Mr Antun Miletić: Kako je nastala Federativna Narodna Republika Jugoslavija

Dvanaestog septembra 1944. kralj Petar II je preko Radio Londona uputio "poziv svim Srbima, Hrvatima i Slovencima da se ujedine i pristupe Narodnooslobodilačkoj vojsci pod maršalom Titom". Pokušao je da smeni Dražu Mihailovića imenovanjem generala Borislava Ristića za komandanta četničkih formacija, a Dražu je navodno penzionisao. Pre toga, zalaganjem Čerčila smenjena je vlada Božidara Purića, a za novog premijera postavljen je Ivan Šubašić. Čerčil je predlagao stvaranje zajedničke vlade, kako bi na nju imala uticaja i izbeglička vlada. Nacionalni komitet je pristao da u vladu Šubašića uđu Sreten Vukosavljević i Drago Marušić, ali ne kao predstavnici Nacionalnog komiteta, nego kao demokratski nastrojeni ljudi i prijatelji NOP-a. 11. juna 1944. Čerčil je uputio depešu predsedniku Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije sledeće sadržine: "Dolazi Vam Stivenson u pratnji Šubašića. On ima ovlašćenje kralja da sa Vama zaključi sporazum." Nacionalni komitet uoči ovog sastanka usvojio je zaključke o liniji koju treba zauzeti u pregovorima sa Šubašićem. Na prvom sastanku na Visu Šubašić je izvadio svoj pripremljeni referat i prve reči su mu bile da govori u ime kralja Petra II kao vrhovnog komandanta, shodno Ustavu iz 1931. Na to mu je Smodlaka ispred Nacionalnog komiteta rekao da je nemoguće praviti sporazum između dve vlade u jednoj državi - narodu. Na kraju Šubašić je priznao da je Nacionalni komitet jedina vlast u zemlji i da je NOVJ jedina vojska. Saglasili su se da Šubašić svoju vladu u Londonu proširi ulaskom demokratskih elemenata i učini sve da se pomogne NOB i međunarodno priznanje. Šesnaestog juna 1944. sačinjen je sporazum između Nacionalnog komiteta i predsednika kraljevske vlade u Londonu. Na kraju ovog sporazuma je pisalo: "Na slobodnoj teritoriji Jugoslavije, 16. VI 1944". Na kraju 1944. Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije i predsednik jugoslovenske kraljevske vlade dr Šubašić saopštili su da su 7. 12. 1944. postigli još dva sporazuma na putu ka stvaranju zajedničke vlade Jugoslavije. Prvi je predviđao da se kralj Petar neće vraćati u Jugoslaviju, da će imenovati namesnike, da u Nacionalnom komitetu većina članova ima NOP, a neka mesta bi pripala i Šubašiću kao i da se posle tri meseca po oslobođenju čitave Jugoslavije održe slobodni izbori za ustavotvornu skupštinu. Kralj Petar II je 29. januara 1945, pored funkcije predsednika vlade, imenovao dr Ivana Šubašića za ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva. Shodno dogovoru od 7. decembra 1944. kralj Petar II Karađorđević je 2. marta 1945. abdicirao - odrekao se zvanja i svih ovlašćenja i sve to preneo na tročlano namesništvo (dr Srđan Budisavljević, dr Ante Mandić i Dušan Sernec) Već 5. 3. 1945. izbeglička vlada dr Ivana Šubašića u Londonu je podnela ostavku, a u Beogradu ostavku je podneo i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije. Kraljevsko namesništvo je 7. marta 1945. donelo Ukaz o obrazovanju jedinstvene vlade Demokratske Federativne Jugoslavije. Ukaz je počeo rečima: "Mi kraljevski namesnici dr Srđan Budisavljević, dr Ante Mandić i inž. Dušan Sernec na predlog Predsedništva Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije postavljamo..." (slede imena članova vlade). Kralj Petar II objavio je sutradan (8. marta 1945) da poništava dato ovlašćenje namesnicima i donet je Ukaz o vladi. Imenovana vlada mu je odgovorila da više ne može lišiti namesnike njihove dužnosti jer je prema sporazumu Šubašića i Tita potpisao Ukaz kojim se postavljaju namesnici. Vlada DFJ koja je obrazovana 7. marta 1945. preuzela je vođenje državnih poslova, i brojala je 28 članova: 12 članova Nacionalnog komiteta, 5 članova iz Šubašićeve vlade, 7 pripadnika NOP-a i jednog emigranta. Tu vladu priznale su redom: Velika Britanija 22. marta, SAD 23. marta i SSSR 28. marta 1945. U Beogradu je 7. avgusta 1945. počelo Treće zasedanje AVNOJ-a uz prisustvo 36 poslanika iz 1938. sa 69 predstavnika AVNOJ-a i 13 istaknutih pojedinaca. AVNOJ se 10. avgusta 1945. preimenovao u Privremenu narodnu skupštinu. Ta skupština je 21. avgusta 1945. donela zakon o Ustavotvornoj skupštini i niz važnih zakona, npr. o biračkim pravima i izborima narodnih poslanika. Aktivnosti za izbore prepuštene su najmasovnijoj organizaciji Narodnom frontu. Predstavnici izbegličke vlade i predstavnici iz 1938. napustili su Skupštinu, a i Šubašić je to učinio 9. oktobra 1945. Izbori za Ustavotvornu skupštinu održani su 11. novembra 1945. i u spiskovima je bilo upisano 7.432.469 glasača, dok ih je 1938. bilo svega 3.008.307. Od upisanih glasača za Narodni front je glasalo 6.725.047 ili 90,48 odsto, a za opoziciju 707.422, što iznosi 9,52 procenta. Ustavotvorna skupština se sastala 29. novembra 1945. i donela Deklaraciju o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Ustav ove države je donet od strane Ustavotvorne skupštine 19. januara 1946.

Autor je istoričar iz Beograda