LAZAR
Kome da
govorim? Kome da se obratim ja, diplomirani filolog, već treću godinu sezonski
berač nektarina na plantažama gazda Aleksandropulosa u Skatosu kod Soluna? Kome
da kažem da sam bio student generacije, da govorim engleski, španski i pomalo
grčki, da sam verovao da su moja diploma i moje znanje potrebni mojoj zemlji,
da sam konkurisao 134 puta za posao u struci i 89 puta za bilo kakve poslove?
Kome sve to
da kažem? Onima koji su obećavali sto hiljada radnih mesta? Ili onima koji su
obećavali dvesta-trista hiljada radnih mesta?
I, šta da
kažem? Da imam trideset pet godina, da živim kod majke udovice, da me ona hrani
i oblači, da sam imao i devojku s kojom sam nameravao da zasnujem porodicu...
Eh, Milica... S njom sam pre dva leta i došao u Solun, da zaradimo nešto para
pa da se venčamo...
MILICA
Molim? Da i
ja kažem nešto? A šta to? Molim? Jeste, mene zovu Milica Solunka, ali samo kad
odem u Beograd. Ovde sam Mimi.
Ne, tako me
nikad nije zvao moj bivši dečko, Laza, s kojim sam i došla u Solun da zaradimo
kintu... Kolega s fakulteta, mladalačka Ijubav... Tek ovde sam shvatila da je
smor i teška zamlata. Eno ga u Skatosu, po ceo dan bere nektarine.
To branje -
nije to za mene. A da kelnerišem po kafićima ne želim. Ni da čuvam male Grke za
male pare. Neke naše devojke ovde lepo se snašle, htele i mene da upoznaju sa
Amerima iz neke flote, ali... Ne, nisam rasista, ali diplomirana filološkinja i
džiberi iz Nortonvila - ne ide.
E, onda sam
upoznala Neksa, Nemanju...
NEMANJA
O, ja sam
stara solunska kajla, ovde sam više od deset godina. Iz Beograda sam zbrisao
odmah posle Petog oktobra, u Italiju. Srbija više nije bila po mom ukusu, a i
ćale mi zaglavio mardelj zbog oslobađanja Prijedora i pišljivog šlepera bele
tehnike. U Italiji sa Bokijem poslujem malo u i oko Vićence, a kad je postalo
vruće, prešli smo u Švicu. Tu je Boki pao, a meni bilo dosta Švice. Spajtam se
sa nekim Čuburcima pa zapalimo na sever, u Švedsku. Krene nam laća, ali udari
ona njihova zima - kosti se lede. A ja ne trpim hladnoću, takav sam,
zimogrožljiv. I - pravac Grčka, Solun!
Ovde sam se
brzo snašao - naš mentalitet. Gajba, džip, gliser, armani, roleks... Ugled kod
kolega, ispoštovan do jaja.
Falila mi je
samo Mimi... A onda se ona pojavila. Sada mi ne fali ništa.
Molim? Vi
tražite nekog? Onako, nekog s naočarima, profesora, doktora? Čuo sam da dole u
Skatosu ima jedan, bere nektarine. Neki Lazar...
LAZAR
Nemojte
mene, nisam više Solunac. Sada sam Kanađanin...
No comments:
Post a Comment