Sunday, August 23, 2015

VladimirJokić: ZORBA I HELGA

    
SIRTAKI
Grk Zorba je kao mali bio dete Pireja. To bi i ostao da nije bilo inkluzije. Sada je stalni i najveseliji gost u lokalnoj mehani „Kod suludog cvrčka". Brkat i krakat, plećat i kurat, blistavih zuba i osmeha, široke duše i vesela srca što kudelju prede, Grk Zorba je igrao najvatreniji sirtaki s ove i one strane Olimpa, ispijao najžešći uzo s ove i one strane Korinta, a što se tanjira tiče, taj ih je razbijao na šlepere, razbijao je i čaše, čokanje, šolje, šoljice, tacne, činije, ćase, slanike, amfore, prozore i čamotinju. Mornarska majica pucala je na njegovim snažnim plečima, njegove noge letele su, letele, letele kad bi, zanesen, započeo svoj strasni ples za dugih jesenjih noći dok kiša rominja a more huči...
Grk Zorba je svakog dana u svakom pogledu sve više napredovao, živeo je punim grčkim plućima, živeo je veselo, razdragano, razigrano - kao da nikad nije prošao inkluziju...
2.     SUVLAKI
Frau Helgu su kao malu zvali Hajdi, sad je zovu Muti. Frau Helga je držala gostionicu na glasu „Zum offenen Wasserhanh" („Kod odvrnute slavine"), tu gostionicu je držala svuda. I sad je drži. U toj gostionici, „Zum offenen Wasserhanh", kod frau Helge, kod Muti, gostio se i Grk Zorba - tu je svakodnevno mezetio najukusniji suvlaki s ove i s one strane Peloponeza, tu je u nesputanom raspoloženju provodio nezaboravne trenutke uz pomamni buzuki, uzo, giros i sirtaki, tu je razbijao tanjir za tanjirom, tacnu za tacnom, čašu za čašom... I čamotinju. Sve na crtu. Na recku. Na kredu. Na poček. Na veresiju. Kao i većina abonenata.
Frau Helga, Muti, blagonaklono je gledala na razuzdane dane i noći svojih gostiju, a u Zorbu je bila pomalo i zaljubljena. U njegovu muževnu pojavu, sanjalačke oči i blistavi osmeh, u njegov zanosni sirtaki dok bi tepih srče zveckao pod njegovim moćnim nogama, a Vruć vetar duvao, duvao, duvao...
I tako je Zorba iz noći u noć igrao, igrao, igrao, dok je Vruć vetar duvao, duvao, duvao, a frau Helga bila pomalo zaljubljena, zaljubljena, zaljubljena... I ko zna, možda bi na kraju Helga i Zorba otišli put sunca na zalasku zagrljeni, zagrljeni, zagrljeni, da nije došao šumar. Ne, kelner. Ne, Šojble.
Platiti, bitte...
3.     KAVASAKI
Grk Zorba namah stade kao ukopan. Ukoči se, lice mu se izduži, osmeh sledi. Noge kao da ga nisu više slušale, ruke mu opušteno padoše niz telo. One njegove nikad šuštale noge vazda spletene u zamamne zvuke buzukija, one njegove mišićave ruke što su u transu parale opojne mirise noći, mora, dima i vina...
Ipak, nađe snage da padne na kolena pred frau Helgom, Muti, ali - gle! - ona je već palila kavasaki i hitala dalje...
Ide da vidi šta radi još jedan veselnik, još jedan abonent - Milorad...

VladimirJokić (Danas)

No comments:

Post a Comment