Cak si dao i pravo da ga ocinski posavjetujem.
Uvucen u sve to i pored obaveza koje me razvlace, na neki nacin uzivam, jer upoznajem normalnog, mladog , talentovanog i neoptertecenog covjeka.
Voki mi salje i sinopsis filma Božji ljudi, radnog naslova Benjamin.
Procitajte ga i upoznajte i onu drugu danasnju Banjaluku. Onu, koju svi prizeljkujemo ...
*************************************
Scena iz filema 1
Božji ljudi
Benjamin (radni
naslov)
Film Vojislava
Ercega
“Tagline”
Dokumentarni
film o pesniku, šizofreničaru i oceubici.
Uvod
Vojislav Erceg,
apsolvent filmske i TV režije na Akademiji umetnosti u Banjoj Luci i Duško
Stanivuk, audio-vizuelni umetnik, pozorišni reditelj i scenarista, započeli su
početkom 2013. godine rad na
dokumentarom filmu – ujedno diplomskom radu Vojislava Ercega Benjamin; početkom
2014. godine, usled nedostataka finansijskih sredstava, bili su primorani
da zaustave snimanje, ali ne i da napuste projekat. Radeći na budžetu i
prikupljajući sredstva, istovremeno su montirali i obrađivali dotad snimljeni
materijal.
Priča
2009. godine
stravičan zločin uznemirio je stanovnike Velike Kladuše; duševni bolesnik
(T.P.) počinio je oceubojstvo. Tri godine proveo je na Psihijatrijskom
odeljenju Kliničkog centra u Sarajevu, nakon čega je pušten na slobodu.
Ono o čemu je crna hronika lokalnih
i regionalnih novina galamila, stavljajući pod verbalnu giljotinu
duševno bolesnog T.P.-a koji je zbog posledica nelečene shizofrenije, nesvestan
i u stanju krajnje neuračunljivosti počinio oceubojstvo delovalo je na autore
ovog filma kao uznemirujući krik epifanije; autori filma lično su poznavali
T.P.-a kao smirenog pacifistu, eruditu, pesnika koji je u tri pesničke knjige,
objavljene u Novom Sadu, ostvario nekoliko izuzetno vrednih pesama.
“Sedeli smo, T.P. i ja, jedne
prilike u novosadskoj boemskoj kafani Kod kuma, pokraj nas prošla je
devojka i nudila ruže. T.P. je zamolio devojku da pričeka, otišao do obližnje
cvećare i vratio se sa buketom raznovrsnog cveća. Darovao ga je devojci
rekavši: Je l' ljepši jedan cvijet, jedna religija ili buket cvijeća, više
religija? Ljepši je buket, zar ne?. To me je fasciniralo, odlučio sam tada
da mu štampam prvu zbirku pesama. Ipak je kupio jednu ružu. (Smeh.)” (R.
Nišavić; transkript iz nemontiranog materijala filma.)
Scena iz filma 2
Rediteljska i
scenaristička eksplikacija
Proces
pravljenja filma pod radnim nazivom Benjamin započeo je 2013. godine,
pre svega istraživačkim radom; Vojislav Erceg i Duško Stanivuk usko su
sarađivali sa stručnjacima iz oblasti neuropsihijatrije; aktivnim učešćem
banjolučkih i novosadskih pisaca (Ranko Pavlović, Zdravko Kecman, Saša Ilić,
Berislav Blagojević, Goran Dakić, Rale Nišavić i Nikola Strajinić) odgonetali
smo lavirinte poezije T.P.-a; mlada violinistkinja, Stojana Kučuk, komponovala
je muziku prema poeziji T.P.-a.
Snimanje filma trajalo je dvadeset i
tri dana; snimali smo na lokacijama u Velikoj Kladuši, Bihaću, Novom Sadu,
Beogradu i Banjoj Luci.
“Suočavamo se sa problemom za koji
ponekad pomislimo da nas zaista guta: pesnik-oceubica, duševni bolesnik,
problem prihvatanja bolesti, njegov odnos prema okolini, odnos okoline prema
njemu; nemotivirano ubistvo, napokon upoznavanje sina T.P.-a, Benjamina – jedna
egzistencije pred zidom, red i zakon bolesti u neredu jedne države kakva
je Bosna i Hercegovina; opsednutost T.P. i Benjamina religijom i Bogom, dušom, Božji
ljudi predodređeni za život na marginama... Nije to proces stvaralačkog
rada već odgovornost prema stvarnosti.”
(…)
Naravno mi smo, istovremeno,
ispitivali gde počinje i završava pesnička imaginacija?!... na kraju krajeva
pokušali smo da dokumentujemo, na način filmski, kako stvarnost iskušava,
oprobava duševne bolesnike; suočili smo se sa ovom kolosalnom temom, verujemo,
odgovorno! Kako smo drukčije mogli snimati ovaj film negoli magijom DOGME 95.”
(Iz intervjua sa Vojislavom Ercegom i Duškom Stanivukom.)
Voki Erceg
Da bismo
završili projekat...
...potrebna su
nam finansijska sredstva za:
-
snimanje scene u Sarajevu (na Psihijatrijskom
odeljenju KC Sarajevo);
-
obrada slike i zvuka (montaža);
-
post-produkcija slike i zvuka;
-
transfer slike na DCP format;
-
troškovi distribucije;
-
troškovi prevođenja (titlovanja) filma na strane
jezike, troškovi kopiranja DVD-a, izrada plakata i ostalog promotivnog
materijala, troškovi poštarine i kancelarijski troškovi; troškovi prenosivog
HDD diska za prikazivanje na inostranim i domaćim festivalima.
(Napomena: Molimo
vas da uzmete u obzir činjenicu da još uvek nemamo odobrenja za prikazivanje
filmovanih likova; imena stvarnih ličnosti stavljena su pod inicijale; samim
tim rešavanje pravnih troškova takođe spada u plan budžeta filma.)
Budućnost Božjih
ljudi
Film Božji
ljudi (radni naslov: Benjamin) nema komercijalne pretenzije;
nakon godinu dana prikazivanja na filmskim festivalima, film Božji ljudi
predviđen je za distribuciju TV kućama besplatno (samo donatori filma
imaće priliku da film gledaju putem interneta); to je, verujemo, najbolji način
da se skrene pažnja na problem o kojem film govori.
Hvala svima!
Hvala unapred.
*************************
Linkovi:
Glavni link: http://igg.me/at/gpdocc
Web site: http://www.benjaminmovie.com/
No comments:
Post a Comment