimo na grbači gomilu državničkih nesposobnjakovića, parazita (a često i lopova). To pitanje je, naravno, bespredmetno ukoliko je nacion ugrožen. Znate kako to ide. Hilandar gori, a vi me pitate za mladalačke lopovluke. I pročaja.
Poslednjih dan kao lider u regionu u disciplini ukidanja nenarodnih presuda pozicionirala se Hrvatska čije je pravosudstvo ukinulo presude blaženopivšem kardinalu Stepincu i blagoživom Branimiru – umal, grešna mi duša, po inerciji ne napisah Stanoju – Glavašu, a kantu ulja na vatru dolilli su paljenje srpske zastave u nekoj bosanskoj vukojebini i Bakir Izetbegović koji je u Novom Pazaru izjavio da se on u toj varoši oseća kao Dodik u Banja Luci, što je u srpskom državnom vrhu protumačeno kao najava skorog osnvanja Republike Bošnjačke.
Naš državni vrh je, razumljivo, pao u žestok amok, a Srpska narodna partija – SNS-ov koalicioni partner – izdala je panično saopštenje o svesrpskoj, je li, ugroženosti. Koja je, fakat, realnost na terenu, naročito u Hrvatskoj. Ali sve nešto kontam da bi ovdašnji protesti protiv povampiernja ustaštva i džamahirijstva bili ubedljiviju da presuda nije ukinuta Draži Mihailoviću, recimo, a još bi bila ubdeljivija kada se hrvatske zastave ne bi – umesto po vukojebinama – palile u centru Beograda. Kako ono reče onaj mudri čovek: ko hoće u šali da se poigra sa istorijom, istorija se sa njim poigra u zbilji.


Svetislav Basara (Famozno)

Umjesto pauze

Safeta Biševac: Resetovanje Aladža

Objavljeno ranije, ali i danas aktelno.

**************

Aladža džamija, poznata i kao "Šarena", izgrađena je 1549. godine u Foči. Projektovao je Hasan Nezir, saradnik čuvenog Mimara Sinana
Bila je na listi spomenika svetske baštine Uneska i deo kulturne baštine BiH. Srpske snage su je do temelja srušile avgusta 1992. mada nije imala vojni značaj. Bio je rat. U Foči tada čak nije ni bilo većih borbi, ali nekima je bilo bitno da, nakon što su pobili i proterali većinu lokalnih muslimana, sruše i simbol islama u ovom gradu.
Uz finansijsku pomoć Turske, 2014. je počela obnova Aladže. Početku radova je prisustvovao reisu-l-ulema Islamske zajednice u BiH Husein ef. Kavazović, koji je poručio da ne postoji ništa što nije moguće uraditi ukoliko postoji dobra volja među ljudima."Aladža je simbolizirala tu dobru volju. Tada, oko nje je nastao grad. Nastala je Foča. Danas je Foča tu, a Aladža će ponovo, ako Bog da, biti zajedno sa svojim gradom", dodao je Kavazović. Sarajevski dnevnik Oslobođenje nedavno je objavio tekst "Fočanska ljepotica se diže iz pepela: Husein, Mile, Rajko i Miralem zajedno rade na izgradnji Aladža džamije". Novinarima je bilo važno da naglase da na izgradnji Aladže rade Bošnjaci i Srbi i da se obnovi džamije Fočaci raduju.
"Ima Mile, Rajko, ima Miro, Miralem... Ali, to nije važno. Važno je da se radi i da se pos'o napravi onako kako treba i da se vidi šta radimo... Nebitno je ko je šta je, bitno je da je čovjek i da radi kako treba", kaže zidar i klesar Husein Bešo. Mile Kostović na gradilištu je od početka. Otkrivao je temelje Aladže koji su bili zarasli u korov. Radi kao čuvar gradilišta, ali obavlja i druge poslove. "Fino mi je s mojim kolegama, fino se slažemo. Radimo od 7 do 17. Sad je narod bolji, po mom utisku. Dok je bio rat, svega je bilo, ali je bolje sada. Pazimo se dobro, slažemo se, zajedno radimo i tako. Ima nas pola i pola, pola Srba, pola muslimana. Fino se slažemo k'o da smo braća", rekao je Kostović.
Rat u BiH bio je najkrvaviji deo tragičnog raspada SFRJ. I danas ta zemlja ima ogromne probleme, ali ako imamo ovakve primere iz Foče, zar to nije dokaz da možemo da živimo i radimo kao sav normalan svet? Nije Foča jedina. Primera normalnosti ima na raznim stranama. Pojedini političari u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, pokušavaju, međutim, da nas ubede da smo u 1991.ili još gore u 1941. godini, a ne u 2016. Devedesetih su narodi ovih prostora masovno nasedali na njihovu huškačku propagandu. Da li ćemo ponoviti grešku? Da li su Srbi, Hrvati, Bošnjaci na rubu sukoba kako tvrde pojedini političari? Ili su možda ti političari u problemu? Idu izbori, formiraju se vlade, nisu svojim građanima i narodima omogućili bolji život i onda je najlakše- udri po nacionalizmu i šovinizmu.
Da li Beograd treba da reaguje na pojedine poteze posebno Zagreba? Naravno da treba, ali sa merom. Jer, šta Srbija dobija histeričnim reakcijama kojima na mržnju odgovara još većom mržnjom, što čine pre svih ministri Dačić i Vulin? Srbija koja je rehabilitovala Dražu Mihailovića, izjednačila četnike i partizane nema pravo da drži lekcije o antifašizmu. Razlike između ustaša i
četnika jesu značajne, ali imaju bar jednu zajedničku odliku-masovno su ubijali pripadnike drugih naroda, vera i političkog opredeljenja. Otkrivanje spomenika osuđenom teroristi Miri Barešiću jeste sramota za Hrvatsku, koju ne treba prećutati. Ali u jednom gradu u Srbiji, Novoj Varoši još pre šest godina je podignut spomenik četničkom komandantu Vuku Kalaitoviću, čije su se snage istakle u masakrima muslimanskog stanovništva istočne Bosne i Sandžaka. To je Srbija odćutala.
Kao što će srpski zvaničnici sutra, na obeležavanju godišnjice "Oluje" u izbegličkom naselju Busije, sigurno odćutati sopstvenu, odgovornost tadašnje vlasti Srbije i svojih stranaka za tragediju koja je zadesila Srbe u Hrvatskoj.

Safeta Biševac (‘Danas’)

U Banjoj Luci koncert i humanitarni broj za oboljele od ALS-a

Univerzitetski klinički centar (UKC) Republike Srpske i Udruženje oboljelih od amiotrofične lateralne skleroze (ALS) pripremaju humanitarni koncert pod nazivom "Banjaluka za ALS", koji bi trebalo da bude održan 26. avgusta, a tokom ovog mjeseca bit će otvoren i humanitarni telefonski broj 1412.
Cilj donatorske akcije je prikupljanje sredstava za nabavku neinvazivnih aparata, koji se mogu koristiti kod kuće i pomoći oboljelima da poboljšaju funkciju disanja kada se bolest proširi na mišiće za disanje.
"Aparati bi se prosljeđivali oboljelima u cijelom RS-u, a nakon prestanka potrebe, vraćali bi se Udruženju oboljelih od ALS koje bi ih slalo na servis, sterilizaciju, a potom uručilo drugom oboljelom", saopćeno je iz UKC Republike Srpske.
Amiotrofična lateralna skleroza je teška mišićna bolest, gdje zbog propadanja neurona u mozgu i kičmi dolazi do postepenog odumiranja i mišića koji učestvuju u gutanju i govoru. U završnoj fazi bolesti otkazuju mišići za disanje i bolesnici umiru zbog gušenja.
U Republici Srpskoj registrovano je 35 oboljelih, a od iste bolesti nedavno je preminula i poznata kantautorka Jadranka Stojaković.
Promotivni spot akcije je dostupan na Youtube-u i mnogim medijima, a u planu su i bilbordi koji će biti postavljeni već 12. avgusta, navedeno je u saopćenju.
Humanitarni koncert bi trebalo da se održi na ljetnoj pozornici tvrđave Kastel 26. avusta, a gost će biti "Rok simfonija".

(klix)

Planinari uživali na Vilenjskim vrelima

Sarajevsko Oslobođenje nam otkriva jedno atraktivno izletište u blizini Banjaluke. Objavljena je vijest da su planinari iz cijele banjalučke regije u organizaciji planinarsko – alpinističkog kluba ''Samit'' pohodili park prirode Vilenjska vrela smješten podno Crnih litica u kotorvaroškom selu Vrbanjci. Osim u ljepoti kanjona Cvrcke, planinari su uživali u kupanju na Bobasu, a popeli su se i na kompleks iznad vodopada na Vilenjskim vrelima, visok oko 50 metara.

Parkić zahvaljuje autoru teksta i fotografija: Goranu Đuriću!

Jugoslavija je tvorac moderne košarke

Američka košarka u protekle dve i po decenije doživela je velike promene, a da bi se one razumele neophodno je vratiti se na 1992. godinu, ali ne na američki Drim tim s Olimpijskih igara u Barseloni, već na najveći tim koji nikada nije zaigrao zajedno - reprezentaciju Jugoslavije, napisao je komentator "Rolingstouna" Tim Hoking.
On ističe da je istorija velikog jugoslovenskog tima dobro prikazana u dokumentarnom filmu "Jednom braća", kroz odnos dvojice velikana Vlade Divca i Dražena Petrovića, ali zaveštanje te ekipe ostalo je nedovoljno dokumentovano.
To je čudno, jer se radi o najuticajnijoj svetskoj ekipi u poslednjih 25 godina. Zaboravite Majkla Džordana, Sparse ili Voriorse, Jugoslavije je modernu košarku napravila ovakvom kakva je danas, kaže Hoking.
On ukazuje na činjenicu da se filozofija evropske i američke košarke oduvek razlikovala, jer se prva zasnivala na snažnoj timskoj igri, dok je u drugoj na prvom mestu individualizam i zabava.
Grubo rečeno, kaže Hoking, evropska košarka zasniva se na strogim pravilima, američka na atletizmu i sirovom talentu, evropska igra traži samoograničavanje, a američka samoisticanje.
Američki Drim tim iz Barselone bio je, ističe autor, zbir njegovih briljantnih delova i ništa više od toga, dok je, suprotno tome, jugoslovenski tim iz te godine na zbiru njegovih delova pravio nadgradnju. Ta ekipa imala je, podseća Hoking, velike NBA zvezde Petrovića, Tonija Kukoča i Divca, koji je čak i u najjačoj ligi na svetu potpuno redefinisao igru i ulogu centra, koja se do njegovog dolaska u Ameriku uglavnom svodila na tuču i laktanje pod košem. Samo to, međutim, ne bi bilo dovoljno da reprezentacija Jugoslavije bude savršen tim, kakav smo gledali na svetskom prvenstvu 1990, koje je s lakoćom osvojila. Njihova sposobnost da uguše protivnike nije se zasnivala na tome da budu jači i brži, već na disciplini i uzajamnom poverenju, ocenio je Hoking.
Prema njegovom mišljenju, to je bio vrhunac evropske košarke i bilo je logično da u poslednje dve decenije takav pristup igri počinju da prihvataju treneri u NBA ligi, jer posle Drim tima iz 1992, američka košarka, sledeći svoju filozofiju, više nije imala prostora za napredak. Bila je to teška promena, a da je neophodna definitivno je postalo jasno 2004. godine, kada se desilo nezamislivo i reprezentacija SAD na Olimpijskim igrama nije stigla ni do finala.
Posle toga je američka košarka doživela temeljne promene, najviše zahvaljujući Gregu Popoviću, koji je od San Antonija stvorio najuspešniji NBA klub u proteklih 20 godina zbog toga što je prekinuo tradiciju angažovanja isključivo igrača sa američkih koledža. Dovodio je
dosta neameričkih igrača, koji su postali velike zvezde, i rezultat je bio osvajanje pet šampionskih prstena.
Vrhunac je, ipak, prethodna sezona u kojoj su Voriorsi ostvarili rekordne 73 pobede, pri čemu su frapantno ličili na veliki jugoslovenski tim koji se raspao uoči najvećeg takmičenja, istakao je Hoking. On podseća da se već 24 godine svi pitaju šta bi se desilo u finalu olimpijskog turnira u Barseloni da se Americi suprotstavila Jugoslavija, a ne samo deo tog tima u dresu Hrvatske. To, naravno, nikada nećemo saznati, ali za mene nije najveća tragedija što nismo videli duel dva najveća nacionalna tima u borbi za zlato, već što nismo dobili priliku da gledamo sučeljavanje najvećih predstavnika američke i evropske košarkaške filozofije, kaže Hokins.
A možda, zaključio je, do njega nikada nije ni trebalo da dođe, jer na osnovu svega što se dešavalo u naredne 24 godine sve više liči da su prevladali Evropljani.

(Fonet)

Mario M.: Objavljen Amirov roman

„Osvetinje“ su Amiru Alagiću prvi roman, što se ne bi reklo po težini teme, staloženosti izlaganja i umijeću pisanja. Spletovi Alagićevih rečenica podižu vještinu pripovijedanja na iznimnu razinu, približavajući čitatelje likovima toliko da svaki od njih prerasta roman – jer za autora ne postoji ništa toliko sitno da u tome ne bi mogao otkriti beskonačno. Nažalost, ljudi iz tog primorskog gradića u svojoj su unutarnjoj neizmjernosti posvećeni jedino osveti, oni su poput kuća koje dugo propadaju i naglo se uruše, poput zemlje koja se oko njih urušila u rat. Svjesni da srljaju u užasnu vječnost, odlučili su sve paklene muke isprobati za života.

(Boris Beck)

Amir Alagić rođen je 1977. godine u Banjaluci. Objavio zbirku međusobno povezanih priča „Pod istim nebom“ (2010). Priče i pjesme objavljivao u brojnim književnim časopisima i zbornicima. Scenarist i redatelj kratkog igranog filma „Poigravanja ili Pokvareni bojler“ (2012). Živi u Puli.
***
Ovako je neki dan izdavač, zagrebačka kuća Durieux, najavio novu knjigu Amira Alagića. S njegovim pisanjem smo se već upoznali. U Parkiću su gostovali i njegovi roditelji. Amir je pisac bosanskog porijekla, rodio se i školovao u Banjaluci, odakle je iščupan i presadjen u Pulu. Tamo je osmislio život i profesionalno se afirmirao. Dobar književnik kvalitetnih korijena... Čitaoci koji su pročitali ''Pod istim nebom'' s velikim nestrpljenjem iščekuju ''Osvetinje'', kao i roman u pripremi ''Stogodišnje djetinjstvo''.
(mm)

Umjesto pauze

Umjesto pauze